• 1

5 ključnih stvari koje bi trebalo da znate o izborima na Kosovu i Metohiji

Na osnovu konačnog biračkog spiska, zvaničan broj birača je 1.937.868, a CIK je odlučio da štampa 1.801.800 glasačkih listića, odnosno 136.068 ili 7,02 odsto manje glasačkih listića

  • 1

Na Kosovu i Metohiji će u nedelju, 6. oktobra, biti održani vanredni parlamentarni izbori, a građani će izražavanjem svoje političke volje odlučiti o novom sazivu vlade. Ovo će biti četvrti izbori posle samoproglašene nezavisnosti 2008. godine i, prema ocenama stručnjaka, pravi test za Prištinu, pred kojom je rešavanje mnogo važnih pitanja koja je vlada Ramuša Haradinaja ostavila otvorena.

Ko ima pravo glasa?

Na osnovu konačnog biračkog spiska, zvaničan broj birača je 1.937.868, a CIK je odlučio da štampa 1.801.800 glasačkih listića, odnosno 136.068 ili 7,02 odsto manje glasačkih listića, preneo je portal Gazeta Express. U opštinama sa srpskom većinom pravo glasa na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu biće 117.808 glasača, od tog broja 49,39 odsto glasača upisano je u opštinama na severu Kosova.

Jedan broj glasova albanske dijaspore na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu, koji će biti održani 6. oktobra, stigao je u Prištinu još pre nedelju dana, ali se ne nalaze u CIK-u, što navodi na sumnju da bi se njima moglo manpulisati, pise prištinski portal "Zeri". "Manipulisani glasovi dijaspore", prema mišljenju stručnjaka, glavno su oruđe u rukama Albanaca, koji će na taj način uticati na izborni rezultat.

Glasanje na severu Kosova, izbori, Kosovo

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Od 35.000 Albanaca u dijaspori, navodi se, do sada je stiglo oko 2.000 glasova i oni se čuvaju u Ministarstvu infrastrukture, a ne u CIK-u zbog, kako navode, nedostatka prostora u toj instituciji.

Bivši čelnici CIK-a i političari, međutim, tvrde da CIK ima dovoljno prostora, piše ovaj medij. Oni, ukazuje se, ističu da čuvanje glasačkih listića dijaspore u pomenutom ministarstvu otvara prostor za sumnju i stvara neizvesnost u javnosti. Može se, kažu, steći utisak da ti glasovi nemaju isti značaj kao glasovi građana Kosova.

Iz CIK su podsetili da dijaspora može do 5. oktobra da obavi glasanje na predstojećim izborima.

Uputstvo za glasanje

Ko su glavni politički faktori?

Na predstojećim izborima, za 120 poslaničkih mesta će se takmičiti dvadeset stranaka, četiri koalicije i jedan nezavisni kandidat.

Kosovski parlament

Foto: AP/Tanjug

Albanske partije takmiče se za 100 mandata, srpska zajednica za 10, a 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu, četiri za Rome, Aškalije i Egipćane, tri za Bošnjake, dva za Turke i jedan za Gorance i to su stranke koje će na izbore ići samostalno.

Od četiri koalicione liste, dve su albanske, a po jedna bošnjačka i srpska, dok nezavisni poslanik dolazi iz reda bošnjačke zajednice.

Samostalno će nastupiti Demokratska liga Kosova nekadašnjeg premijera Ise Mustafe, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, Demokratska partija Kosova Kadrija Veseljija.

Izborni listić, izbori na Kosovu i Metohiji

Izborni listić za izbore na Kosovu i Metohiji-Printscreen: kqz-ks.org

U koaliciji se takmiče Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja zajedno sa Socijaldemokratskom partijom Kosova Špenda Ahmetija, dok Nisma Fatmira Ljimaja nastupa zajedno sa Alijansom za novo Kosovo i Partijom pravde.

U trci za premijera privremenih prištinskih institucija je šest kandidata, pet iz albanske i jedan iz srpske zajednice: Vjosa Osmani ispred Demokratskog saveza Kosova, Aljbin Kurti lider Pokreta Samoopredeljenje, Ramuš Haradinaj ispred koalicije Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratske partije Špenda Ahmetija, Fatmir Ljimaj ispred NISMA-e koja je u koaliciji sa Alijansom Novo Kosovo Bedžeta Pacolija, Kadri Veselji lider Demokratske partije Kosova i Nenad Rašić ispred koalicije Sloboda.

Oni su i pre zvaničnog početka kampanje izložili svoj plan i program, te je manje-više poznat njihov stav po pitanju daljih pregovora sa Beogradom.

Kandidatkinja ispred DSK-a Vjosa Osmani,  poručila je da će ona voditi dijalog sa Srbijom, a da će predsednik Kosova samo potpisivati uredbe o ratifikaciji.

Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti, Kadri Veselji, Vjosa Osmani i Fatmir Ljimaj

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/AP/Profimedia/RTV21

S druge strane, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti istakao je da će kao premijer započeti unutrašnji dijalog sa kosovskim Srbima, dodajući da će izgraditi i strategiju za dijalog sa Briselom o razgovorima sa Srbijom.

Ramuš Haradinaj smatra da se dijalog Kosova i Srbije treba nastaviti bez uslovljavanja, uz priznanje Kosova od strane Srbije, dok  bi u Vladi Fatmira Ljimaja dijalog sa Srbijom bilo prioritetno pitanje. Ljimaj je zaključio da dijalog u Briselu treba da se nastavi, kako bi Kosovo  osiguralo strane investicije, kao i da se i pitanje taksi može rešiti dijalogom.

Kadri Veselji takođe podržava nastavak dijalog sa Srbijom, iako se prethodnih dana u svojim obraćanjima fokusirao na unutrašnje probleme Kosova.

Srpski kandidat za premijera Nenad Rašić naveo je da bi se u budućoj Vladi Kosova zalagao za politički i verski  dijalog između Srba i Albanaca.

Ko predstavlja Srbe?

Za razliku od pretgodnih izbora, koji su održani 2017. godine, kada je na birališta izašlo 50.000, ovog puta očekuje se manji broj. Jedan od glavnih razloga za ovakva očekivanja je odluka da nije moguće glasati sa srpskom ličnom kartom.

Zajedno sa Srpskom listom, koja ima podršku Beograda na izborima učestvuje i građanska inicijativa „Sloboda, demokratija, pravda", stranka ubijenog Olivera Ivanovića.

Srpska lista, predizborni spot

Foto: Printscreen/YT/Srpska Lista

Koaliciju „Sloboda" čine Progresivno demokratska stranka Nenada Rašića i Nova partija Kosova Dejana Mirića, a na listi kandidata za poslanike te koalicije nalaze se i predstavnici dve građanske inicijative, kao i nezavisni kandidati Rada Trajković i Slaviša Petković. Na izborima učestvuje i Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića, a partiju kosovskih Srba predvodi Aleksandar Jablanović.

Predizbornu kampanju obeležila je i odluka da se SL kazni sa 30.000 evra, zbog, kako se navodi u obrazloženju Komisija za žalbe i prigovore na izborima, toga što se „Kosovo predstavlja kao deo Srbije“ i „podsticanja na međuetničku mržnju“.

- Kada je teško, samo zajedno pobeđujemo. Jedinstveni i složni u svakom poslu i odbrani onoga što je naše. Da složno radimo i stvaramo! Kada Srbija zove, ja dajem svoj glas. I ja! - glasi deo rešenice u spotu koja je "zasmetala", zbog čega je isti zabranjen za emitovanje.

Odluci Komisije za žalbe i prigovore na izborima prethodila je odluka izbornog tima Radio-televizije Kosova da zabrani emitovanje spota Srpske liste, u kojoj je zatraženo da se rečenica „kada Srbija zove“ izbaci ili zameni rečenicom „kada Kosovo zove“.

I sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić rekao je da Srpska lista doživljava pravi politički teror i progon, organizovan od organa takozvane paradržave, podržan od strane dela međunarodne zajednice.

Pogledajte ko i zašto sve radi protiv te liste - apelovao je predsednik i istakao da se ta kampanja sastoji u tome što jedino predstavnici Srpske liste ne mogu da dobiju pdoršku bilo koga iz centralne Srbije, bilo koga, sa bilo koje strane.

VUCIC KOSOVO POSETA

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Albancima mogu da defiluju i šalju podršku poslanici različitih zemalja, Bundestaga, a zabranjeno je samo Srbima da podrže svoju Srpsku listu. Takođe je zabranjen spot u kojem je krivica Srpske liste u tome što su izgovorili ''Srbija zove'' - ukazao je Vučić.

Oni, kaže, snimaju spotove ispred srpske crkve za koju ne daju da bude srpska, a i izdvojili su, kako kaže, tri miliona evra posebnog novca za kupovinu srpskih glasova, jer žele sebi da naprave podobne Srbe.

- Samo je Srbija zabranjena reč - kazao je Vučić.

Zbog čega su izbori važni?

Odluka o raspisivanju izbora doneta je posle ostavke Ramuša Haradinaja, kada je parlament izglasao raspuštanje.

Od buduće vlade očekuje se da reši mnoga važna pitanja, saglasni su stručnjaci, a višemesečna tišina koja vlada za pregovaračkim stolom između Beograda i Prištine jedno je od najvažnijih. Naime, Beograd se povukao sa pregovaračkog stola kada je Priština u novembru 2018. godine uvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije i od tada bez odstupanja stoji iza stava da će se za isti vratiti tek kada takse budu povučene.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Vito

    Svasta se pisalo i govorilo o Srpskoj listi, tako da je sada tesko nagovoriti Srbe na jedinstvo, pogotovo Srbe na Kosovu.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima