Godišnjica herojske pogibije majora Milana Tepića 1991.

Slava heroju Milanu Tepić!!!

Хвала ономе ко је приредио и овако конципирао ову вест, на годишњицу Милановог јуначког чина, готово ништа не бих додавао, побројани факти све говоре... Пожељно је да говоримо и пишемо о нашим јунацима и њиховим великим делима, а наш Милан, кнешпољски Синђелић, како сам га назвао недуго по сазнању за херојски чин, је истински јунак и громадна морална фигура која није заборавила своју заклетву... Онако тих и миран, сабран и без потребе за буком, знао је шта му је чинити онда кад је то требало и смело знати... Наш Милан је на велика врата ушао у српску историју, а верујем да ће његово дело бити окићено и пратећом легендом која ће имати и функцију својеврсне “етичке прихране” за генерације са одређеним обавезама које им је усуд живота на овим просторима доделио... Са сетом и поносом сећајући се мог ћутљивог и тихог предника из дубичке гимназије, оног стабилног младића из Комленца, на данашњи дан полажем оне Владикине речи као Миланов трајни белег и као морални кредо неким будућим Србима: “Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.”

Major Tepić i Vojvoda Sinđelić dva junaka kakve majke retko rađaju! Orden po njima da se nazove kao i razne institucije,ulice i da se o njima uči u školama,da se njihovo ime pominje i slavi dok je Srba i Srbije!

Жив је мајор умро није! Док је Срба и Србије.

Жив је мајор умро није! Док је Срба и Србије.

Na kraju, lepa njihova postade.

Heroj. Živela Srbija !