JECAJI BAKE STOJANKE IZ NIŠA KOJOJ SU OTELI SVE: "Čujem ih kako dolaze, a znam da me čekaju samo grobovi"

U prepunoj sali Višeg suda u Nišu, gde je danas započeo parnični postupak protiv Gorana Džonića, osuđenog na doživotni zatvor zbog brutalnog ubistva tročlane porodice Đokić, muk i teška tišina prekidani su samo jecajima.

U fokusu prvog ročišta našla se osamdesetogodišnja Stojanka Đokić iz Moravca - majka, svekrva i baka koja je u jednom jedinom danu izgubila sve što je imala.

Preporučujemo

Vidno narušenog zdravlja, slomljena bolom ali nepokolebljiva u traženju pravde, baka Stojanka je pred sudom otvorila dušu i posvedočila o nesreći koja joj je zauvek prekinula život. Dok je optuženi Džonić izostao iz tehničkih razloga, ostavši u KPZ Zabela, staračka reč njegove žrtve odjekivala je sudnicom poput opomene.

Život u senkama i neprebolna rana

- Ne mogu da objasnim kako sam doživela gubitak sina, snaje i unuke. Oni su je jedva dočekali. Sedam meseci je snaja ležala u bolnici, čuvali su je do 25. godine života. Hteli smo da je udamo, a on ih je ubio zbog para, ni krive ni dužne- započela je Stojanka svoje potresno svedočenje.

Gubitak sina Gorana (57), snaje Gordane (56) i unuke Lidije (26) pretvorio je Stojankinu svakodnevicu u neprekidno iščekivanje onih koji se nikada neće vratiti.

- Ne mogu da se uspavam dok ne popijem lekove. Vraćaju mi se slike. Samo čekam kada će da mi dođu. Čujem njihov auto kako dolazi, njihove korake, kapiju kako se otvara", reči su kojima je baka opisala svoje noći. Posebno potresan deo njenog izlaganja bio je posvećen unuci Lidiji, za koju kaže da je bila oličenje dobrote:

- Takvo dete se više ne rađa. U životu ni mrava nije zgazila. Ako nađe na ulici macu ili kuče, donese mi da ga čuvam- rekla je baka Stojanka.

Foto: Telegraf.rs/D.K.

Borba za dostojanstvo i pravdu

Iza jezive tragedije ostali su i ogromni materijalni troškovi. Porodica je morala da se zaduži kako bi dostojno sahranila svoje najmilije i podigla im spomenik, utrošivši oko 15.000 evra. Baka Stojanka sada tužbom potražuje 7,5 miliona dinara na ime materijalne i nematerijalne štete, kao i vraćanje oko 65.000 evra koje je Džonić kobne noći otuđio iz vozila njenog sina.

Ipak, kako sama ističe, novac ne može vratiti izgubljene živote.

- Tražim odštetu, ja sam izgubila zlato. Zašto mi je ubio dete, snaju i unuku? Nikad ne mogu da zaboravim, srce me boli. Da ih ubije tako zbog para...- kazala je kroz suze Stojanka, dodajući da su je narušeno zdravlje i tuga potpuno slomili: "Ranije sam se bolje držala, svuda sam išla pešice, a sada me unuci vode do groblja."

Nakon što su veštačenja konačno potvrdila da je Goran Džonić procesno sposoban, suđenje je nastavilo svoj tok.

Međutim, za baku Stojanku nikakva presuda i nikakav novac ne mogu ublažiti svakodnevnu patnju kroz koju prolazi dok na seoskom groblju pali sveće za svoje najmilije.

(Telegraf.rs/Blic)