"Biti umetnik svakako nije lako nigde, pa ni u Srbiji". Jelena Andonović je prvi roman napisala u 14. godini, a danas je multimedijalna umetnica

Album je neobičan miks raznih stilova i muzičkih pravaca: od popa i roka, do fanka i hip hopa. Producent albuma je Petar Rudić (studio Destilerija), sa kojim je Jelena već sarađivala na prethodnim singlovima, dok muzičku ekipu na albumu čine: Nebojša Keba Zulfikarapašić, Goran Savić, Aleksandar Dragutinović, Andrej Martinović i mnogi drugi. 

• Kako je počela tvoja muzička priča?

Sve je počelo još u osnovnoj školi kada sam sa par drugara osnovala prvi bend pod nazivom “Granica tolerancije”. Nismo dugo postojali, ali sasvim dovoljno da shvatim da je muzika definitivno nešto čime želim da se bavim u životu. Nakon toga sam imala bluz bend koji je postojao oko dve godine, da bih na kraju počela da pevam u akustičnom duu Two of us. Sarađivala sam, naravno, sa mnogim kolegama i bendovima, ali sam se iz razloga ekonomičnosti odlučila za akustičnu muzičku formu.

Foto: Zoran Kokanovic

• Ti si napisala i dve knjige. Otkud inspiracija za pisanje?

Da, pišem ceo život. Prvi roman napisala sam u četrnaestoj godini. Oduvek sam pisala priče, pesme, aforizme. Jedno vreme sam čak mislila da ću studirati književnost. Napisala sam i izdala knjigu poezije još davne 2014.godine, a 2015.godine sam napisala satirični roman “Srbikon”. Na taj roman sam naročito ponosna. Inspiracija je svuda oko mene, ali je najviše crpim iz ljudi i raznih međuljudskih odnosa. Inspiracija je uvek negde iza ćoška i uvek me iznenadi.

• Tvoji spotovi su prilično smeli, drugačiji, pomalo i kontraverzni. Ko ih osmišlja?

Moram da priznam da sam to mahom činila ja, ali uvek sam imala sjajan tim. Taj deo posla me naročito veseli i obožavam da se bavim vizuelizacijom svojih pesama. To je uvek neka čudna estetika i lokacija i u tom maniru ću nastaviti i nadalje. Da mogu, snimila bih spot za svaku pesmu sa albuma jer se uvek sjajno provedemo na snimanjima. Danas je, čini mi se, spot podjednako bitan kao i pesma.

Foto: Zoran Kokanovic

• Kakve su reakcije kolega i prijatelja na tvoj debi album?

Raznovrsne, moram priznati, ali mahom vrlo dobre. Kolege smatraju da je album drugačiji i vrlo smeo. Žanrovski je teško odrediti gde pripada, što je i logično, s obzirom na to da sam oduvek slušala svašta i zaista se nikad nisam ograničavala muzičkim stilovima i pravcima. To se čuje i na albumu. Moram da priznam da su većini kolega i prijatelja favoriti pesme “Jebeno fantastičan” i “Najbolja”, a meni su, narodski rečeno, sve pesme ko deca.

• Kako je biti umetnik u Srbiji danas?

Meni lično je neizbežno jer ne znam čime bih se inače bavila. Iako sam diplomirala pravo, našla sam se i snašla u umetnosti i taj način života i razmišljanja mi odgovara. Doduše, život je čudo, nikad se ne zna šta je sledeće. Biti umetnik svakako nije lako nigde, pa ni u Srbiji. Biti pritom svoj i ostati dosledan sebi, svojim moralnim načelima i principima, još je teže. Ali i to je u mom slučaju neizbežno jer drugačije ne umem. Samo tako uspeh je stvaran.

(Telegraf.rs/ PR)