Objavljena anketa: Evo šta Hrvati misle o abortusu, pravu gej osoba da usvoje dete...

RTL je objavio rezultate velike ankete o brojnim društvenim temama u Hrvatskoj. Ovo istraživanje je tokom juna po drugi put sprovela agencija Promocija plus, ekskluzivno za RTL Hrvatska.

Da li postoje linije polarizacije ili društveni jaz između polova, odnosno generacijski jaz kada je reč o braku i porodici? Kakav je stav prema tradicionalnoj porodici naspram vanbračnih zajednica? Šta građani misle o pravu žene da odluči o prekidu trudnoće, kao i o usvajanju dece od strane istopolnih parova?

Preporučujemo

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja doneli su Damira Gregoret i Adrian de Vrgna u emisiji RTL Danas, predstavljajući novo veliko hrvatsko istraživanje o stanju društvene svesti. Istraživanje je sprovela agencija Promocija plus u junu, ekskluzivno za RTL Hrvatska.

Iako se često govori o nezadovoljstvu stanjem u zemlji, više od dve trećine hrvatskih građana (67,6%) je zadovoljno ili veoma zadovoljno svojim ličnim životom, dok je svega 10,4% nezadovoljno, uz oko 20% koji su neutralni. Drugim rečima, oko trećina građana nije zadovoljna svojim životom.

Nema značajnih razlika među polovima u pogledu zadovoljstva ličnim životom, ali se razlike vide u zavisnosti od uzrasta i obrazovanja. Što su ljudi stariji, to su manje zadovoljni (najzadovoljniji su oni od 30 do 39 godina – 76,6%, a najmanje oni stariji od 60 – 59,6%). Najzadovoljniji su stanovnici Severno-jadranske regije (77,6%), dok su najmanje zadovoljni oni u Dalmaciji (58,9%).

Porodica na prvom mestu

Kada se procenjuje važnost različitih oblasti ličnog života, porodica ubedljivo dominira – 75,2% građana je navodi kao najvažniju, daleko ispred religije (5%), posla (4,9%), slobodnog vremena i prijatelja (po 4%), dok je politika poslednja (2,1%).

Deca su važan deo kulture i generacijskog nasleđa – 65,1% građana smatra da deca daju smisao životu (češće žene nego muškarci, češće stariji i manje obrazovani, a naročito stanovnici severa Hrvatske). Vernici svih religija znatno češće izražavaju ovakav stav u poređenju s ateistima i agnosticima.

Da li je brak neophodan za srećan život?

Građani su podeljeni: 39,2% smatra da je brak potreban za sreću, 37,4% misli da nije, dok se oko 20% ne može odlučiti. Stariji češće veruju da je brak neophodan. Stav da je brak bitan češći je među manje obrazovanima i u manjim mestima, posebno u Dalmaciji i Zagrebačkoj regiji. Vidi se i razlika između vernika i nevernika.

Vanbračne zajednice, koje su sve češće u Hrvatskoj, dobijaju sve više društvenog priznanja – 62,4% smatra da su bračne i vanbračne zajednice ravnopravne (u odnosu na 55,4% u 2022). Žene, mlađi i obrazovaniji češće izjednačavaju ta dva oblika zajednice. Ateisti i agnostici češće imaju ovakav stav.

Interesantno je da 69,6% građana podržava ideju da žene mogu birati da ne žele brak, ali da odgajaju decu kao samohrane majke (u porastu u odnosu na 61,7% iz 2022).

Da li je muška karijera važnija?

Muškarci češće nego žene misle da je muška karijera važnija (svaki četvrti muškarac i svaka deveta žena). Stariji od 60 godina značajno češće podržavaju ovo mišljenje, najviše u Dalmaciji.

Tradicionalan stav o podeli uloga u porodici podržava 31,8% građana (žena daje toplinu i emocije, muškarac sigurnost i finansije), dok se 40,6% ne slaže. Polarizacija je prisutna: mlađi vs. stariji, obrazovani vs. neobrazovani, grad vs. selo, vernici vs. nevernici.

Ko treba da brine o deci nakon razvoda?

40,2% smatra da deca treba da ostanu s majkom, 33,1% se ne slaže, a 22,1% nema stav. Na pitanje da li treba izbegavati razvod po svaku cenu – 44,4% se ne slaže, 28,6% se slaže, a 30,1% je neodlučno.

Deklarativno postoji spremnost za ravnopravnu podelu kućnih poslova – 62,3% veruje da ne postoje muški i ženski poslovi (pad u odnosu na 67,5% iz 2022). Ipak, razlika je jasna: samo 53,6% muškaraca, ali 70,3% žena deli taj stav.

Abortus i prava istopolnih parova

Stav da "ne postoji opravdan razlog za pobačaj" podržava 19,3%, dok se 58,8% ne slaže (pad u odnosu na 62,6% iz 2022), uz 16,1% neodlučnih. Ponovo se vide jasne razlike među polovima, starosnim grupama, obrazovanjem i mestom stanovanja, kao i između Dalmacije i Severno-jadranske regije.

Trećina građana misli da žena ne bi smela samostalno da odlučuje o pobačaju, 39,3% se s tim ne slaže, a četvrtina nema stav. Žene češće podržavaju pravo na samostalnu odluku (skoro 50%).

Stavovi o istopolnim zajednicama su podeljeni. Da su i istopolni parovi bez dece "porodica" smatra 37,4% (pad u odnosu na 41,9% iz 2022), dok 46,6% to negira. Pravo istopolnih parova na usvajanje dece podržava 28,2% (pad u odnosu na 32,8% iz 2022), dok se 52,4% protivi, a 19,4% nema stav.

Zaključak: Hrvatska između tradicije i modernosti

Pitanja braka, porodice i rodnih uloga duboko su polarizovana između tradicionalnog i modernog pogleda – mlađi i obrazovaniji građani iz većih gradova imaju modernije stavove, dok su stariji, manje obrazovani i građani iz manjih sredina konzervativniji.

Znatne razlike postoje i po regionima: Dalmacija i Slavonija su tradicionalnije orijentisane, dok Severno-jadranska regija i Severna Hrvatska prednjače u modernijim stavovima. Zagrebačka regija oscilira između ova dva pola. Vernici se u mnogim pitanjima značajno razlikuju od onih koji ne pripadaju nijednoj veroispovesti.

Metodologija

Istraživački projekat Društvena svest u Hrvatskoj sproveden je od 5. do 21. juna 2025. godine na uzorku od 1.075 ispitanika iz cele Hrvatske, metodom ličnog intervjua u domaćinstvu (CAPI – kompjuterski potpomognuto lično ispitivanje). Uzorak je bio slučajan i reprezentativan, stratifikovan po regijama, županijama i veličini mesta. Naknadno su podaci korigovani prema spolu, dobi i obrazovanju. Standardna greška: ±3,02% uz 95% nivo pouzdanosti. U anketi su učestvovali ispitanici iz 331 naselja iz svih županija.

(Telegraf.rs)