"Videli smo slike bez boje, mnogo života se ugasilo": Teodorina mama je deo ćerkinog novca dala drugoj deci

Preslatka Teodora Kostadinović (5) ima dijagnozu autizma. Ona je počela sa terapijama matičnim ćelijama koje su joj potrebne da bi dalje napredovala. Ipak, Teodorina majka Jovana nije obuzeta samo pričom o lečenju svoje ćerke, već, kad god je u mogućnosti, sredstva sa računa svoje ćerke prenese onima kojima je hitno da sakupe novac. Tako je ovog puta od Teodore i njene porodice troje korisnika dobilo po 50.000 dinara.

Teodora i njena porodica odlučili su da pomognu Sari Prljinčević, tinejdžerki koja boluje od akutne leukemije i do 5. decembra treba da skupi novac za transplantaciju koštane srži, novoj korisnici fondacije Mileni Ivić, tridesetogodišnjoj devojci kojoj su pre četiri godine otkazala oba bubrega i hitno joj je potrebna transplantacija i devojčici Nađi Bojić koja ima autizam i potpuno je prestala da komunicira.

- Njima je hitnije nego Teodori. Ne može pitanje života da se meri sa Teodorinom situacijom. Ne treba ostati imun na tako nešto. Pritom, od kako je Teodora u fondaciji, mnogo mladih života se ugasio. To je sitnica. Nadam se da sam pomogla. Treba znati kome je hitno, ko je životno ugrožen. Život ne može da čeka. Pošto mi imamo još dva meseca da prikupimo novac, a nije u pitanju nedostižna suma, odlučili smo da pomognemo nekome ko je životno ugrožen i kome je zaista hitno - objašnjava Teodorina mama Jovana.

Ovo nije prvi put da su sa računa svoje ćerke sredstva preneli na račun nekoga kome je hitno i pomogli mu na taj način.

- Prebacivali smo sredstva i za malog Filipa Ivanovića. Kada smo tek ušli u fondaciju takođe smo prusmerili 50.000 dinara. Sada smo preusmerili 150.000 dinara za tri osobe. Nije to zato što mi imamo, već zato što su to osobe koje su životno ugrožene. Do sada se više od 20 života ugasilo. Videli smo one slike sa fondacije bez boje... Kad god smo u mogućnosti pomognemo kako možemo. Iako i mi trenutno sakupljamo novac za Teodoru, ima dece koja su manje vidljiva nego neka druga. Milena Ivić je od skoro u fondaciji, ali se slabo prikuplja novac, pa smo mi odlučili da joj pomognemo i tim prebacivanjem novca, a i da bude vidljivija kako bi joj ljudi pomogli. Apelujemo i na druge da pomognu - dodaje.

Porođaj bio težak

Teodorina majka smatra da je do stanja njene ćerke moglo da dođe zbog teškog porođaja sa komplikacijama tokom kojeg je dete možda imalo prekid dotoka kiseonika.

- Kada sam išla da se porodim, porođaj su mi izazivali, nije krenuo sam. Navodno sam probila termin porođaja i odlučili su da izazovu porođaj. Sve je trajalo 10 i po sati, dobila sam indukciju. Pošto porođaj nije sam krenuo, dobila sam epidural i zbog njega nisam osetila kontrakcije. Nisam znala kad treba da guram. Babica iz prve smene mi nije toliko pomagala, ali je babica koja je došla u drugu smenu baš želela da mi pomogne. Obilazila me je na oko pola sata i terala me da guram. Kad je došlo vreme za porođaj već sam bila umorna. Tada su me isekli i dete se rodilo bez vakuuma, bez izvlačenja i nekog teškog porođaja, ali mislim da je Teodora dugo bila u porođajnom kanalu. Kada se rodila, glava joj je bila kao one izdužene tikve, otečena i naduvena, a usta su joj bila naduvena i modra - priča Jovana.

Teodora nije plakala kada se rodila. Prvo pitanje majke bilo je zašto dete ne plače, a odgovor babice je bio da će "sad da zaplače". Nakon što su bebi očistili disajne puteve, ona je ispustila zvuk, ali, kako majka objašnjava, to nije bio glasan plač novorođenčeta.

- Odveli su je, a posle mene u sobu. Tada sam imala 22 godine, Teodora mi je prvo dete. Pitala sam da li će mi dovesti dete. Rekli su da neće, da sutra odem u boks u kom se nalaze deca koja su u inkubatoru. Rekli su da tamo razgovaram sa doktorkom. Ja sam sutradan u neko vreme otišla i prvo njeno pitanje je bilo zašto je porođaj bio tako težak. Meni je dete bilo 12 sati u inkubatoru. Ja nisam znala da sam imala težak porođaj. Očigledno da se to odrazilo na Teodoru. Niko mi nije rekao šta se desilo, ali ja mislim da je Teodora u nekom momentu izgubila kiseonik. Ni kada me je ona pitala zašto je porođaj bio težak, ni tada nisam shvatila da je bio težak i da se možda nešto desilo detetu. Posle je primila vakcinu i sve ostalo. Što više razmišljam u svemu, jedino logično mi je da je ona na rođenju izgubila kisonik, a da meni to niko nije rekao. Bila je 12 sati u inkubatoru zbog slabe adaptacije, a kada me je doktorka pitala što je porođaj bio težak, nisam znala šta da joj kažem, samo sam slegla ramenima - dodaje.

Jovana posle porođaja nije mogla da se oporavi 40 dana. Imala je aritmiju. Kako bi otišla pod tuš, počinjala bi da se trese i odmah je odlazila u krevet. Ceo taj period je, kako kaže, preležala. Porođaj sa drugim detetom je bio mnogo lakši i brži, a sat vremena nakon odlaska u sobu sama je ustala na noge, a pomagala je i ženi koja se porađala pre nje.

- Napretka sada zaista ima, Teodora mnogo više priča. Redovno je vodimo kod defektologa i logopeda. Trudimo se koliko god je moguće da se što pre izvuče iz svega. Zaista smo zahvalni svima koji pomognu Teodori na bilo koji način - kaže majka.

Nije se odazivala

Kada je imala oko godinu i po dana, vaspitačice su njenim roditeljima skrenule pažnju na to da Teodora ne reaguje kada roditelji dođu po nju i smatrale su da to znači da nešto nije u redu.

- Skrenule su nam pažnju na to da se ona ne odaziva kada je pozovemo. Tada su, kada dođemo, tražile da mi zovemo Teodoru. Ona ni tada nije reagovala. Teodora nam je bila prvo dete, pa nismo primetili da ima nekog problema. Delovalo nam je da je mala, pa da još ne shvata. Usmerili su nas na to da idemo kod logopeda i defektologa, što smo i uradili. Najpre je dobila dijagnozu disharmoničnog razvoja. Ipak, pre oko godinu i po dana, Teodora je dobila dijagnozu autizma - ispričala je ranije Telegraf.rs Teodorina majka Jovana.

Kako objašnjava, dijagnoza je stigla kada je njena ćerkica najviše napredovala i to ih je vratilo na početak. U tom periodu od godinu dana, Teodora je kod logopeda išla četiri puta nedeljno. Na prvoj proceni inteligencije imala je IQ 66, a posle šest meseci 106, što je tada, kada je radila neverbalni test, značilo da je dva i po meseca ispred njenih vršnjaka.

- Kada sam saznala za dijagnozu imala sam 24 godine, a proradila mi je štitasta žlezda. To samo za sebe govori o mojoj reakciji na te vesti. Osećala sam se kao da sam u bokserskom ringu, da me udaraju, a da ne mogu da podignem ruke da se branim. Devojčica od 24 godine, koja je postala majka, koja je dobila dete koje ima smetnje u razvoju... Bila sam u šoku. Ipak, ja sam to brže prihvatila sve u odnosu na supruga. On je verovao u to da nije tačno da postoji problem, mislio je da je Teodori samo potrebno vreme. Taj dan kada je ustanovljena dijagnoza, počeo je da plače. On je teži na suzama, ali ga je to baš pogodilo. Ja sam tada već prihvatila da je Teodora posebna i na neki način mi je bilo lakše - dodala je.

VIdan napredak posle transplantacije matičnih ćelija

Teodorin govor je u tom periodu bio prilično slab. Porodica je zato, uz podršku prijateljice, odlučila da pokuša sa transplantacijama matičnih ćelija.

- Kod njenog deteta je napredak bio vidan, tako da smo se usudili da pokušamo. Krenula je na terapije matičnim ćelijama i zaista je primetan napredak. Teodora je pre imala govor, ali on nije bio povezan sa situacijom u kojoj se nalazi. Izgovarala je mama, tata, znala je boje na engleskom i na srpskom, egleski alfabet, pisala je brojeve od jedan do 10. Sve stvari koje su bile u nekoj vezi sa edukativnim materijalom su je interesovale i bile su joj fascinantne. I sada kada ode kod logopeda sve prihvati bez greške. Od kako je primila matične ćelije, počela je da ostvaruje komunikaciju. Pre nas je vukla za ruku jer nije mogla da kaže šta želi. Sada kaže daj mi krem, daj mi vodu, Teodora jede, vruće, hladno... Imamo komunikaciju sa njom - objasnila je majka.

Kako ističe, niko ne može da kaže koliko je transplantacija matičnih ćelija potrebno i sve zavisi od Teodorinog napretka. Dve doze matičnih ćelija primaju se u razmaku od 15 dana, a potom se pravi pauza od tri meseca do naredne dve doze.

- Lekarima u bolnicu treba da šaljemo fotografije i video snimke, da vide šta se dešava sa detetom. Ako procene da tokom tri meseca pauze nema poboljšanja, oni prestaju sa terapijama. Može da se desi i ako posle prve doze nema napretka, da terapije butu prekinute. Naredni put u Tusku bi trebalo da bude krajem januara, odnosno početkom februara. Za dve doze je potrebno 18.000 evra. Za jednu od dve doze smo sakupili novac, ali nam fali za šestu dozu - rekla je Jovana.

Terapije matičnim ćelijama nisu poboljšale samo Teodorin govor i razumevanje, već i problem sa agresivnošću, čiji je uzrok donekle bila baš nemogućnost govora.

- Teodora je imala momente agresivnosti, samopovređivala se, bacala predmete u vis, histerisala. Sve je bilo zbog toga što joj govor nije bio razvijen. Od kad prima terapije matičnim ćelijama, agresivnost se smanjila. Ona je jako uporna i hiperaktivna. Kad padnemo na nos od umora, a ona nam nešto traži i ne možemo da joj damo odmah, onda krene da negoduje, ali nije agresivna, već samo što ne kaže hajde, ovo moje je hitnije od toga što ti radiš. Stvarno je neverovatna. Mnogo lepo crta - dodala je Teodorina mama.

Iako situacija nije nimalo laka, Jovana zaista na sve gleda sa mnogo optimizma, a očigledno je koliko je ponosna na svoju Teodoru.

- Ja nisam neko ko kuka jer ima bolesno dete. Želim da Teodoru predstavim na što lepši način i što pozitivnije, da ljudima bude drago kada čuju

nešto o njoj i kada stupe u kontakt sa nama. Ne želim da je žale. Ljudi vole da čuju lepe stvari i da znaju da ima napretka, a pozitivno gledanje na situaciju pomaže i nama. Teodora nema druge smetnje, ne nosi pelene, ja sam stvarno jako ponosna na nju. Ona je jedan mali genije, lepa je i pametna. Ja sam svesna da Teodora nije životno ugrožena, ali autizam nije samo reč, to je nečiji život. Ona bi za godinu dana trebalo da krene u školu. Suprugov i moj trenutni cilj je da je ne vodamo mi i lični pratilac, već da može da ide sama i da isprati svoje vršnjake, da ima normalan razvoj. Ima par dečice s kojom je išla u redovan vrtić i koji jedva čekaju da se vrati - zaključila je Jovana.

Kako Teodorina mama kaže, ruka koja daje nikad nije prazna. Zato budmo humani i pomozimo Teodori:

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1235 i pošaljimo na 3030

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001381500-68

Uplatom na devizni račun:160-6000001381477-40

IBAN: RS35160600000138147740

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji:NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)