Šta se krije iza odluke Ustavnog suda BiH o poljoprivrednom zemljištu

Printskrin: Youtube/FACE HD TV

Predstavnici Republike Srpske doneli su odluku da obustavljaju rad u odlučivanju u zajedničkim institucijama, dok se ne usvoji novi zakon o Ustavnom sudu.

Ovom je prethodila odluka Ustavnog suda BiH kojom zabranjuje upisivanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem na Republiku Srpsku.

Preporučujemo

Sporna odluka, koju je Ustavni sud BiH doneo u petak, mogla bi da ima dalekosežne posledice po RS, smatraju stručnjaci.

Naime, Ustavni sud BiH je odlučio da je neustavan član 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu RS kojim je propisano da zemljište koje je po svojoj prirodi javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed RS. Sud smatra da je to državna imovina i da je u nadležnosti institucija BiH.

Potpredsednik Narodne skupštine Srpske i advokat Milan Petković kaže da je očito da se Ustavni sud upustio u raspravu o onome što nije njegova nadležnost i predstavlja grubo zadiranje u nadležnost RS.

- Ustavom RS je propisao da su pitanja svojinska i obligaciona u celosti u nadležnosti RS i ona je ta koja štiti svoju imovinu. Ukoliko bi se ispoštovala odluka i poljoprivredno zemljište knjižilo na BiH, to bi značilo otimanje zemljišta Republike Srpske, nešto slično onome što se u Crnoj Gori radi zakonom, a ovde se radi odlukom suda. Oko poljoprivrednog zemljišta uopšte nije pitanje prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma i smatramo da je ovo oblik revizije Dejtonskog sporazuma putem Ustavnog suda BiH – rekao je Petković za Srpskainfo, prenosi "Blic".

Profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović smatra da spornu odluku Ustavnog suda BiH treba javno odbaciti.

- Dejtonski sporazum je jači u odnosu na njihove zakone. U hijerarhiji, Dejtonski mirovni sporazum je međunarodni ugovor javno – pravnog karaktera i on je definisao odnose u podeli imovine tako što je utvrdio liniju razgraničenja između RS i FBiH, a za sporni deo Distrkta Brčko je to pitanje rešio arbitražom. Država nema nikakve ingerencije nad poljoprivrednim zemljištem RS jer je povučena jasna linija. Rečeno je da je to državna imovina, ali Republike Srpske. Takvu odluku suda ne treba izvršiti – kategoričan je Popović.

Banjalučki advokat Željko Bubić kaže da se radi o kontinuitetu odluka koje se donose kontra Srpske te da je sporan i način odlučivanja i sam način glasanja.

- Jasno je da se sudske odluke moraju poštovati, između ostalog i odluke Ustavnog suda BiH, kao najviše pravne instance. Međutim, ako ostane ovakav stav, posledica bi mogla da bude izuzimanje značajnog dela poljoprivrednog zemljišta i prebacivanja odlučivanja na nivo BiH. Na ovaj način mi bismo došli u situaciju da, bez neke redovne procedure koja je propisana zakonom, sudski i pravosudni organ uzme u svoju nadležnost donošenje odluke o jednom veoma važnom pitanju, koje se tiče zemljišta. Reč je o narušavanju integriteta Srpske. Čisto razvlašćivanje RS putem pravosudnih institucija, zbog čega je između ostalog u ranijem periodu bilo govora i o osnivanju ministarstva poljoprivrede na nivou BiH - naglašava Bubić.

Politika je svoje rekla već u petak kada je Ustavni sud BiH saopštio da je doneo pomenutu odluku, koja će u celosti naknadno biti objavljena. Srpski član Predsednišva BiH i lider SNSD Milorad Dodik poručio je da je Ustavni sud mesto manipulacije kao što je u slučaju poljoprivrednog zemljišta.

- Poljoprivredno zemljište nije nadležnost BiH, Ustavni sud ne može da bude ustavotvorac i daje prava. Takav Ustavni sud ne koristi za borbu i stvaranje pravne države. Oni promovišu ne pravo. Ako su oni danas utvrdili da zemljište ne pripada određenom nivou vlasti, tj. entitetima i da pripada BiH, onda krši Ustav. Ustavni sud krši Ustav. Svo zemljište i svi objekti pripadaju entitetima – rekao je Dodik.

Ministarstvo: Čisto politički razlozi

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS smatra da je Ustavni sud BiH iz čisto političkih razloga doneo ovakvu odluku.

-Bosna i Hercegovina po Ustavu BiH nema svoju imovinu, nego imovina pripada entitetima, osim ako su se u određenom slučaju o tome usaglasili entiteti. Ustav BiH ni u jednom delu ne daju izričito pravo BiH, niti daje nadležnost bilo kom organu BiH da kroz zakonodavnu ili drugu normativnu aktivnost reguliše imovinska prava na poljoprivrednom zemljištu – navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kako kažu, iz odredbi Ustava RS jasno proizilazi da Srpska ima nadležnost za donošenje Zakona o poljoprivrednom zemljištu, odnosno ima nadležnost da reguliše sva pitanja koja su od značaja za poljoprivredno zemljište, kao dobro od opšteg interesa, pa i pitanje svojine na tom zemljištu.

- Osim toga, Ustavni sud BiH je odlukama u tri predmeta iz marta i aprila 2017. i oktobra 2018.godine potvrdio da poljoprivredno zemljište, kao dobro od opšteg interesa, nije bilo predmet privatizacije i da je vlasništvo RS – navode u saopštenju. Ministarstvo napominje da još nije zaprimilo odluku Ustavnog suda BiH, te da će konačan stav izneti po njenom dobijanju.

(Telegra.rs)