USTAŠE BRANE SRBIMA DA REHABILITUJU ČIČU: Ispovest DRAŽINOG UNUKA koja će ZAPALITI Srbiju! (FOTO)

Unuk generala Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića,Vojislav za Telegraf.rs prvi put potpuno otvoreno govori o svom dedi, koje priče mu je pričala baka Jelica o đeneralu Draži, kao i kada će Srbi konačno saznati gde je Čičin grob, ali i o razlozima zbog čega se ponovo politički aktivirao i prišao stranci Nenada Popovića!

Preporučujemo

Proces rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića ušao je u devetu godinu i ta bitka za istinu i pravdu bije se u Višem sudu u Beogradu, a na poslednjem ročištu najavljeno je izricanje presude za 14. maj.

SRBIJA ISPRAVLJA NEPRAVDU: Draža će biti REHABILITOVAN 14. maja!

Hoće li Srbi konačno ispraviti istorijsku nepravdu i kolike su šanse da đeneral Draža konačno bude rehabilitovan i iz istorijskih udžbenika bude izbačen kao sluga fašista i kvisling, a da u iste bude upisan kao heroj i antifašista pričali smo sa jedinim njegovim naslednikom i unukom Vojislavom Mihailovićem.

Foto Marko Todorović

Dražin unuk za naš portal razbija sve lažne slike koje su godinama komunisti stvarali o njegovom dedi i kako kaže svoj život je posvetio borbi za istinu, koja je "preko potrebna Srbima, Srbiji i čitavom regionu".

EVO ZAŠTO SRBI NIKADA NEĆE PRONAĆI DRAŽIN GROB: Titov DRUG ni na SAMRTI nije priznao gde je SAHRANJEN ČIČA!

- Godine 2006. ja sam podneo zahtev za rehabilitaciju Draže Mihailovića, kao jedini ko je to zakonski mogao i da uradi. Dao sam saglasnost da Ravnogorski pokreti vode dalje taj postupak. Zaista, moram da kažem da je od samog početka tog procesa bilo jasno da to neće biti suđenje, već politička odluka. Posle prvog ročišta, kada sam od sudije čuo da SUBNOR ima status umešača / posmatrača i da će moći medijiski da utiče na sam proces, nisam više želeo da učestvujem u tom cirkusu, a sve vreme sam gajio i i dalje gajim nadu da će doći do izvesnog pritiska spolja, kako bi prava istina o Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini konačno izaći na videlo i da se donese preko potrebna rehabilitacija. Ipak, ono što vidimo, da je na delu jedna opstrukcija suđenja, stalno se nekim pravnim zavrzlamama oteže suđenje i donošenje presude - u dahu izgovara Vojislav Mihailović.

VFoto Marko Todorović

- Rehabilitacija podrazumeva, ne samo ulaženje u činjenično stanje, već i to da li je sudski postupak protiv generala Mihailovića bio montiran ili ne. U istom tom postupku je naprimer rehabilitovan Slobodan Jovanović, a sada toliko godina posle mi treba da utvrdimo da li je postupak bio montiran kada je u pitanju Draža iako se radi o istom procesu i suđenju. To je zaista čudno. Čini mi se da i ptice na grani znaju da se tu radilo o montiranom procesu, samo to još uvek naš sud nije saznao.

Hoće li biti hrabrosti da se konačno donese ta "politička odluka" i da se rehabilituje Draža?

- Više nisam siguran pa da mogu sto odsto da tvrdim da se ta politička odluka samo nalazi u Srbiji. Znate, okruženje je takvo da još uvek i Hrvati i druge susedne zemlje imaju svoje interese u ovom procesu. U prilog ove moje teze govori i činjenica da je dodeljivanje oredena mojoj tetki, a ćerki Dragoljuba Mihailovića koji joj je dodelio Truman 1946. godine, a zbog borbe protiv antifašizma, koji joj te godine nije bio dodeljen, a sve zbog pritisaka iz Hrvatske. Ona je odlikovana tek nakon raspada zemlje i pada komunizma i to u potpunoj medijskoj tišini, takođe zbog pritisaka iz Zagreba. Ni danas se ništa nije promenilo, jer je i dalje taj pritisak iz Zagreba veoma jak, a to možemo videti da je na poslednjim ročištima rehabilitacije bilo više novinara iz Hrvatske nego iz Srbije.

Zbog čega su Hrvati toliko zainteresovani za proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića?

- Sve je to zato što je Hrvatska veoma zagrejana da se ta simetrija između ustaša i četnika koja je lažno napravljena nakon Drugog svetskog rata nikako ne poruši. Njima je u cilju da ta laž ostane, jer bi rehabilitacijom Draže i pisanjem istinite istorije na videlo izašla činjenica da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, a da su ustaše bili zločinci i kvislinzi. Isto tako bi se utvrdilo da je Dragoljub Mihailović bio prvi gerilac u Evropi koji je nacističkoj Nemačkoj pružio otpor.

Foto: srpskanarodnapartija.rs, Wikimedia/Muzej Revolucije Narodnosti Jugoslavije

Zar se Hrvatska zaista toliko boji ovih stvari?

- Hrvati se boje da će ustaški pokret i NDH ostati ogoljeni i na strani ubica i zločina. Oni su u bivšoj Jugoslaviji činili sve da skrenu pažnju sa svojih zlodela. Treba imati na umu da je ustaše 1943. godine Josip Broz Tito primio u partizane. Tako su oni preko tih kadrova i stekli veliki uticaj u SFRJ i svoju crnu istoriju su isuviše dobro oprali. Sva ubistva i pokolje koji su činili Hrvati oni su predstavili kao delo manjih grupa, koje su prisutne u svim narodima i tu su se uvek pozivali i pravili paralele sa četnicima Draže Mihailovića. Sada se nalaze u zlu. Jer rehabilitacijom Dragoljuba Mihailovića pisala bi se nova istorija u kojoj bi ustaše bili jedini i stvarni zločinci i saradnici nacističke Nemačke. U vreme komunizma u Jugoslaviji nije se smelo reći da si Srbin niti da slavu slaviš, sve se to radilo krijući, dok su sve ostale nacije svoju nacionalnu pripadnost bez ikakvih problema isticali i gajili.

Da li je neko iz Zagreba na Vas direktno vršio pritisak?

- Ne, na mene nije niko vršio pritisak, ali on se vidi i ne može se sakriti. Ovi hrvatski mediji o kojima sam govorio su jedan vid pritiska i kontrole rada srpskog suda.

Da li će ikada biti političke hrabrosti u Srbiji da se đeneral Draža rehabilituje?

- Vreme sazreva. Jednostavno je... Ovo će pitanje sve manje značiti u odnosima država bivše Jugoslavije. Zato mislim da će i Evropa pojačati pritisak da se utvrde komunistički zločini, naročito prosle Drugog svetskog rata. Treba imati na umu da je to jedan od uslova i za ulazak Srbije u EU. Tako da sam optimista.

Foto: Miloslav Samardžic/Album đenerala Draže

Zašto proces rehabilitacije ima toliko protivnika i zašto se svi toliko boje?

- Deluje benigno, ali što se tiče vlastodržaca to nije. Znate kada kažem vlastodržci tu ne mislim samo na Vladu, već na čitav aparat koji broji više od 50.000 ljudi, a koji su zaposleni u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Oni se boje da će rehabilitacijom Draže izgubiti sve svoje privilegije koje godinama imaju, a mnogi su svoje pozicije u vlasti nasledili od svojih porodica i tu su decenijama. Jednostavno boje se tog vetra promena i grčevito se bore da se današnje stane održi što duže.

Niste mogli da upamtite dedu, pa ste o njemu saznavali samo iz priča, šta Vam je pričao o Dragoljubu Mihailoviću Vaš otac?

- Ja sam 5 godina rođen posle ubistva moga dede i moram priznati da je moj otac relativno malo pričao o politici, ali nam je itekako pričao o svom ocu, kao jednom predratnom oficiru koji je imao veliki ugled među Srbima. Pričao nam je da je Draža bio vojni ataše u Pragu, profesor na vojnoj akademiji, da je imao svog posilnog kao i svi veliki i važniji oficiri u to doba. Njegov pokojni brat i on su igrali aktivno fudbal. Draža je imao prvi automobil ševrolet u Beogradu. Tako neke anegdote nam je otac pričao.

Foto: Miloslav Samardžic/Album đenerala Draže

Ko Vam je još pričao priče o dedi?

- Moj pokojni brat i ja smo mnogo više saznali o dedi od bake Jelice / Dražine žene. Ona je kao učiteljica imala takta i načina da nama predstavi tu priču. Baka nas je uvek učila da laži o Dragoljubu ne mogu večno da opstanu i uvek je govorila o našem dedi da je bio junak s kojim možemo da se ponosimo. Ona nas je tako naprimer učila i da Tito nikada ne bi mogao da uđe u Beograd i Srbiju da nije bilo tenkova iz Rusije koji su iz Rumunije prišli u pomoć komunistima i da su čak i pred sam kraj rata komunističke snage u Srbiji bile u veoma malom broju.

Da li je uspela baka Jelica da sačuva neke od ličnih predmeta Draže i ostavi ih Vam?

- Jeste. Imam dosta Dražinih fotografija, Glišićevu karikaturu kada je deda polagao za majorski čin. Imam jednu srebrnu kutiju za duvan, a skoro sam dobio i njegovu sablju od svog jednog rođaka. Čitava imovina je bila nekako rasuta, jer je za vreme rata baka u više navrata bila u logoru na Banjici, dok je deda bio u šumi.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže

Da li je Dragoljub Mihailović zaista bio blag čovek, kako mnogi to danas pričaju?

- To je jedna laž. Znam da mnogi pričaju da je on bio mnogo dobar i da je bio više za patrijarha nego za oficira. On je bio jedan junak koji svoje činove nije dobijao učenjem, već u boju. U Prvom svetskom ratu bio je poručnik i ranjen je u boju sa Austrougarima. Takođe on je dosta puta znao da se suprostavi starešinama što ga je koštalo napredovanja u vojnoj karijeri. Draža je 1939. godine po kazni bio premešten u Maribor baš iz razloga jer se posvađao sa starešinama. Konkretno tada se suprostavio generalu Nediću oko koncepcije odbrambenog rata Jugoslavije, što se kasnije pokazalo da je deda bio u pravu. Jer je on još tada video da će Hrvati izdati Jugoslaviju. O Draži kao hrabrom čoveku kruži priča i iz Doma garde, gde su oficiri provodili svoje slobodno vreme i u kom su se često održavali balovi, a kada je on izazvao jednog oficira na dvoboj koji mu je zadirkivao prijatelja. Tako da, daleko od toga da je on bio mekan. To je još samo jedna u nizu laži koju su plasirali komunisti.

Da li je Jugoslovenska vojska u otadžbini sarađivala sa Nemcima?

- Nije. Bilo je sporadičnih slučajeva, kao i u svim drugim vojskama. Naprimer Kosta Pećanac jeste ušao u saradnju sa okupatorima, ali upravo zbog toga su ga trojke đenerala Draže i ubile, kako ne bi obrukao čitavu vojsku.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže

Kako ste živeli u komunističkom sistemu nakon Drugog svetskog rata, a kao unuk Dragoljuba Mihailovića i čiji je otac bio na Golom otoku?

- Tetka, ujak i otac su mi bili na Golom otoku. Tetka je tada imala 21. godinu, bila je najbolji student medicine i pravo je pitanje šta je ona to politički mogla da uradi protiv tadašnje vlasti. To je tada bio jedan represivni sistem. Ja sam odrastao u samom centru Beograda u ulici Majke Jevrosime, kod Skupštine Srbije. Do 60-tih godina u Jugoslaviji je bilo dosta mučno, gde su me čudno gledali od učiteljice do ljudi iz komšiluka. Posle 60-tih taj pritisak popušta i sve sam se lakše uklapao. Od mog nekog 6 razreda osnovne škole više niko nije obraćao pažnju na to ko sam ja. Neki moji najbolji drugari nisu ni znali ko mi je deda.

Šta je sa pričom da su Vam najuži članovi porodice bili u partizanima?

- To je jako sumnjiva priča, tetka i otac su bežali od Nemaca i skrivali se po Beogradu, čak ih je jednom prilikom od hapšenja Gestapoa spasila baka Jelica koja im je dojavila da Nemci dolaze po njih iz banjičkog logora. Oni su sa Dražom preko godinu dana bili u njegovom štabu kod Kosijerića. Ipak, 1944. godine su uhvaćeni od strane komunista i ucenjeni. Zatim su ih kao žive mete poslali na Sremski front, a tetka je imala čitav rafal u butini od rana zadobijenih tamo.

Foto Marko Todorović

Kako ste se osećali kada ste morali da učite iz knjiga o dedi da je bio zločinac i saradnik okupatora?

- Te strane sam preskako, ali i nastavnici me nikada te lekcije nisu ispitivali.

Da li će Srbija ikada saznati gde je Dražin grob?

- Ja verujem da hoće i mislim da je ipak ostalo nekog traga. Ipak, sve više izlaze teze da su se komunisti toliko plašili da ostave i te ostatke tragova i da su svojim očevidcima toliko zapretili porodicom. Tako ti isti ljudi koji su imali neka saznanja o grobu ni na samrti nisu smeli da kažu gde je Draža zakopan. Kao na primeru Miloša Minića, koji mitropolitu Amfilohiju Radoviću nije hteo da kaže ništa o Dražinom grobu. Mitropolit mi je tada rekao da kada mu je video oči sve mu je bilo jasno. "To je zver", rekao mi je tada Amfilohije. Ima nekih koji misle da su ostaci Draže na više mesta potapani u živi kreč. To sve govori da su se komunisti bojali i od mrtvog Draže, jer su znali da su Srbi čvrsto za njega vezani.

Foto Marko Todorović

SAMO SRBI HAPSE SVOJE GENERALE: Evo koje su bile POSLEDNJE REČI Draže Mihailovića! (FOTO)

U kakvim ste odnosima sa prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem?

- Mi smo u dobrim odnosima. Uvek kada se vidimo srdačno popričamo, ali moram da kažem, da mi se čini da postoje tu između nas neki ljudi koji prave šumove na vezi. Ja sam bio čest gost na njegovoj slavi, međutim odjednom sam skinut s liste zvanica, pa sam posle dužeg vremenskog perioda opet vraćen na spisak. Tako da ne znam šta da mislim.

Da li ste o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića ikada razgovarali s premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem?

- Nismo nikada pričali o tome, ali poznajući njega mislim da bi zarad dobrosusedskih odnosa rekao da još nije vreme da se ovo uradi. Mora se imati na umu da ovo nije dnevno politička stvar. Znate, mi, koji smo u procesu za rehabilitaciju Draže Mihailovića, nismo ušli u čitav taj proces vodeći se razmišljanjem da li je momenat ili nije, već isključivo smatramo da je to jedna strategijska stvar, koja treba sutra zaista da nas dovede do istorijskog pomirenja, jer nema potrebe da se unuci i praunuci jednih i drugih danas sukobljavaju.

Foto Marko Todorović

Da li su proces rehabilitacije podržali predstavnici bilo koje vlasti u Srbiji od 2006. godine?

- Ispričaću vam jednu zanimljivu priču. Predsednik Srpske narodne odbrane iz Čikaga Slavko Panović mi je preneo da se bivši predsednik Srbije Boris Tadić zadesio na jednom skupu Ravnogoraca koji su emigrirali posle Drugog svetskog rata u Ameriku i to baš 17. jula, na dan kada je streljan Draža. Slavko je tada ustao i rekao svima da je red da se pomole u čast đenerala, što je bez reči uradio i Tadić. Ipak, samo nekoliko dana kasnije predsednik Srbije je u sastanku sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem izgovorio da je Jugoslovenska vojska u otadžbini bila kvinsliška.

Ponovo ste u politici, posle dužeg vremena, učlanili ste se u stranku Nenada Popovića, šta vas je nateralo na takav potez?

- Jednostavno, kada sam dobio taj poziv i upoznao se s programom nisam mogao da izdržim, a da se ne priključim Srpskoj narodnoj partiji. Nenad Popović je prisvojio sve najbolje iz programa DSS-a koju je krasila državotvorna politika i još sve tačke dodatno unapredio. Okupio je ljude koji će taj program da sprovedu i da ga stalno nadograđuju. Stranke desnog centra u Evropi se uglavnom zovu narodnjačke stranke ali u Srbiji taj naziv ima pežorativno značenje pa smo se onda odlučili da to bude narodna partija. Vidite, ovo je stranka koja zastupa većinski narod i to tako što ne ugrožava druge, što je normalno, jer ako većinska nacija nema veća prava kako će se onda izboriti i ostvariti ta ista prava za manjinske nacije. SNP zastupa i većinsku veru jedne nacije poštujući vere drugih. Treći stub programa je porodica, koja je osnovni stub svakog društva. Četvrta stvar je tržišno odgovorna privreda bez koje nema jake ekonomske države. To su neke stvari koje su me privukle.

Foto Marko Todorović

Gde vidite SNP nakon sledećih izbora?

- Svaka partija želi da uđe u vlast, da bi deo svog programa mogla da primeni. Mi bi bili presrećni da pređemo cenzus, za početak. Uvek je to lakše uraditi kada se udružite s nekim. SNP je trenutno bazirana da se sredi infrastruktura partije, da još više ojača. Interesovanje za stranku je ogromno i veliki je priliv mladih ljudi koji su zainteresovani da nam priđu, što nas sve jako raduje. Sve to kada sredimo onda ćemo razmišljati o daljim koracima, da li ćemo se s nekim udružiti ili ne.

- SNP ima veliku podršku dijaspore, a nju već uvažavaju u svetu. Tako su naši članovi bili skoro u Stejt departmentu, gde smo dobili punu podršku. U Čikagu nas je primio vladika Longin a naš narod nam je dao podršku za naše namere koje planiramo da sprovedemo u Srbiji. Moram da kažem da politika vojne neutralnosti koju mi zagovaramo sve više dobija podršku, a s druge strane mi smo evroskeptici jer ne verujemo u rezultate koje je do sada postigla EU i nismo uvereni da će ona u ovakvom obliku da opstane dok Srbija dođe na red da postane članica. Mislimo da bi trebali da se okrenemo ka Rusiji i da u bliskim ekonomskim odnosima sa njom povratimo jaku privredu.

Foto Marko Todorović

Šta za SNP znači što je na njenom čelu Nenad Popović?

- To je najvažnija stvar. Ova stranka u svojim redovima ima ljude koji nisu ukaljani, a pravi primer je njen lider Nenad Popović koji je svoju karijeru napravio van Srbije i za njegovo ime se nikada nije vezivala nijedna afera niti mrlja. Ja bih voleo da doprinesem ovoj stranci i pomognem njemu da partija uzraste i da postane važan faktor u Srbiji.

(D. Zlojutro)