DAN POSLE NAPADA NA AMBASADU U BEOGRADU: Na snazi crveni alarm, stručnjaci otkrivaju šta sledi

Zbog ponovljenog napada na Ambasadu Izraela u Beogradu, u Srbiji je na snazi najviši stepen opasnosti od terorizma. Profesor Univerziteta "Union" Slobodan Anđelković ocenjuje da poslednji napad više liči na individualni čin nego na organizovanu terorističku akciju, ali ističe da službe bezbednosti moraju da preduzmu šire mere zaštite. Istraživač bezbednosti Nikola Vujinović smatra da Srbija nije primarna meta terorističkih organizacija i ukazuje na značaj preventivnog delovanja domaćih bezbednosnih službi.

Posle drugog napada na Ambasadu Izraela u Beogradu u poslednje dve godine, u Srbiji je proglašen najviši, crveni stepen opasnosti od terorizma, dok se utvrđuje da li su napadači delovali samostalno ili po nalogu terorističke organizacije Islamska država.

Preporučujemo

Profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta "Union" Slobodan Anđelković kaže za RTS da crveni stepen opasnosti od terorizma predstavlja najviši nivo bezbednosne uzbune, ali da konkretne procedure postupanja policije nisu javno dostupne. Objašnjava da se stepeni opasnosti označavaju bojama kako bi službe bezbednosti mogle brzo da reaguju u kriznim situacijama.

"Otprilike da je zelena boja stanje bez aktuelnih pretnji, žuta da postoje određene indicije, narandžasta da postoje jasne pretpostavke da će doći do napada, a crvena, ova koja je sada aktivirana, jeste da smo trenutno pod napadom", objašnjava Anđelković.

Prema oceni profesora, proglašenje najvišeg stepena opasnosti podrazumeva širi opseg bezbednosnih mera, koje mogu da obuhvate pojačanu zaštitu kritične infrastrukture, objekata od posebnog značaja, češće policijske patrole i kontrolne punktove. Napominje da se deo mera sprovodi bez neposrednog uvida javnosti.

"Pokreće se jedna operacija šireg opsega da bi se stvari stavile pod kontrolu, jer mi sad ovo ne znamo da li je pojedinačno ili nije, da li će uslediti neki drugi napad ili ne", ističe Anđelković.

Ukazuje da jedan teroristički napad ponekad može da podstakne nove napade i pokrene takozvanu spiralu nasilja. Ipak, smatra da u konkretnom slučaju nema dovoljno pokazatelja koji bi upućivali na postojanje šire organizovane akcije.

"Nekako mi se čini da je ovo ipak jedan individualni čin nego neka šira i veća organizacija, ali MUP sa svog aspekta ili uopšte službe bezbednosti ne mogu tek tako da prepuste situaciju nekakvoj pretpostavci", naglašava Anđelković.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ocenjuje da je Ambasada Izraela bila meta oba napada zbog međunarodnih okolnosti i sukoba na Bliskom istoku. Ukazuje da su izraelske diplomatske misije i institucije širom sveta izložene povećanom riziku, naročito u periodima eskalacije sukoba.

"Pretpostavka je, i ja se slažem s uvaženim profesorom, da su ti pojedinci stvarno to radili individualno, bez ikakve pripreme, jer su došli nepripremljeni da napadnu žandarma u njegovoj kućici", navodi Vujinović.

Smatra da bi ponovljeni napad mogao da otvori razgovore srpskih i izraelskih bezbednosnih službi o dodatnoj zaštiti diplomatskog predstavništva. Kao moguće mere navodi proširenje zone obezbeđenja i postavljanje novih kontrolnih punktova, uz ocenu da je prostor u kojem borave pripadnici Žandarmerije posebno izložen.

"Izraelska ambasada je tvrđava na nivou Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. A kućica sa žandarmima koji tu čuvaju, koji su preko dana najčešće van te kućice, nalazi se kao vrlo izložena", ukazuje Vujinović.

Govoreći o poslednjem napadu, Vujinović ocenjuje da ponašanje maloletnog napadača ne ukazuje na pažljivo pripremljenu akciju. Pretpostavlja da je reč o pojedincu radikalizovanom putem društvenih mreža, koji je delovao bez jasnog plana i realne procene posledica.

"Ne bih isključio da je krenuo u neki napad izazvan ne znam čime, nekim svojim iracionalnim... I onda je uočio potencijalnu metu i krenuo na nju", kaže Vujinović.

Anđelković objašnjava da terorističke napade mogu da izvršavaju pojedinci, pripadnici organizovanih grupa, a u izuzetnim slučajevima i države. Ukazuje da su u redovima Islamske države tokom rata u Siriji učestvovali i strani borci sa Balkana, među kojima je bilo i državljana Srbije.

"Pretpostavlja se da je sa područja Balkana negde oko 1.000 ljudi otišlo u Siriju da se bori na strani Islamske države. Najveći deo, čini mi se, iz Bosne i Hercegovine i Albanije, ali u značajnoj meri iz Makedonije, sa Kosova i Metohije, sa juga Srbije", navodi Anđelković.

Ističe da poseban bezbednosni problem predstavljaju povratnici sa stranih ratišta, koji pored radikalnih uverenja mogu da poseduju i značajno borbeno iskustvo. Podseća da Krivični zakonik Srbije zabranjuje učešće državljana u oružanim sukobima u inostranstvu, ali ocenjuje da su kazne za povratnike bile relativno blage.

"To što su oni mogli da nauče u ratnom sukobu za godinu ili dve, to ih nijedna vojska na svetu ne može obučiti tako brzo"“, naglašava Anđelković.

Vujinović ocenjuje da Srbija, uprkos ratovima i bezbednosnim izazovima tokom prethodnih decenija, nije bila česta meta terorističkih napada usmerenih na civilno stanovništvo. Kao jedan od razloga navodi procenu ekstremističkih organizacija da Srbija ne predstavlja pretnju kakvu, iz njihove perspektive, predstavljaju pojedine velike evropske države.

"Iz tog razloga mi smo na neki način tu više samo jedna tranzitna ruta kroz koju prolaze teroristi"“, ocenjuje Vujinović.

Drugi razlog, prema oceni istraživača, jeste rad domaćih službi bezbednosti, koje su tokom prethodnih decenija stekle iskustvo u prepoznavanju potencijalnih pretnji. Vujinović smatra da preventivno delovanje ima važnu ulogu, iako nije moguće unapred sprečiti svaki napad.

"Usudio bih se reći da naše službe bezbednosti dobro rade svoj posao. Dakle, da jasno identifikuju potencijalne pretnje, da jasno identifikuju koja su to potencijalna mesta terorističkog napada“, tvrdi Vujinović.

(Telegraf.rs/RTS)