Aleksandra Mikić (25) iz Beograda posle ujeda komarca bori se za život: Hrani se preko sonde, diše na cev

Pre tačno dve godine, moju ćerku(tada 4,5 godine) ujelo je ovo zlo. Nedelje borbe za zivot, pa fizikalne terapije da vratimo nogu koju je vukla, finu motoriku ruku, govor... Sve da vratimo u normalno stanje. Trauma od igala i belog mantila je ostala ali to nam je najmanje bitno. U jednom momentu mi je jedna prijateljica sa Instituta usla u sobu i rekla da nemam vremena da placem, nego da se molim Bogu jer sada mi samo jos Bog moze pomoci, oni su dalje nemocni. Uradili su sve sto su mogli ali da li ce ostati ziva i u kakvom stanju, niko nije znao. Sve prognoze je pobedila. Jos uvek ima problem sa besikom,to je najjace pogodilo, ali hvala dragom Bogu, za sada, koliko vidimo i znamo, sve ostalo se vratilo u normalu. Ali je bas dugo trajao oporavak. Tek posle godinu ipo dana su joj lekovi iskljuceni. Ko ovo nije doziveo, ne zna sta je pakao. Gledas dete koje vristi od bola u glavi, previja se, kopa sebi oci, ujeda sve redom, nekontrolisano se bekelji. U jednom momemtu joj se glas totalno promenio. Uzas, uzas. Trauma koja nikada nece proci. Ovom milom detetu i njenoj porodici zelim sto brze ozdravljenje. Samo budite uporni i istrajni. Dug je put do oporavka ali je moguc. Mi smo ga prosli.

Doživeo sam ubod komarca zapadnog Nila prošle godine ali na sreću nisam ovako prošao. Bio sam u bolnici oko nedelju dana,lečio se u Hamburgu u specijalnoj bolnici za tropske bolesti i nakon nekoliko mjeseci su tamošnji specijalisti uspjeli da moj organizam dovedu u prvobitno stanje. Međutom sad imam poremećaj u radu bubrega koji se opet povezuje sa ubodom komarca. Ali kako sam rekao,sva sreća pa nisam imao težih posledica kao ova nedužna devojka. Želim joj što brži oporavak

Pre ih nije ni bilo jer su se prskali, sad izadjes napolje odma kreću da kolju...

Tužno za ovako mladu osobu. Ali čemu ova vest. Da počnu ljudi da paranoišu i na komarce. Držanje u strahu nije lepo.

Treba tužiti odgovorne za zaprašivanje protiv komaraca. Išao sam u dosta gradova van Srbije i ne znam da uopšte znaju šta je komarac. A Beogradu nema večeri ili dana da na telu ne ostane trag bar jednoga ujeda komarca. Tako i ja tako i članovi mi porodice.