Urađeno 40 obdukcija migranata utopljenih u Drini, mnoge nikad neće naći: Patolozi se trude da ih identifikuju

Foto: Printscreen/Youtube/Klix.ba

Migrantska kriza pokazala je najmračniju stranu i na našim prostorima. Među ilegalnim putevima bila je i reka Drina, koja je odnela za sada nepoznat broj neidentifikovanih utopljenika iz dalekih zemalja. Ima patologa koji se trude da, putem DNK analize, tela identifikuju kako bi bila sahranjena u zemlji porekla.

Drina je od davnina spajala i razdvajala, ali bila i mesto stradanja. Na potezu od Srebrenice do Bijeljine, mnogi migranti iz dalekih zemalja nisu ni bili svesni rizika.

Preporučujemo

U bolnici u Bijeljini od 2015. godine urađeno je četrdeset obdukcija tela migranata nađenih u Drini. Nadležni obducenti tvrde da još toliko nikada neće biti nađeno.

Iako je penzioner, patolog Vidak Simić nije ostao imun na tragediju i tih utopljenika. Njegovom upornošću i posvećenošću profesiji dve žrtve dobile su svoj identitet i vraćene u Avganistan.

- Ja smatram da doktor treba da bude sluga narodu. Na dobrobit naroda, a naravno samim tim i na svoju dobrobit. Zato sam odlučio to, jer smatram da svaka duša treba da nađe put svoje kuće. Najlakše će ga naći i ako je telo kod svoje kuće - rekao je dr Vidak Simić, patolog JZU "Sveti Vrači" iz Bijeljine.

Ta misija povezala ga je sa Nihadom Suljićem iz Tuzle, koji je prvi susret sa migrantima imao na peronu železničke stanice. Tragične sudbine tih ljudi su ga podstakle da se volonterski bavi humanitarnim radom.

- Njihov identitet se uvek nekako predstavlja kao neka statistika. Povećan priliv, smanjen priliv i pominju se u negativnom kontekstu kad neko uradi nešto loše. To su ljudi, koji su iz različitih država iz različitih krajeva sveta, krenuli da bi ostvarili neki bolji život - kaže Nihad Suljić humanitarni volonter iz Tuzle.

Za tela čiju je obukciju rađena u Bijeljini, Vidak Simić koštane uzorke za DNA analizu čuvaće duže od zakonski obavezujeg roka.

- Ja sam odlučio da te uzorke čuvam sve dok ja radim ovaj posao i dok bitišem sa ovim poslom - naveo je Simić.

- Nisu to brojevi, nisu to NN lica, nego su to za mene nečiji sinovi, nečija braća, nečiji prijatelji, nečiji očevi, nečiji muževi. Ne može meni niko reći da majka iz Srbije ili Bosne više voli svoje dijete od majke iz Avganistana. Ili nečiji brat može više voljeti. Ljubav je ljubav, sin je sin, dijete je dijete, porodica je porodica - kaže Nihad Suljić humanitarni volonter iz Tuzle.

Za sada je pet porodica iz Avganistana i Maroka poslalo DNK uzorke. Iako su različitih vera, Nihad i Vidak ujedinjeni su u molitvama sa istim ciljem - da svi bezimeni povrate svoj identitet.

(Telegraf.rs)