• 40

Puno će još vode proći Dunavom pre nego što će Hrvatska i Srbija biti prijateljske zemlje: Šokantna izjava hrvatske predsednice u Vukovaru

Danas je u Vukovar na obeležavanje 26 godina od pada Vukovara, stigao celi hrvatski državni vrh na čelu sa predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović, koja je na ovaj događaj stigla u ustaškim čizmama

  • 40

Hrvatska danas u prisustvu državnog vrha obeležava 26 godina od pada Vukovara, odnosno Dan sećanja na vukovarske žrtve. Jedinice JNA su na današnji dan 1991. godine ušle u Vukovar, čime su završene tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a skoro čitav grad je razrušen.

SKANDAL: Kolinda u Vukovar došla u ustaškim čizmama, a kad su je pitali zbog čega ih je obula, evo šta je odgovorila!

Danas je u Vukovar je stigao celi hrvatski državni vrh - predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, predsednik Sabora Gordan Jandroković, premijer Andrej Plenković, članovi Vlade i brojni saborski zastupnici, diplomatski predstavnici i katoličke crkve.

Okupljanje je počelo komemorativnim programom "Vukovar - mjesto posebnoga pijeteta" u krugu vukovarske bolnice. Kolona sećanja uputila se potom Križnim putem do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata.

Okupljenima se obratila predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović.

- Treba se pokloniti žrtvama, ali i omogućiti budućnost Vukovara da ljudi ostaju tu. Svaka deklaracija prijateljstva je dobar korak napred, sitni koraci su napravljeni, ali svako veliko putovanje tako počinje. Puno će još vode proći Dunavom prije nego što će Hrvatska i Srbija biti prijateljske zemlje. Treba rešiti pitanje nestalih što pre - rekla je Kitarovićeva, prenosi dnevnik.hr

Hrvatsko ministarstvo odbrane objavilo je na službenim stranicama video kako je izgledala borba za Vukovar:

BORBE ZA VUKOVAR

Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage. Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje,poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.

U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom narasle.

Foto: Tanjug/AP

Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep. Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu.

Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti 7. decembra 1991. u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u "operaciji Vukovar" i po 75 ordena i medalja za hrabrost. U više činove je unapređeno 40 vojnika i starešina, uz 34 vanredna unapređenja.

Foto: YouTube / ICTY New Media Goran Hadžić

Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar "Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema". Predsednik "vlade" te oblasti bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član te "vlade".

U organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika. Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.

Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena kod mesta "Jelenovo" (Sarvaš).

Leševi civila u Vukovaru tokom sukoba hrvatskih snaga i JNA. Foto: Profimedia/Corbis

RATNI ZLOČINI U VUKOVARU

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžića.

Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala. Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.

Foto: Tanjug/Dragan Stanković, VESELIN ŠLJIVANČANIN

Haški optuženik Goran Hadžić je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji, ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.

Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991.

Za 25 godina nadležna hrvatska tužilaštva su pokrenula krivične postupke protiv 1.203 osobe, od kojih je do sada osuđen 181 optuženik, a mnogi postupci još traju, navode u hrvatskom Ministarstvu pravosuđa.

Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih posle pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom "Ovčara".

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

SRBI U VUKOVARU

Vukovarski Srbi ni na koji način ne učestvuju u obeležavanju Dana sećanja na vukovarske žrtve, odnosno dan kada je vojska nekadašnje JNA ušla u taj grad.

Srbi ne dele žrtve na "naše" i "vaše", Hrvati to, očito je, čine, izjavio je prošle godine zamenik predsednika opštine Vukovar iz reda srpskog naroda Srđan Milaković, objašnjavajući zašto Srbi u Vukovaru ne učestvuju u obeležavanju Dana sećanja na vukovarske žrtve.

Razrušeni Vukovar tokom rata u Hrvatskoj. Foto: Profimedia/Corbis VII

- Kad obeležavamo stradanje, ne delimo žrtve. Lani smo to uradili u crkvi Preobraženja Gospodnjeg i ove godine ćemo učiniti isto. Za ljude koji su odvedeni iz Bolnice i ubijeni na Ovčari, za sve koji su ubijeni i nakon ulaska vojske u Vukovar - rekao je Pupovac prošle godine.

Srpska zajednica ne može da učestvuje u obeležavanju Dana sećanja koji organizuje vukovarska opština sve dok ta komemoracija ima jednostran karakter i priznaje samo hrvatske žrtve.

Pogledajte dokumentarni film o dešavanjima u Vukovaru:

Daljinac

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Šahovnica

    18. novembar 2017 | 14:12

    Nego jeste li videli nove hrvatske dresove sa Rusiju 2018g, ma fenomenalni su i najbolji i najprepoznatljiviji na svetu dok za srpske niko ni ne zna?

    107
    108

    Podelite komentar

  • DARKO 100%

    18. novembar 2017 | 14:05

    Nije potrebno da dunavom prodje mnogo vode da budete prijatelji sa Srbima ,potrebno je da vi postanete ljudi!!!

    100
    8

    Podelite komentar

  • Zis

    18. novembar 2017 | 18:01

    Narod sa sramnom istorijom,sta da pricaju deci kako su imali Jasenovac i kako su ubijali Srbe .Hrvatska je najveca bruka Evrope !!!!

    81
    58

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima