Koji su rizici od nuklearne kontaminacije zbog izraelskih napada na Iran? Jedna meta je veoma opasna

Izraelski napadi na iranske nuklearne objekte za sada predstavljaju samo ograničene rizike od kontaminacije, kažu stručnjaci. Ali upozoravaju da bi svaki napad na nuklearnu elektranu u Bušeru mogao izazvati nuklearnu katastrofu.

Izrael navodi da je odlučan u nameri da uništi iranske nuklearne kapacitete u svojoj vojnoj kampanji, ali i da želi da izbegne bilo kakvu nuklearnu katastrofu u regionu u kojem žive desetine miliona ljudi i koji proizvodi veliki deo svetske nafte, piše Reuters.

Strahovi od katastrofe proširili su se Persijskim zalivom u četvrtak kada je izraelska vojska saopštila da je pogodila lokaciju u Bušeru na obali zaliva – gde se nalazi jedina iranska nuklearna elektrana – samo da bi kasnije navela da je to saopštenje bilo greška.

Šta je Izrael do sada gađao?

Izrael je objavio da je napao nuklearne lokacije u Natanzu, Isfahanu, Araku i samom Teheranu. Izrael tvrdi da mu je cilj da spreči Iran da izgradi atomsku bombu. Iran negira da je ikada pokušavao da je razvije.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izvestila je o oštećenju postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, nuklearnog kompleksa u Isfahanu, uključujući postrojenje za konverziju uranijuma, kao i pogona za proizvodnju centrifuga u Karažu i Teheranu.

Izrael je takođe napao Arak, poznat i kao Hondeb.

IAEA je navela da su izraelski vojni udari pogodili Hondebski istraživački reaktor na tešku vodu, koji je bio u izgradnji i još nije počeo sa radom, i da je oštećeno obližnje postrojenje za proizvodnju teške vode. IAEA je istakla da ono nije bilo operativno i da nije sadržalo nuklearni materijal, tako da nije bilo radioloških posledica.

U svom ažuriranom izveštaju u petak, IAEA je saopštila da su ključne zgrade na toj lokaciji oštećene. Reaktori na tešku vodu mogu se koristiti za proizvodnju plutonijuma, koji – poput obogaćenog uranijuma – može poslužiti za pravljenje atomske bombe.

Koliki rizik predstavljaju novi napadi?

Piter Brajant, profesor na Univerzitetu u Liverpulu u Engleskoj, koji je specijalizovan za zaštitu od zračenja i politiku nuklearne energije, rekao je da ga za sada ne brinu previše rizici od radioaktivnog otpada.

On je istakao da lokacija u Araku nije bila operativna, dok je postrojenje u Natanzu podzemno i nije prijavljeno nikakvo ispuštanje radijacije.

"Problem je kontrolisanje onoga što se dogodilo unutar tog postrojenja, ali nuklearni objekti su dizajnirani za to", rekao je on. "Uranijum je opasan samo ako se fizički udahne, proguta ili dospe u telo pri niskim nivoima obogaćenosti", dodao je.

Darja Dolzikova, viša istraživačica u londonskom institutu RUSI, rekla je da napadi na postrojenja koja se nalaze na početku nuklearnog gorivnog ciklusa – faze u kojima se uranijum priprema za upotrebu u reaktoru – pre predstavljaju hemijske nego radiološke rizike.

U postrojenjima za obogaćivanje, problem predstavlja UF6, odnosno uranijum-heksoflorid.

"Kada UF6 dođe u kontakt sa vodenom parom u vazduhu, stvara štetna hemijska jedinjenja", rekla je ona.

Stepen raspršivanja bilo kakvog materijala zavisiće od faktora kao što su vremenski uslovi, dodala je.

"Pri slabom vetru, može se očekivati da će se veći deo materijala zadržati u blizini postrojenja; pri jakom vetru, materijal će putovati dalje, ali će se takođe verovatno šire raspršiti."

Rizik od raspršivanja je manji za podzemna postrojenja.

Sajmon Benet, koji vodi sektor za civilnu bezbednost i zaštitu na Univerzitetu u Lesteru u Velikoj Britaniji, rekao je da su rizici po životnu sredinu minimalni ako Izrael napada podzemne objekte, jer se "nuklearni materijal tada nalazi zatrpan hiljadama tona betona, zemlje i stena".

Šta je sa nuklearnim reaktorima?

Glavna zabrinutost odnosi se na eventualni napad na iranski nuklearni reaktor u Bušeru.

Ričard Vejkford, počasni profesor epidemiologije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da bi kontaminacija od napada na postrojenja za obogaćivanje uranijuma predstavljala "pretežno hemijski problem" za okolna područja, ali da je ozbiljno oštećenje velikih energetskih reaktora "potpuno druga priča".

Radioaktivni elementi bi se ispuštali ili putem oblaka isparljivih materijala, ili u more, dodao je.

Džejms Ekton, ko-direktor Programa za nuklearnu politiku pri Karnegi zadužbini za međunarodni mir, rekao je da bi napad na Bušer "mogao izazvati potpunu radiološku katastrofu", ali da će napadi na postrojenja za obogaćivanje "malo verovatno da izazovu značajne posledice van lokacije".

Pre nego što uranijum uđe u nuklearni reaktor, on je jedva radioaktivan, rekao je.

"Hemijski oblik uranijum-heksoflorid je toksičan... ali se zapravo ne širi na velike udaljenosti i jedva da je radioaktivan. Do sada su radiološke posledice izraelskih napada bile gotovo nikakve", dodao je, uz napomenu da se protivi izraelskoj kampanji.

Benet sa Univerziteta u Lesteru rekao je da bi bilo "nepromišljeno od strane Izraela da napadne" Bušer, jer bi mogli probiti reaktor, što bi značilo ispuštanje radioaktivnog materijala u atmosferu.

Zašto su države Zaliva posebno zabrinute?

Za države Persijskog zaliva, posledice bilo kakvog napada na Bušer pogoršale bi se usled moguće kontaminacije voda zaliva, čime bi bio ugrožen ključni izvor desalinizovane pijaće vode.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, desalinizovana voda čini više od 80% pijaće vode, dok je Bahrein od 2016. godine u potpunosti zavisan od desalinizovane vode, a celokupne zalihe podzemne vode čuva za vanredne situacije, navode nadležni organi.

Katar je 100% zavisan od desalinizovane vode.

U Saudijskoj Arabiji, znatno većoj zemlji sa većim rezervama prirodne podzemne vode, oko 50% vodosnabdevanja poticalo je iz desalinizacije prema podacima Generalne uprave za statistiku iz 2023.

Dok neke države Zaliva poput Saudijske Arabije, Omana i UAE imaju pristup na više mora za zahvatanje vode, zemlje poput Katara, Bahreina i Kuvajta su skoncentrisane duž obale Zaliva bez drugih izlaza na more.

"Ako bi prirodna katastrofa, izlivanje nafte ili čak ciljani napad poremetili rad desalinizacionog postrojenja, stotine hiljada ljudi mogle bi trenutno izgubiti pristup svežoj vodi", rekao je Nidal Hilal, profesor inženjerstva i direktor Centra za istraživanje voda pri Njujorškom univerzitetu u Abu Dabiju.

"Obalska postrojenja za desalinizaciju posebno su ranjiva na regionalne pretnje poput izlivanja nafte i potencijalne nuklearne kontaminacije", dodao je on.

Sve informacije o sukobu Izraela i Irana možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)