Vladimir Trifunović - heroj žive vojske i izdajnik mrtve države
Trifunoviću su sudili u tri države zbog predaje kasarne u Varaždinu, a on se branio da je spasio mlade vojnike
U ratu je uspeo da ujedini zaraćene strane, u miru je uspeo da ih zavadi. Ujedinio je u želji da ga vide iza rešetaka, a zavadio oko stava - da li je heroj ili izdajnik. Taj sud ćemo ostaviti istoriji. Činjenica je, da je kao komandant Varaždinskog korpusa imao dovoljno savesti da od regruta u hrvatskom okruženju 1991. godine ne pravi mrtve heroje.
Preporučujemo
Preminuo Vladimir Trifunović, general JNA
Potresna priča bivšeg generala JNA: Uništio je svoj život da majke njegovih vojnika ne bi plakale
Zato ga njegovi vojnici i njihove porodice slave kao heroja, a za državu, koja je tada bila na umoru, je postao izdajnik. General JNA Vladimir Trifunović, čija tiha smrt u nedelju najbolje opisuje poslednje godine njegovog života, rekao je jednom prilikom da je jedini general kog je Hrvatska osudila za ratni zločin, a Jugoslavija jer ga nije počinio.
Preminuo Vladimir Trifunović, general JNA
Potresna priča bivšeg generala JNA: Uništio je svoj život da majke njegovih vojnika ne bi plakale
Njegovu 43 godina dugu vojničku karijeru u JNA do kraja njegovog života obeležio je događaj iz 22. septembra 1991. godine, kada je predao kasarnu u Varaždinu.
To je učinio kako bi spasao živote oko 280 vojnika i oficira JNA koji su se nalazili u blizini, pritom ostavljen na cedilu u okruženju višestruko brojnijih pripadnika hrvatske vojske, dok su mu žena i deca bili taoci.
Zauzvrat je od Hrvata tražio da pripadnicima JNA bude obezbeđen siguran transport do slobodne teritorije.
– Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju – rekao je Trifunović.
U Beogradu je 1995. osuđen za izdaju, na 11 godina zatvora, u trećem sudskom procesu, da bi ga posle snažnog pritiska javnosti tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić abolirao 1997. godine. Vrhovni sud Srbije je 2010. godine ukinuo presudu protiv njega i grupe njegovih oficira. Ipak, proveo je tri godine u Zabeli, a kazna mu je prethodno bila smanjena na sedam godina.
Na sudu se Trifunović branio rečima da varaždinskim braniteljima nije ostavio praktično ništa, to jest da je podređenima izdao zadatak da onesposobe tehniku i borbena sredstva.
Rekao je i da se se po povlačenju, zajedno sa svojim ljudima stavio na raspolaganje komandi za dalja dejstva.
Tokom devedesetih, često su se čule teze da je Trifunović predajom Varaždinskog korpusa omogućio hrvatskoj strani da za vreme rata dođe do nekoliko desetina tenkova, što je kasnije iskorišćeno za ubijanje srpskog življa u Hrvatskoj.
Ipak, i Okružni sud u Varaždinu ga je 1993. godine pravosnažno osudio za ratni zločin na varaždinskom području. Županijski sud u Varaždinu na njegov zahtev 2013. odlučio da obnovi postupak, na Trifunovićev zahtev.
- Trifunović je osuđen na obe strane za potpuno različite stvari, što je apsurd cele situacije. U tri države bivše SFRJ je osuđen ili krivično gonjen - naveo je pre šest godina njegov branilac i izrazio nadu da će na kraju Trifunović u Srbiji uskoro biti rehabilitovan, a u Hrvatskoj oslobođen optužbi.
Sudska rehabilitacija generala bivše JNA Vladimira Trifunovića jedino je pravedno rešenje u nepravdi dugoj skoro dve decenije, poručeno sa tribine "General žive vojske", u januaru 2010. godine.
No, stigmatizaciju sa suda, pratila je stigmatizacija u javnosti.
Kad su se mediji zanimali za njegov slučaj, često je govorio da mu treba stan od države kako bi mogao okupiti najbliže koji su se zbog njegovog stradanja rasuli i osiromašili.
Ponavljao je i kako želi da mu se vrati penzija koja mu pripada po činu, da mu se isplate zaostali dodaci, te da ga "država obešteti zbog 20-godišnjeg maltretiranja, robijanja, ali i narušavanja ugleda kroz suđenja i klevete koje su i najviši vojni zvaničnici iznosili".
Prisećajući se kako su u Srbiji bili dočekani vojnici koje je spasio, a koji su kasnije svedočili o događanjima u Varaždinu, Trifunović je u dokumentarnom filmu Predstava: Izdajnik protiv zločinca, rekao kako su mu poručili da njima "ne trebaju živi ljudi, već da su Srbiji potrebni mrtvi heroji - da pozlate istoriju, da se Srbija njima ponosi".
Trifunović je objavio tri knjige: Moja borba za istinu, Buđenje savesti i Neću milost. Poslednje dane je dočekao u maloj hotelskoj sobi beogradskog hotela Bristol. Ta soba je od povratka iz Varaždina 1991. godine bila njegov jedini dom.
(Telegraf.rs/Tanjug/Blic/Al Jazeera)
Povezane vesti
Jedan od najvećih hrvatskih inovatora slučajno upucao sebe i američkog državljanina: Incident u Karlovcu
Dva radnika povređena u pucnjavi u fabrici oružja u Karlovcu
"Neke stvari mi se nisu svidele": Teya Dora za Telegraf pred prvo polufinale, otkrila da li se oseća bezbedno
"Ubio sam mamu": Noć pre ubistva ubica iz Zagreba guglao razne stvari, da li je ovo povod?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Misteriozna žena u crnom došla mu je na vrata kuće u Marinkovoj bari i rekla: "JA SAM, LAZARE, TVOJA ŽENA..." JEZIVO KLUPKO TAJNI tako je počelo da se odmotava...
NAĐEN NIKOLA IZ PANČEVA Otišao juče na trčanje i od tad mu se gubi svaki trag, sad se oglasila njegova sestra: "Stigao je kući!"
NAŠ FUDBALER UHAPŠEN KAO VOĐA KRIMINALNE GRUPE Lisice mu stavljene u Češkoj, a evo ko je sve "pao" sa njim
Bio
Elem da kazem i ja nesto posto sam bio prisutan . Kasarna u varazdinu " kalnicki partizani" u martu 91 kada sam dosao brojala je 3000 vojnika. U gradu je bila jos jedna manja kasarna i oko grada par magacina . Elem sve sto je ostalo bilo je 250 vojnika. Martovska klasa je bila poslednja koja je dosla. Cekao se septembar kada su se skinuli septembarci sa ovima sto su pobegli ostala je saka jada vojske. Vise je bilo vozila nego vojnika.najblize srpsko mesto na preko 100 km. Preko 10 dana smo bili u okruzenju pod vatrom. Elem da ne duzim nije bilo sanse , mada ko zna, koliko ovde ima junaka koji ni pusku nisu videli :) :)
Podelite komentar
Srbin
Citam komentare i nemoguse nacuditi dok Hrvati i Muslimani velicaju njihove oficire mi nase ponizavamo dase stidimo stosmo Srbi.
Podelite komentar
Dragan
Veoma je problematicna odluka generala da se preda bez borbe i nije bas pohvalana.. sa druge strane sam siguran da je odluku da trazi koridor za prolaz ljudstva doneo u tom trenutku na osnovu niza objektivnih okolnosti i konfuzije koju je vojska u tom trenutku dozivela.. samo pogledajte u istoriju i bice vam jasno da je vojska uvek u takvim okolnostima imala isti problem. Na pocetku prvog svetskog rata odbrana drzave nije bila sporna i unutrasnjeg neprijatelja nije ni bilo.. na pocetku drugo svet. rata haos, momentalni raspad vojske.. i tada su ovakvi generali postojali.. Nikad vise zajednica nisakim, samo Srbija i ovakvih problema necemo imati.. Po meni vise je heroj nego dezerter.
Podelite komentar