• 0

Dve kuće u selu, a desetoro dece: Živeli su u gradu kao podstanari, sreću našli u opusteloj Brestici

, Telegraf

Niko od roditelja nije zaposlen, ali se od nečega mora živeti - uzgajaju stoku, rade za dnevnice...

  • 0
Devet mladih Bratića i Milovića, selo Brestvice

Foto: direkt-portal.com

Uzak put, samo dopola asfaltiran, razbacane kuće, i kamen.... Tipična slika za mnoga sela u Hercegovini. Ipak, bilećke Brestice, samo su donekle tipično hercegovačko selo. One žive... U pravom smislu te reči. Žive zahvaljujući graji, igri i smehu devet mladih Bratića i Milovića. Dok su mnoga sela prazna, sa tek ponekim, uglavnom starijim stanovnikom, ovde mladi vode glavnu reč, jer su kudikamo brojniji.

Žive jedni uz druge, tek stotinak metara udaljeni. Pored komšijskih, Miloviće i Bratiće spajaju i rodbinske veze. Kad se okupe deca, njih devetoro, to je skoro pola odeljenja jednog razreda, dovoljno da svaka igra bude zanimljiva. Pa i odbojka na improvizovanoj mreži, prenosi Direkt-portal.com.

- Ja i rođak ovde živimo, kod mene i njega je desetoro dece, jedna mi se ćerka udala tako da je trenutno devetoro. Imamo u selu troje starih ljudi, penzionera. To je to što se tiče sela. Bukvalno četiri kuće su naseljene. Kuća ima, ljudi dođu po potrebi, ali samo u četiri kuće neko je svakodnevno tu - objašnjava Slobodan Milović.

U kući Sloba i Mileve Milović trenutno je petoro dece. Tatjana ima 19 godina i završila je srednju školu. Iako je želela, ove godine nije upisala fakultet.

- Ja sam drugo dete po redu, Vedrana je treće, tu je i naš rođak, došao je da nas poseti iz Mirilovića pošto tamo nema mnogo omladine. Zato uživa kad dođe kod nas. Tu su još moja braća Gligor, Jovan i Savo. Prednosti toga što nas ima dosta su razne. Na selu je teško živeti i uvek ima posla. Kad je nas dosta sve poslove rasporedimo pa se ta težina i ne oseti. Kad traje škola pomažemo jedni drugima sa zadacima, tu su i kućni poslovi, čuvanje stoke... Kad nešto treba uskočimo i pomognemo. To se očekuje od nas - priča Tatjana.

Baš to druženje i više dece nedostaje Urošu Bajčetiću u Mirilovićima, zato voli doći u goste kod tetke i tetka u Brestice.

- Ima dece i u mome selu ali su podaleko, nekih kilometar, dva...Ovde mi je zanimljivo s decom, igramo se svaki dan. Volim da se družim... - kaže Uroš.

Mileva je do 28 godine rodila svih šestoro dece. Najstarija ćerka ima 21 a najmlađi sin devet godina. Dece, kaže, svako rađa koliko želi i koliko mu Bog da, zbog sebe i za sebe. A priča o podršci višečlanim porodica je, kaže, prazna.

- Vlada je kasnije kad sam ja prestala da rađam uvela neku pomoć, 450 KM godinu dana. Ja sa šestoro dece primam 40 KM dečijeg dodatka, na četvrto dete, peto i šesto nemaju pravo. Sami se snalazimo. Puna kuća je velika sreća. Kod nas nikad nije ni tiho, ni prazno, uvek ćete kad dođete nekog naći - priča sagovornica.

Nije zaposlena, baš kao ni njen suprug Slobodan. Bave se poljoprivredom i stočarstvom. Uzgajaju krave, ovce, koze...Prodaju mlečne proizvode i meso. Život na selu je težak, ali se bore.

Miloviće su zatekli u kući u punom sastavu, Bratiće nisu. Ivana objašnjava da su suprug i jedan sin odsutni zbog posla. Baš kao i Milovići, i jedno i drugo su na birou. Zaposlenja nema, ali posla mora biti, jer se od nečega mora živeti - dnevnice, uzgoj stoke.

- Imam četvoro dece, jedan sin trenutno nije tu, otišao je sa suprugom da radi, živimo ovde, njih četvoro, ja i suprug, i svekrva, koja nije tu. Radovan je najmlađi, tu su još Maja, Tomo. Vidak nam je odsutan. Radovan ima dve a najstariji sin jedanaest godina - započinje priču Ivana.

Život u Bresticama kaže ima i prednosti i nedostataka.

- Božiji putevi su čudni, niko ne zna gde će put da ga odvede. Ja sam se mlada udala, po završetku srednje škole, nije mi uopšte bilo bitno gde ću živeti, da li u gradu ili selu. Živeli smo godinu ili dve u Bileći kao podstanari zatim smo odlučili da živimo ovde. Lepo je mnogo toga, zdraviji život, za decu i za nas, a najviše nedostaje društvo - objašnjava.

Sedmogodišnjem Tomu društva, bar za sada, ne fali. Njegova braća i sestre i rođaci Milovići dovoljni su za bezbrižne dečije dane.

Pomaže roditeljima u svakodnevnim poslovima, no, i pored toga, odličan je učenik. Sve petice. Baš kao i brat mu Vidak. Maja će tek da se pokaže od septembra.

Za nekog ko prvi put dolazi, bar jedan od nedostataka života u Bresticama je očigledan. Tek dopola asfaltiran put. Nažalost, to znači da i deca imaju samo donekle obezbeđen prevoz u školu. Fali i voda.

- Ovo je inače plodno mesto i zemlja kvalitetna. Postoje neke indicije da bi se to moglo rešti, ispitivano je i utvrđeno da vode na ovom terenu ima. E sad, koliko je država u mogućnosti, koliko će ljudi koji se bave tim to odraditi... Ovde uradiš nešto, onda zasuši, pa gledaš, gde, šta, kako... Idu ljudi po selima, buše, svako se snalazi na svoj način. Ovo je selo na periferiji bilećke opštine, poslednje naseljeno selo do Gacka. Mislim da zbog dece i svega ovo selo zaslužuje da se nešto preduzme i pokuša rešiti - objašnjava Slobodan Milović.

No, i ako se to ne desi oni nastavljaju po svome. Vredno rade i od svog rada žive, ma koliko bilo teško.

(Telegraf.rs/Foto: Direkt-portal.com)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima