• 2

Nemački političar o međustranačkom dijalogu, izborima i EU

Flekenštajn je rekao da EU ne želi da ima ostrvo unutar svojih granica koje je pod uticajem Turske, Rusije ili možda Saudijske Arabije

  • 2

Nemački političar Knut Flekenštajn koji je u delegaciji Evropskog parlamenta nedavno učestvovao u međustranačkom dijalogu vlasti i dela opozicije o poboljšanju uslova za slobodne i fer izbore u Srbiji, ne veruje da će do narednih izbora biti ostvaren pomak ako se najavažniji deo opozicije ne uključi u razgovore i ako vladajuća većina ostane nefleksifibilna.

- Srednjoročno gledano, vidim priliku da se srpski parlament organizuje na takav način da i opozicijia može da da doprinese parlamentarnom radu. Kratkoročno, do narednih izbora, to će biti veoma teško ako najvažniji deo opozicije ne bude učestvovao u razgovorima a većina valdajuće partije ostane nefleksibilna - rekao je Flekenštajn za portal Međunarodna politika i društvo.

"Na taj način", naglasio je, "neće biti zajedničkog rešenja, u kratkom roku, za naredne izbore".

- Moramo biti veoma pažljivi šta govorimo jer ne želimo da pomognemo jednoj strani da pobedi. Cilj nam je da doprinesemo normalnom poslovnom odnosu između opozicije i vladajuće stranke kako bismo pomogli da se primene fer uslovi za izbore u Srbiji - rekao je.

Evropski parlament

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje kako je odluka o neotvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom uticala na proces evrointegracija čitavog regiona, Flekenštajn je rekao da su "posledice katastrofalne" i da "neće biti pogođene samo Severna Makedonija i Alabanija, već i Srbija, na primer".

On je dodao da lično veruje da su promene u procesu pristupanja neophodne i da je to dobra ideja, ali da je došla u pogrešno vreme.

- U redu je reći da balkanskim državama treba omogućiti da učestvuju unutar EU, u nekim oblastima, čak i pre pristupanja - rekao je dodajući da za to postoje dva ključna uslova.

- Prvo je da ne odlučujemo o novim procesima sami već u dijalogu sa vladama balkanskih zemalja, Drugi uslov je da rezultat mora biti puno članstvio u EU - dodao je Flekenštajn i naglasio da privilegovano pertnerstvo koje je spominjano vezano za Tursku "jednostavno nije alterantiva".

Flekenštajn je rekao da EU ne želi da ima ostrvo unutar svojih granica koje je pod uticajem Turske, Rusije ili možda Saudijske Arabije i da zato mora da nastavi da radi na integraciji Zpadnog Balkana pod jasnim uslovima.

- Balkanske države spadaju među nas i to moramo mnogo hrabrije nego ranije da govorimo i sopstvenim građanima od kojih se neki nepotrebno boje ovog procesa. Sve zemlje Zapadnog Balakana imaju stanovnika koliko Severna Rajna - Vestfalija. Verujem da EU, ako se reformiše, može veoma dobro da se suoči sa takvim proširenjem. To će joj doneti i čitav niz prednosti - rekao je.

On je ocenio da socijaldemorkate možda neće imati odlučujuću ulogu u procesu prošrenja ali mogu imati veoma važnu - da ne ostave mesta sumnji da je zaista važno da zemlje Zapadnog Balkana uđu u članstvo.

Iako će pristupanje EU potrajati neko vreme mora se jasno reći da je to cilj i mora se raditi na tome, nagalsio je Fleknštajn.

Na pitanje o evroitegracijama Kosova i BiH Flekenštajn je rekao da kada je o Kosovu reč, treba sačekati da se oformi vlada.

- Treba da vidimo kako će biti sastavljena nova vlada, da li će se Samoopredeljenje ponašati odgovorno... Moramo im dati šansu i biti malo otvoreniji sa njima nego do sada - rekao je.

Za BiH Felkenštajn je rekao da nije ekspert, ali da se ne mora ni biti da se shvati da je "Dejtonski sporazum bio dobar da okonča rat ali loš za organizovanje zajedničke države".

- Za mene je zato jedino rešenje da se strane koje su sedele zajedno u Dejtonu ponovo okupe i zajedno razmotre postoji li neki durgi bolji put za budućnost Bosne. U protivnom verujem da će im biti potrebno veoma mnogo vremena da počunu ozbiljne razgovore o pristupanju EU - rekao je bivši evroposlanik.

(Telegraf.rs/Beta)

Komentari

  • mihailovic

    Jeste sramotna izjava nemačkog političara: Skandalozno mešanje u unutrašnje stvari Srbije a mesanje u unutrasnje stvari Srbije nije pocelo samo sa njim vec 1999 Srbija je Nato EU bombardovana 78 dana i noci pa potom juzna Srbija Kosovo i Metohija vojno Nato EU okupirana 1999-2019 i jos uvek . Dakle ovo je samo nastavak 1999 samo u drugoj formi!

  • Дејан Младеновић

    Франкештајн

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima