Zvoniti na uzbunu svim raspoloživim sredstvima: Priština falsifikovanjem istorije hoće da izbriše srpsko ime na KiM

Albanci, u konstantnom negiranju postojanja bilo čega srpskog na KiM, pokušavaju da falsifikuju istoriju prisvajanjem ogromnog kulturnog srpskog blaga i tako izbrišu tragove o postojanju hrišćanske kulture na Kosovu. Ideje prekrajanja istorije se poslednjih dana više nego slobodno lansiraju iz Prištine, a poslednji u nizu je pokušaj predstavljanja srednjovekovnog grada kralja Milutina kao albansku kulturnu baštinu.

Na meti su se našli srednjovekovno utvrđenje kralja Milutina, Novo Brdo, za koji je ambasadorka tzv. Kosovo, Vljora Čitaku, rekla da pripada njima, kao i pravoslavna crkva Svetog Nikole u istom gradu koju je premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj predstavnio kao katoličku, da bi se potom pojavila inicijativa da se Saborni hram Hrista Spasa u Prištini sruši i na mestu istog sagradi takozvani "muzej genocida".

Preporučujemo

This is not #GameOfThrones set, this is #Kosovo #KosovoIsBeautiful pic.twitter.com/OTPcZwoPkT— Vlora Çitaku (@vloracitaku) June 5, 2019

Da se kod Albanaca pokušaji prekrajanja istorije ne završavaju samo na praznim pričama, govori i činjenica da su u crkvi Svetog Nikole u Novom Brdu započeli konzervatorske radove bez ikakve naučne potpore, čime je napravljena šteta toj pravoslavnoj svetinji, što je potvrdio i dr Marko Popović, koautor monografije „Crkva Svetog Nikole — katedrala grada Novog Brda“, koju je objavio Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije.

Kada je reč o ovoj svetinji, Haradinaj tvrdi da se sve odvija uz podršku nemačke države, koja je finansirala projekat "važan za njihovu kulturu i istoriju".

Istoričar Dejan Ristić ističe da je upravo učestvovanje Vlade Nemačke u čitavoj priči posebno zabrinjavajuće.

- Nemačka ovde pokazuje dvostruke aršine, učestvuje u nečemu što je primer falsifikovanja istorije i pokušaja brisanja materijalnih tragova postojanja autohtone nacije na teritoriji KiM - kazao je Ristić i ocenio da je činjenica da privremene vlasti u Prištini imaju značajnu podršku dobrog dela međunarodne zajednice, ali je potrebno da se ulažu značajni napori, stručni, politički i diplomatski, kako bi Srbija zaštitila nacionalne i državne interese na teritoriji KiM.

Međutim, da li je zaista moguće "prisvojiti" pravoslavnu crkvu i tek tako je pretvoriti u katoličku?

Kako za Tanjug objašnjava istoričar Ristić, restauratosko-konzervatorskim radovima teško se može sprovesti i promena funkcije nekog kulturnog dobra, i dodaje da kroz izvođenje radova nije pokušano da se jedna pravoslavna bogomolja preobrazi u rimokatoličku, već da je problem što se sa izvođenjem radova krenulo bez saglasnosti i učešća eparhije raško-prizrenske i SPC.

Istoričar Dejan Ristić tvrdi da je problem što se sa izvođenjem radova krenulo bez saglasnosti i učešća eparhije raško-prizrenske i SPC-Foto: Tanjug/Dejan Ristić

- Radovima se ne može prenameniti bogomolja, može se kroz završetak radova pokušati da se prenameni njena istorijska funkcija, a to je klasičan istorijski falsifikat - rekao je on.

S njim je saglasan i profesor Darko Tanasković, koji je za "Večernje novosti" rekao da uz sve naučne potvrde u vezi sa pravoslavnom pripadnošću Crkve Svetog Nikole, ne bi trebalo da bude bojazni da je Albanci mogu prisvojiti, ali je potrebno preduzeti veoma energične korake radi njene zaštite.

- Zato je potrebno zazvoniti na uzbunu svim raspoloživim sredstvima, a Unesko je, svakako, jedna od prvih adresa - naglasio je Tanasković.

Međutim, posle Novog Brda, na meti se našao i Saborni hram Hrista Spasa u Prištini, od kojeg Albanci planiraju da naprave takozvani muzej genocida, što bi značilo da će pravoslavna bogomolja biti sravnjena sa zemljom. Kako mediji prenose, predlog je stigao od predsednika studentske organizacije Univerziteta u Prištini Studentska demokratija Medžita Ramusa, koji traži da se "muzej genocida" locira u ovom pravoslavnom hramu.

Na meti Albanaca se našao i Saborni hram Hrista Spasa u Prištini, od kojeg planiraju da naprave takozvani muzej genocida-Foto: Wikipedia/Радосав Стојановић

Hram je od 1999. godine bio mnogo puta oskrnavljen i vandalizovan, tokom 2016. zapaljen je i pretvoren u javni toalet i smetlište. Univerzitet u Prištini, iako kroz sudski postupak nije uspeo da preuzme vlasništvo nad zemljištem na kojem je crkva izgrađena, opet posle tri godine ponavlja ovu ideju.

PROCES ALBANIZACIJE SRPSKE BAŠTINE NA KOSOVU TRAJE OD 1999. GODINE

Proces "albanizacije" srpske baštine na Kosmetu nije počeo ovim poslednjim događajima, tvrde stručnjaci, ali je evidentno da se sve inteziviralo posle 1999. godine, od kada je uništeno ili oskrnavljeno više od 150 pravoslavnih svetinja, izmenjeni nazivi mnogih gradova, sela, ulica, trgova.

Prošle godine je za glavni istorijski grad proglašen Prizren, kada je u skupštini u Prištini izglasan Zakon o glavnom gradu Kosova - Prištini i istovremeno doneta odluka o istorijskoj prestonici.

Obraćajući se u Predsedništvu EU u Beču prošle godine, ministar spoljnih poslova tzv. Kosova Bedžet Pacoli rekao je da crkve na Kosovu nisu srpske, već i srpske i albanske, a kao primer za svoje tvrdnje je naveo crkvu u Dečanima za koju, kako kaže, postoji dokaz da su je gradili zajedno Srbi i Albanci.

(Telegraf.rs)