Karibi, Gvineja Bisao, Gana: Šta se krije iza srpske diplomatske ofanzive na ove egzotične zemlje

Beograd je poslednjih dana mesto susreta domaćih državnika i predstavnika afričkih zemalja i Latinske Amerike, poput država Kariba, Gane, Gvineje Bisao...

DO SADA NEOBJAVLJEN PODATAK: Evo koliko ljudi na planeti NIJE PRIZNALO KOSOVO - 5,335,357,477

Preporučujemo

Njihove delegacije u više navrata primili su premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednica parlamenta Maja Gojković, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

U prvi plan razgovora stavlja se saradnja u svim oblastima i uzajamna podršku u međunarodnim okvirima sa zemljama koje su tradicionalno prijateljske i vuku korene iz perioda Pokreta nesvrstanih.

Međutim, ne krije se i na prvi pogled manje očigledna stvar, da su se sastanci sa predsedavajućim Parlamenta Gane Aronom Majklom Okvajeom, predsednikom Skupštine Gvineje Bisao Siprijanom Kasamom i generalnom sekretarkom Asocijacije država Kariba Džun Somer organizovali sa namerom da se ispita njihova odluka po pitanju statusa Kosova i Metohije.

Delegacija Gvineje Bisao kod Vučića na sastanku - Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Ivica Dačić istakao je ranije da Srbija nikada neće prihvatiti jednostrani akt proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, te u tom smislu  izrazio nadu da broj država koje su priznale Kosovo može da padne ispod 100.

- Svaki dan pozovem po neku zemlju da vidim šta rade. Juče sa zvao Mauricijus, u petak Moldaviju, Nigeriju - rekao je Dačić i dodao da je važna jaka diplomatska aktivnost, kao i svaka zemlja koja ima mesto u UN.

Ministar diplomatije je podsetio da je od 80 država koje nisu priznale Kosovo preko 60 iz redova Pokreta nesvrstanih.

- Veoma je važno da negujemo dobre odnose sa tim zemljama, da insistiramo na reafirmaciji dobrih odnosa iz vremena Tita, a samim tim i na ispravljanju određenih grešaka, pa i pogrešnih odluka koje su usledile od strane nekih zemalja vezano naravno za Kosovo - naglasio je Dačić.

Sa ovim stavom se slaže i politički analitičar Dragomir Anđelković, koji za Telegraf.rs kaže da je u pitanju odraz naše promišljene diplomatske aktivnosti koja se u velikoj meri pokazala kao produktivna.

- Beograd je svestan da s druge strane Priština i njeni mentori preduzimaju sve što mogu kako bi ponovo pokrenuili proces priznavanja kosovske nezavisnosti jer to ima simbolički značaj u fazi kada pregovori ulaze u neku vrstu finiša, dok Beograd ulazi u kontraofanzivu. Svojim delovanjem želi da pokaže svima da je podigao čvrst bedem protiv novih priznanja i da bez dogovora sa Beogradom i nekom vrstom strateškog kompromisa, ni Amerikanci ni Britanci, a kamoli Priština, neće isterati svoje - kazao je Anđelković i dodao da sve to radi na miran način, bez konflikta, sprečavajući da Albanci realizuju svoje ciljeve.

Dragomir Anđelković - Foto: Medija centar Beograd

Takođe kaže da je važno da pokažemo da ne dižemo ruke od Kosova i da nastavljamo da se borimo, jer "jedino tako možemo da stignemo do kompromisa".

Karijerni diplomata Zoran Milivojević mišljenja je da se iza ove diplomatske ofanzive kriju tri cilja.

- Prvi je saradnja sa svim zemljama i posebno sa zemljama tzv. trećeg sveta, koje su na neki način bile zanemarene. To su zemlje Afrike, Latinske Amerike i Azije u prvom redu, sa kojima je nekada bivša Jugoslavija imala izvanredne, prijateljske odnose. Drugi cilj je pitanje KiM i strategija da se s jedne strane zaustavi dalje priznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, a s druge, da se vodi obrnut proces, odustajanje od priznanja - objašnjava on za Telegraf.rs, uz dodatno objašnjenje da su to zemlje koje su nekad razmatrale, a sad se osvešćuju od te odluke.

Zoran Milivojević - Foto: A. Nalbantjan

Kao treći cilj, Milivojević vidi jačanje saradnje sa akcentom na međunarodni položaj i ekonomsko-političke odnose kako bi se napravio što širi krug zemalja i da ni jednu ne treba potcenjivati.

- Svaka zemlja se računa i svaki glas je ravnopravan, saradnja sa svakom zemljom na svetu ne može da bude loše - njegov je zaključak.

VIDEO: Obraćanje Ivice Dačića u Savetu bezbednosti UN

(S.I.)