Bolnica u Skoplju vršila eksperimente? Hirurga optužuju za smrt pacijenata koje je lečio od korone

Foto: Tanjug/AP

Tužilaštvo je oformilo predmet za privatnu bolnicu "Žan Mitrev" u Skoplju i njenog vlasnika Žana Mitreva na osnovu medijskih informacija da su na kovid pacijentima sprovođeni eksperimentalno lečenje i nedozvoljena klinička ispitivanja, objavljenim u dokumentarcu Istraživačke reporterske laboratorije (IRL) Makedonija.

Dokumentarni film "Nečista krv" u produkciji istraživačke novinarske redakcije IRL i makedonske javne televizije MRT, emitovan je na toj televiziji prošle sedmice i izazvao je pravu buru u Severnoj Makedoniji, ali i u ostalim zemljama regiona.

Preporučujemo

U filmu se iznose zastrašujuće optužbe na račun regionalno poznatog makedonskog kardiohirurga Žana Mitreva, u čijoj klinici su se tokom epidemije korona virusa pacijenti lečili kontroverznom metodom hemofiltracije krvi.

Prilikom lečenja su, prema navodima iz filma, pojedini pacijenti navodno zaraženi raznim smrtonosnim bakterijama, pa čak su i umrli u samoj bolnici, a sve je zapravo služilo kao "paravan za testiranje medicinske opreme".

Istraživački tim predvođen urednicom Saškom Cvetkovskom, sastavljen od još četiri novinarke i jednog novinara, dvadeset i dva meseca istraživao je prijave 24 osobe iz Severne Makedonije i sa podrčja Kosova.

Njihove porodice plaćale su 12.000 evra i više lečenje od korona virusa u klinici, a sam tretman hemofiltracije koštao je od 3.000 do 5.000 evra.

Reč je o metodi pročišćavanja krvi najsličnijoj dijalizi bubrega, za koju sam Mitrev u filmu tvrdi da je dovoljna indikacija za njeno korišćenje "ako uhvatite mehanizam u nastanku, pre nego što počne tzv. citokinska bura".

Film otvara svedočanstvo porodice Brezev iz Velesa, koja je izgubila svog člana tokom lečenja u bolnici, zbog čega se već na početku upozorava da njegov sadržaj može uznemiriti osobe koje su izgubile bliske osobe tokom pandemije.

Supruga preminulog svedoči da je njen suprug tokom tretmana hemofiltracije bio izložen nizu bakterija, za koje joj je osoblje klinike govorilo da je "to normalno i da te bakterije postoje u svakom od nas".

Dokumentarac potom kontekstualizira lik i delo Žana Mitreva, lekara koji je magistrirao na zagrebačkom Medicinskom fakultetu, specijalizirao kardiologiju na zagrebačkom Rebru, a međunarodnu karijeru ostvario u Nemačkoj.

Njegovu kardiokiruršku kliniku u Skoplju 2000. otvorio je tadašnji predsednik države Boris Trajkovski, a bivši makedonski premijer Ljubčo Georgievski u filmu tvrdi da je tamošnja vlada nabavila klinici opremu u vrednosti od oko 12 miliona evra.

Moderno opremljena bolnica i medijski eksponirani lekar u percepciji javnosti predstavljaju suprotnost upropašćenom državnom zdravstvu, ali istražujući biografiju Žana Mitreva, novinari dolaze do informacija da se brojna međunarodna priznanja kojima se on hvali mogu kupiti, na primer u susednoj Bugarskoj za nekoliko hiljada evra.

U filmu je naglašena i činjenica da je Mitrev veoma protežiran u tamošnjoj javnosti - tokom epidemije koronavirusa bio je najdraži gost svih medija koji su ga predstavljali kao vrhunskog eksperta i za pandemiju, iako je po struci kardiohirurg.

Ipak, kad je reč o postupanju u spornim slučajevima koje film tematizuje, makedonske institucije nisu bile tako agilne. Nad preminulim pacijentima nije obavljena obdukcija, niti su porodice žrtava dobile potpunu dokumentaciju o lečenju u bolnici.

Skopski Centar za javno zdravstvo, koji je dužan da obavesti državna tela o unutarbolničkim infekcijama, nije zabeležio takvu pojavu, a niko iz bolnice nije ih prijavljivao, iako je to po zakonu bio dužan.

Takođe, javnim bolnicama, poput skopske infektivne klinike, prema iskazu njene direktorka Milene Stevanović, uprkost teškoj situaciji sa kovidom nije padalo na pamet koristiti kontroverznu metodu hemofiltracije krvi koju je Mitrev primenjivao i reklamirao u medijima jer, kako je rekla, "postoji mogućnost gubljenja pacijenta".

Pravi skandal nastupa u zadnjoj trećini filma, kad novinari otkrivaju da je Mitrev tokom lečenja pacijenata zapravo sprovodio klinička ispitivanja filtera za hemofiltraciju američke kompanije Baxter, koje je - kako u filmu tvrdi uvoznik njihovih proizvoda za Makedoniju - pokušao besplatno da dobije u sklopu sponzorstva istraživanja.

Filteri čije je korišćenje američka Agencija za lekove odobrila u lečenju posebno teških oboljenja, baš kao ni metoda hemofiltracije krvi, nigde nisu korišćeni za lečenje kovida izuzev u klinici Žana Mitreva.

Lirim Šabani, direktor Makedonske agencije za lekove i medicinska sredstva, u filmu potvrđuje da niti jedno navedeno istraživanje nije prijavljeno toj agenciji, upoređujući to sa situacijom vozača autobusa koji ga vozi bez dozvole.

Klinika u saopštenju tvrdi da je u pitanju "lažan, netačan i tendenciozan govor mržnje, kreiran s namerom potpunog iskrivljavanja činjenica vezanih uz dugogodišnji uspešan rad bolnice u kojoj radi više od 400 stručnjaka".

Sam Mitrev pojavljuje se u filmu u nekoliko navrata, uglavnom hvaleći svoju ulogu u makedonskom i regionalnom zdravstvu, ali, prema tvrdnjama autora filma, nakon pojave novih informacija vezanih za istraživanja vršena u njegovoj klinici prestaje da sarađuje.

Nakon emitovanja filma, prema tvrdnjama autora, javile su se stotine drugih pacijenata sa sličnim iskustvima, ali se na društvenim mrežama mogu pročitati i negativni komentari, uglavnom u odbranu lekara "koji je učinio puno za Makedonce", a kojega ovim putem "blati konkurencija".

Aktuelni ministar zdravlja Bekim Sali je prošle sedmice najavio da će inspekcija obići bolnice, iako je, kao i njegov prethodnik Venko Filipče, odbio da učestvuje u dokumentarcu.

- Odlučan sam da ovaj slučaj mora biti rešen. Mnogi od nas su imali negativno iskustvo sa kovidom i mora postojati sistem koji štiti građane. Niko nije iznad zakona i ovo neće biti zaboravljen slučaj, mi ćemo ga voditi do kraja - rekao je ministar i dodao da će svi navodi izneti u dokumentarnom filmu morati da budu detaljno istraženi i dokazani.

Povodom optužbi da je bolnica vršila eksperimente na kovid pacijentima, minitar kaže da je to trebalo da prijave nadležnim institucijama, i da je eksperiment "teška reč".

- Ako su sprovedeni, moraćemo da dokažemo - rekao je Sali.

Osnovno javno tužiteljstvo u Skoplju otvorilo je predmet u sklopu kojega bi trebalo da istraži ovu jezivu priču.

(Telegraf.rs)