„ZATVOR MU JE BIO DRAŽI OD PORODICE“: Krik Suzane Čikić nakon presude Kecmanovićima ogolio je pakao Ribnikara

U Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. marta 2023. godine život je izgubilo devet učenika i čuvar. Ova velika tragedija dobila je svoj epilog juče, 18. juna, kada su roditelji dečaka K.K. osuđeni.

Vladimir Kecmanović,otac dečaka, osuđen je na kaznu zatvora od 14 godina i 6 meseci za krivična dela zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica i teško delo protiv opšte sigurnosti. Dečakova majka, Miljana Kecmanović, osuđena je na dve godine i 11 meseci zatvora za krivično delo zanemarivanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Preporučujemo

Foto: Nikola Tomić

Čuvar Dragan Vlahović pogođen je sa dva metka u levu stranu grudi, odnosno u srce. Ana Božović pogođena je sa pet metaka, od kojih jedan bio ispaljen u glavu. U Bojanu Asović ispaljena su dva metka, jedan u čelo, jedan u slepoočnicu. U Sofiju Negić je ispaljeno je sedam metaka, od kojih jedan u srce. U učionici je u Katarina Martinović upucana sa pet metaka (u glavu i vrat), Mara Anđelković šest metaka, Ema Kobiljski sa dva metka (jedan u slepoočnicu), kao i Andrija Čikić, a Angelina Aćimović ubijena je jednim metkom.

Presuda roditeljima K.K. ispunjava zakon, ali majka Andrije Čikića, mada zadovoljna presudom, smatra da pravda nije zadovoljena jer niko neće odgovarati za samo ubistvo.

- Kecmanovići su krivi za sve što im se stavlja na teret, jer je tokom postupka izvedeno mnogo jasnih i konkretnih dokaza - smatra Suzana, majka nastradalog dečaka Andrije Čikića.

Čikićeva navodi da je na suđenju postavila pitanje K. K. zbog čega je to učinio, na šta je odgovorio da ne ume da objasni, kao i pitanje na osnovu čega je pravio spisak dece za odstrel, na šta je rekao da ga je napravio na osnovu toga da su "okej da puca u njih".

Printskrin: Youtube/RTS Oko

- Na pitanje zašto je mislio da je okej da puca u njih, nije umeo da objasni. Njegov doživljaj neprihvaćenosti nije realan, posebno u odeljenju VII 2. To i njegovi roditelji kažu, jer je izlazio sa drugarima, razmenjivao poruke sa njima na Vajberu, a pomagali su mu kada nije bio u školi da dobije zadatke - navodi Čikićeva za RTS.

Dodala je i da ga je pitala šta misli o drugarima koji su ga posećivali i smatrali najboljim drugom, na šta je odgovorio da ne misli ništa posebno i da mu to nisu "naročito bili drugovi", kao i da nije znao da oni njega smatraju najboljim drugom, ali je u njih pucao.

- Jedan od tih dečaka je na lečenju van Srbije, a drugi je pukim slučajem ostao živ. Rekao je da je zakasnio tog jutra u školu s namerom da bude siguran da su svi unutra. Stravično je to da je rekao da je u jednom trenutku odustao od spiska i rešio da ubije što više ljudi - priča Čikićeva, koja je i psiholog.

Naglasila je i da je na jednom ročištu pokazala razumevanje za njega, u želji da razume šta se sa njim dogodilo tog dana, na šta je on govorio o odnosima sa roditeljima, kao i o tome da je osećao pritisak majke da bude najbolji, što je, prema njegovim rečima, uticalo na njegovo ponašanje.

- Šokantno mi je to što je rekao da je znao da će biti na neki način kažnjen i zatvoren, ali da je uprkos tome želeo da izvrši ovo delo, prihvatajući posledice i želeći da bude zatvoren, jer je želeo da pobegne od svih, pa i od svoje porodice. Zatvor mu je bio draži od porodice - kaže Čikićeva.

Razrušena porodica

Iako su spolja delovali kao savršena porodica, tokom suđenja isplivali su brojni detalji o međusobnim odnosima u porodici Kecmanović. Od drugarskog odnosa oca i sina, preko konstantnog pritiska da bude što bolji na akademskom planu, pa do hladnog i osuđujućeg odnosa između majke i dečaka.

Punomoćnica oštećenih porodica, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, slaže se sa Suzanom Čikić da roditelji nisu ispunjavali svoju roditeljsku dužnost.

- Niko nije osporavao da su roditelji bili posvećeni obrazovanju deteta, odlascima na kulturne događaje i organizovanom životu, ali je zaključak da se nisu posvetili njegovom vaspitanju. Nisu dovoljno osluškivali njegove potrebe niti prilagođavali roditeljsko ponašanje njegovom uzrastu i emocionalnom razvoju, što je osnovna roditeljska dužnost - podvukla je advokatica.

Iz sudskih spisa i svedočenja proizašao je i duboko uznemirujući detalj o trenucima koji su prethodili tragediji. Maloletni ubica je priznao da je, nakon što je ušao u školu, razmišljao da li da pozove majku. Prema rečima advokatice, dečak je izjavio da se "bojao njene reakcije, pa je kao manje strašno izabrao da počini masakr".

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Sud je utvrdio i da je dečak pre zločina istraživao pojmove poput "kompleks više i niže vrednosti", "šta znači biti psihopata", te da li može biti psihopata ako voli životinje. Pretraživao je masovna ubistva sa najviše žrtava širom sveta i gledao izjave majke jednog od napadača na školu "Columbine" u Americi, koja mu je poslužila kao inspiracija. Iz poruka unutar porodice utvrđeno je prisustvo pogrdnih reči i dubokog neslaganja, dok je odnos sa majkom opisan kao strogo zahtevan, zbog čega je dečak osećao konstantan pritisak da mora biti najbolji.

Ništa bolja situacija nije bila ni sa ocem dečaka, objašnjava advokatica Zora Dobričanin Nikodinović. Nesumnjivo je utvrđeno da Vladimir Kecmanović nije na adekvatan način obezbedio smrtonosni arsenal, ističe ona, prenosi Blic.

- Iako je prilikom dobijanja dozvole policiji prikazao sef sa ključem, oružje kasnije nije držano u tom sefu, već u pokretnim koferima koji služe za transport do streljane. Ti koferi nisu bili adekvatno obezbeđeni - otkrila je advokatica detalje iz presude.

Stav suda je jasan: dečak je od ranog uzrasta sistematski obučavan u streljani, o čemu svedoče i video-snimci uvršteni u sudske spise, gde je pohvaljivan za uspešno rukovanje.

- Stav suda je bio da bez obuke i dostupnosti oružja do ovoga ne bi došlo - dodala je punomoćnica oštećenih.

Surovost masakra i presuda

Predsednik sudskog veća Višeg suda u Beogradu, sudija Dragan Martinović, je tokom opsežnog i izuzetno emotivnog obrazloženja presude izneo do sada nepoznate detalje o psihičkom stanju dečaka-ubice, njegovim internet pretragama, ponašanju u kući, kao i o samom toku krvavog pira u OŠ "Vladislav Ribnikar".

Tokom obrazloženja otkriveno je šta je maloletni ubica pretraživao na internetu u periodu pre masakra:

• Pretraživao je najpoznatije školske pucače, smrtnu kaznu u Srbiji, izjavu majke jednog od napadača u Kolumbajnu, kao i spiskove američkih škola u kojima su se dogodile pucnjave.
• Istaknuto je da je 8. marta pretraživao ekstremni pornografski film (odnos sa životinjom), ali i pucnjavu u Koloradu iz 1999. godine. Dečak je u iskazu potvrdio da je u tim pucačima pronašao inspiraciju za ono što je uradio.
• Pretraživao je pojmove poput "kompleks niže i više vrednosti", "antisocijalni poremećaj kod dece", kao i rečenicu: "Volim životinje, da li i dalje mogu biti psihopata?"

Sudija je otkrio da dečak nije istraživao da li će biti kažnjen, već se nadao kazni kako bi se sklonio od svoje porodice. Zbog zaštite maloletnika, sudija je naglasio da ne može da iznese detalje njegove prepiske sa devojčicom sa kojom je bio u emotivnoj vezi.

Sudija Martinović je preneo i potresno svedočenje jedne od preživelih devojčica iz učionice, koja je opisala izgled napadača tokom pucnjave:

- Izgledao je kao robot. Đavo zaleđenog lica... Overavao je decu na podu.

Psihijatrijskim veštačenjem kod dečaka nije ustanovljena duševna bolest. Prema nalazima veštaka, on je planirao da iskoristi ukupno 92 metka. Na kraju je ispalio 66 projektila, od kojih je čak 50 pogodilo žrtve. Pucao je izuzetno brzo, a povrede pokazuju veliku žurbu tokom izvršenja zločina.

Otkriveno je i da je dečak razmišljao da li da obavesti majku o tome šta sprema, ali je odustao iz straha od njene reakcije.

- Pre je izabrao da ispali veliku količinu metaka nego da obavesti svoju majku. Pre je pozvao policiju nego nju - istakao je sudija.

Foto-kolaž: Nikola Tomić, Telegraf.rs, Tanjug/Jadranka Ilić, Youtube.com/@ordinacijatv

Sud je kroz obrazloženje oštro ukazao na potpunu zakazak vaspitanja u kući Kecmanovića, naglasivši da je otac Vladimir u četiri navrata obučavao sina da rukuje vatrenim oružjem.

Sudija je naveo da su roditelji sina zapuštali do te mere da kobnog jutra niko od njih nije ušao u njegovu sobu da ga proveri, niti su ga ikada pitali zašto je prethodno pokrio kameru u dnevnom boravku. Sud je odbio odbranu roditelja da to nisu činili iz "poštovanja privatnosti", uz obrazloženje da je kamera pokrivala zajednički dnevni boravak i hodnik, a ne spavaću sobu ili kupatilo.

- Ovde ne pričamo o školovanju, već o vaspitanju. Dečak je bio obrazovan, ali ne i vaspitan u ljubavi. Nije imao poverenja u svoje roditelje da im prenese kako se oseća. On je i sam tokom izjave rekao: 'Ako sam ovo uradio, nisam mogao biti dobar dečak' - obrazložio je sudija i dodao da je dečak tek tokom boravka u bolnici, zahvaljujući lekarima i policiji, delimično sazreo i pronašao veru u Boga. Sada mu je, kako kaže, jasno zašto mu je otac ponavljao da ne priča nikome da ga je vodio u streljanu.

Za sam kraj, sudija Dragan Martinović je poručio da sud smatra da su okrivljeni roditelji krivično delo izvršili sa eventualnim umišljajem. Izrazio je nadu da će ova presuda, mimo svake politike, biti snažan zamajac za izmenu domaćeg zakonodavstva.

- Nadamo se da će ova presuda podstaknuti izmenu zakona u smislu smanjenja starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika, kao i uvođenje stroge zabrane pristupa deci u streljanama - zaključio je sudija Martinović.

Večni bol za porodice stradalih, ali nova nada za društvo

Uoči izricanja presude oglasila Radica Vlahović Jovičić, sestra ubijenog školskog čuvara Dragana Vlahovića.

Foto: Privatna arhiva

- Prva suđenja su bila i u periodu kada smo mi svi bili, na početku, neko na terapijama, svi smo se borili za uzdah i sve, tako da sam u prvi momenat verovali da ćemo možda dobiti odgovore na neka pitanja koja su nas mučila: zašto, kako, šta se to desilo. Ja lično sam zaista verovala da ćemo mi, mi vrlo brzo dobiti odgovore na ta pitanja - navela je ona i dodala:

- Vremenom postaje sve mučnije, jer vi se suočavate sa roditeljima maloletnog ubice koji su hladni, koji u sudnicu ulaze uzdignute glave, vi ste u istom prostoru, shvatate da tu nema ni malo empatije, da čak i ta izjava saučešća, to nije iskreno, to je u nekom pokretu. Zaista strašno. I mi sve vreme vapimo za odgovorima kako, šta, sam proces traje - dodala je sestra čuvara Dragana.

Ona je navela da je drugi deo drugi deo suđenja na nju ostavio pozitivniji utisak.

- Ja sam zaista laik, nemam nikakvog znanja iz pravne oblasti, ali mi se čini da su se spisi do detalja, jer to je jako puno materijala, pregledali, i da, eto, postoji tračak nade da ćemo makar delić istine i da će presuda, naravno, biti onakva kakva je trenutno, u skladu sa zakonskom regulativom - navela je ona da i dodala "da ta presuda nije zadovoljenje pravde".

- Nama nikakva presuda neće vratiti decu i Dragana, ali bar zbog budućnosti, da se borimo za istinu i da se sve rasvetli - poručila je Vlahovićeva.

Neposredno nakon napuštanja sudske zgrade, vidno potresen ali dostojanstven, medijima se obratio Anđelko Aćimović, otac nastradale devojčice Angeline. On je u izjavi za BlicTV izrazio zadovoljstvo ishodom današnjeg ročišta, uputivši reči duboke zahvalnosti predsedavajućem sudiji Draganu Martinoviću, za koga je naglasio da je postupak vodio besprekorno.

Foto-kolaž: Nikola Tomić, Tanjug/Marko Đoković

- Znajući kako je tekao postupak i ceneći rad sudije, mogu reći da je sudija maestralno uradio svoj posao. Ono što je ključno jeste da je ovom odlukom poslata jedna kristalno jasna poruka svima - pre svega optuženima, zatim svim roditeljima, a na koncu i samoj državi. Svima nam je ova poruka bila preko potrebna - poručio je Aćimović.

Iako su porodice žrtava bile prinuđene da kroz dugotrajan i emotivno iscrpljujući sudski proces prolaze čak dva puta usled ponovljenog suđenja, Aćimović naglašava da je pravni ishod doneo neku vrstu smiraja i opravdao pretrpljenu muku.

- Težak je osećaj, mnogo je bolno, međutim, konačni cilj opravdava svu muku koju smo prošli. Ono što je najbitnije jeste da su kroz ovu presudu i ceo ovaj proces snažno podvučene moralne vrednosti. Moralne vrednosti svakog pojedinca i svake porodice su ono što u krajnjem ishodu određuje put i države i društva. Životno je važno da ponovo postanemo svesni toga da su moralne vrednosti ono čime svaka porodica mora primarno da vodi svoju decu - podvukao je otac nastradale Angeline, dodajući da je presuda napisana na izuzetno visokom profesionalnom nivou.

Uprkos zadovoljstvu radom sudskog veća, roditelji naglašavaju da sudske presude ne mogu zaceliti najveće rane.

- Ostaje gorčina što nam nikakva presuda, ma kolika ona bila, ne može vratiti našu decu - zaključio je Aćimović.

(Telegraf.rs)