Potresna ispovest majke iz Arilja: Najteže je bilo saopštiti devojčicama da nemaju više nikoga!

"Na kraju, kada nije mogao da živi njihov život, on im je život i uzeo", kroz suze i sa teškim uzdahom priča Gorica Blagojević, majka Ivane Novaković koja je, zajedno sa suprugom Predragom, zverski ubijena 31. decembra 2024. godine u kafiću u Arilju.

Dok se porodica guši u suzama za dvoje mladih i omiljenih ljudi, nesrećna žena otkriva da im odluke suda u Užicu nanose nove, žive rane.

Ubica Branko Pušica do sada je pred Višim sudom u Užicu osuđivan dva puta. Prvom šokantnom presudom, donetom jedanaest meseci nakon zločina, osuđen je na ukupno 18 godina. U ponovljenom postupku, kazna mu je povećana na tek 20 godina robije - iako zakon za ovakav zverski zločin predviđa doživotni zatvor.

Za nesrećnu majku i dve devojčice koje su u sekundi ostale siročad, ova presuda je šamar u lice: pravosuđe je procenilo da životi Ivane i Peđe vrede po svega devet godina.

"Četiri prostrelne rane, mama... Nema ništa"

Majka Gorica se pred kamerama Blic TV-a sa ogromnim bolom prisetila te proklete novogodišnje noći, kada je umesto slavlja i smeha dočekala najcrnji mrak. U prvim trenucima šoka, mislila je da je njena Ivana slučajno pogođena. Istina je bila mnogo surovija.

"Dete sam ispratila iz kuće nasmejano. Nisam mogla da verujem da je njih dvoje neko ubio, njih dvoje koji su bili omiljeni, koji se ni sa kim nisu zamerali niti ikome dugovali. U Užicu, kada mi je doktorka rekla da je Ivana prihvatila reanimaciju, jedan tehničar iz Arilja je samo klimnuo glavom i tiho izustio: 'Četiri rane prostrelne.' Pola sata kasnije, pozvali su nas unutra. Nadala sam se, operisaće je, biće dobro, neka bar jedan roditelj preživi... Međutim, doktorka je rekla: 'Mi smo sve učinili. Nema ništa.' Sve je izgledalo kao horor film iz kog uzalud čekate da se probudite."

Najteži krug pakla: "Baba, jel ih ubio Branko Pušica?"

Najjeziviji i najteži trenutak za Goricu bio je povratak iz bolnice i suočavanje sa unukama, Nađom i Emom. Devojčice su se spremale za doček Nove godine, a rođaci su im u međuvremenu uzeli telefone kako stravičnu vest ne bi saznale sa društvenih mreža.

"Mislim da je od svega te noći to bilo najteže – saopštiti im da nemaju više nijednog roditelja. Imala sam neku nadljudsku snagu u tom trenu. Rekla sam im da su mama i tata ubijeni i da su otišli zajedno. Nastupila je neverica. I odjednom, moja unuka Nađa me pita: 'Baba, jel ih ubio Branko Pušica?' Kad su se ljudi razišli, legla sam sa njom i pitala je odakle je znala. Rekla mi je reči koje i danas bole: 'Zato, baba, što nas je mrzeo. Videla sam mu to u pogledu. Pratio nas je kolima, upozoravala sam mamu i tatu.'"ć

Kako u potresnom razgovoru priča Gorica, ubica je duže od godinu dana satima sedeo parkiran u automobilu blizu njihove kuće. Vrebao je. Čekao je trenutak kada će Ivana i Peđa biti potpuno sami, bez dece.

Patološka mržnja i zlo bez kajanja: "U zatvoru peva po ceo dan"

Gajio je bolesnu ljubomoru. Gorica naglašava da Peđa i Ivana ubici nisu dugovali ni dinara, a da je njegova mržnja počela onog trenutka kada ga je Predrag uhvatio u krađi u hladnjači "Nomil", gde su obojica radili. Od tog novca je kupio stan i automobil, ali ih nikada nije preveo na sebe – planski se obezbeđivao.

Dok se porodica Novaković raspada od tuge, iz zatvora stižu informacije koje dodatno kidaju srce nesrećne majke.

"Kod njega kajanja nema. Ljudi koji su izašli iz pritvora kažu da on tamo peva po ceo dan! To nije čovek. Njegove ćerke se redovno oglašavaju na TikToku, pevaju i igraju. One su se na kratko vreme oslobodile zlostavljača koji ih je maltretirao, jer je cela varoš znala da je Branko maltretirao sopstvenu porodicu", priča ogorčena Gorica.

Krvavi pir je mogao biti sprečen?

Majka stradale Ivane ističe da je sud potpuno ignorisao činjenice koje su mogle da spreče tragediju. Istog dana u četiri sata popodne, ispred tog kafića dogodio se incident zbog kog je policija skidala kamere, ali lokal nije zatvoren. Što je još gore, Pušica je pre samog čina obavestio svoje prijatelje šta planira da uradi, ali niko nije reagovao.

"On je potpuno svestan seo u kola, otišao po pištolj, vratio se i nakon ubistva planski pobegao. Njegova supruga je sedela sa njim u kafiću i plakala dvadeset minuta pre ubistva, što stoji i u presudi, ali se sud uopšte nije dotakao pitanja zašto je plakala", napominje Gorica i dodaje kroz suze:

"Kao majka, na suđenju nisam postojala. Sudija je gledao da nas isturi što pre – dva ročišta za dvostruko ubistvo! Pokušavaju od žrtava da naprave kriminalce, a za ubicu traže olakšavajuće okolnosti. Da li je on tražio olakšavajuću okolnost za Peđu i Ivanu kada je ispalio ceo šaržer u njihove vitalne organe i nije im dao šansu da prežive?!"

"Svi mi polako umiremo za njima..."

Slike iz kapele ne blede. Gorica i dalje pred očima ima svoju Ivanu, hladnu i ledenu, sa repićem na glavi koji je imala te kobne večeri. "Kao anđeo koji spava", kaže tiho. Peđu joj nisu dali ni da vidi, jer telo nije bilo u stanju za gledanje.

Ubica je, prema rečima majke, kukavički pucao Predragu iza leđa, a onda je stao ispred Ivane - da joj poslednji trenutak u životu bude pun straha, svesna da je nemoćna i da ostavlja dvoje dece.

Danas, dve devojčice odrastaju u strahu od dana kada će ubica prošetati istim ulicama, jer u Arilju i dalje ima stan koji vodi na tuđe ime.

"Moja unuka sada misli da ona treba da pogne glavu kad hoda gradom. Na presudu je plakala i kukala iz glasa, dete je to... Branko Pušica je fizički oduzeo dva života, ali je ugasio mnogo više. Oduzeo je život deci, meni kao majci, sestri, bratu, ocu. Svi mi polako umiremo za njima. Mnogo je bolno kada vam deca, posle svega, kažu da je najteže saznanje da nikada više neće videti svoje roditelje", završila je svoju potresnu ispovest za Blic TV Gorica Blagojević.

Ispovest oca ubijenog Predraga možete pročitati OVDE.

(Telegraf.rs, BLIC TV)