Dejan obišao svet kao vodič, a sada je u kolicima zbog bolesti: Poslao je najtužniju poruku onima koji ga vole

"To je kao da zatvorite slavuja u kavez, a on i dalje peva", kaže Dejan Senćanski (51) dok opisuje svoj život u invalidskim kolicima i odgovara na pitanje kako se trenutno oseća u telu koje ga više ne sluša, nakon što mu je 2001. godine dijagnostifikovana multipla skleroza. Kao turistički vodič obišao je ceo svet, kao vojnik doživeo teške dane na bojnom polju na Kosovu, a danas ga je bolest "zatvorila u kavez".

U potresnoj ispovesti za Telegraf.rs otkrio je da sada bije najtežu bitku u životu iako ih je do sada imao nekoliko. Sve je počelo pre više od 25 godina kada su počele da mu se prikazuju duple slike, a onda je stigla i teška dijagnoza.

Preporučujemo

- Godine 2001. sam imao prve napade. Tek posle otprilike tri godine, kada se ponovilo, lekari su potvrdili dijagnozu, jer sam tada radio i magnetnu rezonancu kičme i mozga, gde su se videle lezije, a radili su mi i lumbalnu punkciju. Profesorka koja me je primila se šalila sa mnom, rekla mi je: "Gledajte to ovako - kada budete došli kući, videćete duplo više para nego što imate, ali ćete videti i dve tašte" - priča on kroz smeh i dodaje da je prvo u dva navrata video duple slike, a kada je došlo do trećeg napada pogled mu se potpuno ukočio i tada je shvatio da je situacija ozbiljna.

Foto: Ustupljene fotografije

Godinama je radio kao turistički vodič, obišao ceo svet, ali i služio vojsku i učestvovao u ratu.

- Mislim da je sve to počelo odatle, mnogo je bilo teških perioda, ali najviše želim da se sećam onih lepih, mojih prijatelj. Znate, život nas je malo razdvojio na različite strane zbog posla, u različitim smo mestima, od Subotice do Vranja, pa ne možeš uvek da budeš fizički tu. Svi imamo i svoje porodice i živote, ali to su moja braća po oružju, oni su mi pored porodice bili najveća podrška u teškim danima - priča nam naš sagovornik.

Od turističkog vodiča, preko taksiste, do invalidskih kolica

Stalno je bio u pokretu, obišao mnogo zemalja, sve dok ga korona nije ostavila bez posla.

- Od celog sveta, jedino nisam bio u Australiji i na Antarktiku. To mi je san. Radio sam do korone i ostao bez posla. Morao sam da se snađem i počeo sam da vozim taksi. Morate neki dinar da zaradite, imam decu, a deca traže svoje. Ćerka ima 14 godina, a sin 12 godina - priča nam.

Nije ni slutio da će da život primorati sputa svoju prirodu i da će ga osuditi na invalidska kolica.

- To je neverovatno, ja sam do pre godinu dana vozio taksi. Jedno vreme sam radio uporedo kao turistički vodič i kao taksista. U Nišu su me ljudi u taksiju super prihvatili, imamo hibridna vozila sa automatskim menjačem. Znali su koju bolest imam i zaista su mi mnogo pomagali. Super je bilo. Na pamet mi nije padalo da stanem dok nisam počeo da osećam slabost u nogama. Prestao sam da taksiram pre godinu i tri meseca. Sve je išlo gore i gore, i evo, zadnjih šest meseci sam u kolicima.

Foto: Ustupljene fotografije

Godinama je izbegavao terapiju matičnim ćelijama dok nije shvatio da drugog izbora nema i da mu se stanje iz dana u dan pogoršava.

- Ranije sam primao jednu vrstu terapije pet godina, sam sam se bockao u stomak injekcijom svaki drugi dan i bilo mi je dobro. Onda, kad je nastupilo pogoršanje, prešao sam na najnoviju terapiju koja je kod nas dostupna, a koja se prima intravenski na šest meseci u bolnici. Ja sam se dugo opirao transplantaciji matičnih ćelija. Verovao sam našim lekarima, verovao sam u svoju volju i plašio sam se transplantacije jer zahvat nije nimalo lak. Ali, odlučio sam se onog trenutka kad sam počeo nuždu da vršim u pelene. Eto, to je bio prelomni trenutak. Možeš ti da podneseš ovo i ono, ali džabe kad ne možeš da ustaneš da odeš do toaleta - kaže on.

- Konkretno za moje lečenje treba 36.000 evra. To su dve doze matičnih ćelija i mesec dana boravka u bolnici.

Porodica mu je najveća podrška

Uz njega su supruga, deca i prijatelji kao najveća podrška. Tek u teškim trenucima shvatio je ko mu je pravi prijatelj, ali uprkos svemu uspeva da ostane pozitivan, vedar i da ne dozvoli da bolest sputa njegov duh.

- Rodbina - zaboravi, obriši gumicom. Niko od njih me nije ni pozvao da pita kako sam. Dođe mi brat ponekad, majka dolazi svaki dan. Ali šta može žena od 80 godina, može da ti donese vodu, a ti si zarobljen u sopstvenom telu. Mozak radi odlično, a telo ne sluša.

Foto: Ustupljene fotografije

- Ja u svakoj stvari nađem lepšu stranu. Evo, sad sam u kolicima, pa gledam šta mogu da uradim. Bio sam i na koncertu Guns N' Roses, savršeno mi je bilo. Posle koncerta sam čak malo i šetao uz pomoć druga. Bitno je opustiti se - objašnjava Dejan.

Ipak, stari posao mu mnogo nedostaje

- Zamislite da zatvorite slavuja u kavez i terate ga da peva. To je to - kaže nam.

Prikupljanje novca za lečenje napreduje, ali treba još

Već je uspeo da sakupi nešto novca zahvaljujući Opštini Medijana iz Niša, raznim humanitarnim organizacijama u Nišu, pravoslavnoj i katoličkoj crkvi, islamskoj zajednici, malo po malo novac se skuplja, ali potrebno je mnogo više.

- Stvarno svi su se javili da pomognu. Polako, skupiće se malo po malo. Ništa me nije sprečilo da uživam, pa neće ni ovo. Bitno je ostati pozitivan.

Istanbul je poseban u njegovom srcu

- Moja prva turistička tura ikada je bila u Istanbul, poslednja turistička tura, pre korone, takođe je bila u Istanbulu. Ići ću na lečenje u Istanbul i rekao sam - kad umrem, želim da me kremiraju i da pepeo bace u Bosfor. Do sada sam preko sto puta bio u Istanbulu, imam prelepe emocije kad je taj grad u pitanju - zaključuje Dejan.

Ovako možete pomoći Dejanu:

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001997295-48

Uplatom na devizni račun: 160-6000001998097-67

IBAN: RS35160600000199809767

(Telegraf.rs)