Pre 22 godine Vesna telom zaštitila dete od gelera i ostala bez nogu: Hitno su joj potrebne proteze

Foto: S. T.

Vesna Stojković (51) je tokom bombardovanja pretrpela brojne povrede od gelera, a ovaj događaj se na nju odražava i danas, jer su se, kao posledica njega, razvile autoimune bolesti, koje su dovele do amputacije obe noge. Da današnji dan je 22. godišnjica od ovog događaja, a Vesna je za "Telegraf" ispričala šta je sve proživela u tom periodu.

Preporučujemo

Tog kobnog 5. aprila 1999. godine, dok su bombe padale, našla se na otvorenom prostoru, i to sa detetom.

- Stradala sam 5. aprila pred glavnom kapijom kasarne, gde sam u tom momentu bila sa detetom. Ja sam radila tamo, tog dana su nam rekli da se javimo na posao, ali ja nisam htela jer ćerkica nije htela da se odvoji od mene. Odlučila sam da izađemo u šetnju. Kasarna je blizu i sad, kad se prisećam, mislim da sam nesvesno krenula tamo da se javim usput. Čovek koji se nalazio na kapiji istog momenta mi je rekao da bežim. A onda su, nenajavljeno, oko 11.00 sati na kasarnu počele da padaju bombe - počinje svoju priču Vesna.

Tog dana je živote izgubilo troje ljudi. Iako je cilj bila sama kasarna, bomba je pala van nje.

- Samo sam stala u mestu. Bila sam na otvorenom putu. Pokušala sam telom da zaštitim dete, ali detonacija nas je toliko jako odbacila da sam ja odletela na jednu, a ćerka na drugu stranu. Verovatno nas je spasilo to što smo pale na travnjak, a ne na beton. Nisam mogla da se pomerim, ni da pustim glas. Izgledalo je kao da Vranje propada u zemlju, sve je bilo crno zbog te bombe. Skupila sam snagu zbog deteta, vratio mi se glas. Vikala sam da je spase. Rezervista sa glavne kapije je imao gde da se sakrije, ali, kako je i sam roditelj, odlučio je da rizikuje život da bi spasio moje dete. U jednoj ruci mu je bila puška, u drugoj moja ćerka i pobegao je odatle dok su bombe padale - dodaje ona.

Kako kaže, palo je 30 do 40 bombi, a kada su završili sa bombardovanjem jedne kasarne, prešli su na drugu. Vesna je slomila sedam rebara, naprsla su joj tri pršljena i pocepala se plućna maramica. Imala je unutrašnje krvarenje. Geler joj je odsekao pola palca na nozi.

- Nisu mogli da mi stave gips jer je povreda bila u predelu grudnog koša. Zavili su mi neke velike trake i na hirurgiji brzinski zašili palac. Bila sam na infuziji, non stop sam dozivala dete. Doktor nije znao šta je s mojom ćerkom, ali je, da bi me smirio, lagao da je dobro. To je možda bila moja greška, ali nisam mogla da ležim tamo i da ne znam da li mi je dete živo. Zašto da se lečim ako mi je dete poginulo? Na svoju inicijativu sam izašla iz bolnice - priseća se Vesna.

Njoj su ljudi ispred bolnice našli prevoz. Odvezli su je u podrum zgrade koji je korišćen kao sklonište, ali njene ćerke tamo nije bilo. Čovek koji je spasio devojčicu predao ju je nekom ko je rekao da zna čija je ćerka. Dok ju je Vesnina majka tražila, ona je bila kod više ljudi. Kako kaže, "nosili su je od ruke do ruke kao štafetu". Bila je u štampariji koja se nalazi u blizini zgrade, po drugim zgradama takođe. Porodica ju je pronašla tek uveče.

- Nije mi bilo lako da ne znam šta je sa detetom. Ja sam mu večiti duznik. Da je on nije uzeo imala bi povređene unutrašnje organe od same detonacije. Sve je bilo jako strašno. Tada je imala 16 meseci. Imala je krvarenje na temenu, ali smo to srećom brzo sanirali. Četiri godine pila je lekove, a naknadno je urađena magnetna rezonanca i videli smo da je to krvarenje prošlo. Kao posledicu je imala tremor ruke i noge. Sada oseća bolove od kičme do kuka, niko ne može da odredi da li je taj bol posledica onog što se dogodilo - objašnjava ona.

Nesreća ostavila trajne posledice

Kao posledicu tog događaja, Vesna je dobila dve autoimune bolesti - vaskulitis, odnosno zapaljenje krvnih sudova i ulcerozni kolitis, što je inflamatorna bolest debelog creva. U pitanju su bolesti kojima nema leka. Njen imuni sistem napada njen organizam i doživotno mora da pije terapiju. Ali, problem je u tome što su ova stanja izazvala mnogo veće probleme.

Ove bolesti počele su da se manifestuju 2004. godine, a 2005. joj je u bolnici u Beogradu amputiran palac. Nakon toga nastaju problemi sa debelim crevom.

- Nakon toliko godina, bolest se 2018. godine manifestovala na jednu nogu, nakon dva meseca i na drugu. Doktori su morali da mi ih amputiraju kako bi mi spasili život. Od decembra 2018. do februara 2019. godine imala sam osam operacija. Amputirali su deo po deo. Probudila sam se iz anestezije, nisu više imali gde da mi je daju ponovo. Osetila sam da me seku i šiju na živo. Kad sam se vratila u sobu, cela bolnica je bila uznemirena zbog mojih vrisaka od bolova - objašnjava Vesna.

Kako navodi, 2019. godine bila je na rehabilitaciji osam meseci. Prvo su joj napravljene jedne proteze, ali je doktorka istakla da nisu dovoljno dobre, te su napravljene druge. Iako joj je rečeno da bolje od toga ne može, Vesni ove proteze stvaraju velike probleme. Ne može normalno da hoda i postoji pretnja da joj se na nogama otvore rane.

Pre oko dva meseca pronašla je rešenje svog problema, a to je visokosofisticirana proteza, inostranog proizvođača koja bi Vesni omogućila samostalan i bezbedan hod. Ona, kako objašnjava, ima elektronsko koleno, koje prima impulse mozga i savija se kao prirodno.

Proteze koje su Vesni potrebne pomogle bi joj da se lakše kreće jer bi imala zglob koji se savija u pokretu i time bi hodala prirodnije, a proteza bi takođe trebalo da stopira svaki loš pokret i time smanji šanse za nezgode prilikom hodanja.

- Garantuju mi da neću da padnem da mogu bez štapa, ali moram da ih nabavim pre nego što mi atrofiraju mišići inače mi neće biti spasa. Primetila sam da mi igraju misići, i lekari su mi rekli da su počeli da atrofiraju. Trenutno imam terapije koje bi trebalo da uspore taj proces i da mi stimulišu mišiće, ali za maksimalno tri meseca moram da nabavim proteze - kaže Vesna.

Ona, ipak, ne gubi nadu. Iz kolica usisava, kuva, briše, pegla, kako ne bi ceo dan provela na relaciji kolica - krevet.

Ove proteze koštaju oko 38.000 evra, a Vesna je do sada uspela da prikupi oko 10 odsto te sume.

Da se Vesna samostalno kreće! Budimo humani!

Pomozimo Vesni!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 939 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human939 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000000823206-51

Uplatom na devizni račun: 160600000082349363

IBAN: RS35160600000082349363

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Skeniranjem IPS QR kod-a na vašoj E-banking aplikaciji: IPS QR kod

(Telegraf.rs)