• 51

Pre 30 godina Milošević je došao na vlast: Dan kad mu je narod "dao moć da kroji sudbinu Srba"

Slobodan Milošević je bio na vlasti do 5. oktobra 2000. godine, kada je zvanično potvrđena pobeda Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije

  • 51

Pre 30 godina, na sednici Skupštine Srbije koja je održana 6. decembra 1989. godine, Slobodan Milošević proglašen je za predsednika Predsedništva Srbije. Pored izbora za narodno predstavništvo, to su bili i svojevrsni predsednički izbori, jer je narod referendumom imao da se izjasni o tome da li prihvata ranije donesenu odluku narodnih poslanika da Milošević bude predsednik Predsedništva Srbije.

Po tada važećem Ustavu to je bila funkcija ravna funkciji predsednika države.

Na tim poslednjim jednopartijskim izborima u Srbiji, održanim 12. novembra 1989. ubedljivu pobedu u trci za predsednika Predsedništva Srbije odneo je Slobodan Milošević, koji je imao tri protivkandidata – Mihalja Kertesa, Zorana Pjanića i Miroslava Đorđevića.

Milošević je tada trijumfovao sa podrškom koju je dobio od 4.452.312 građana koji su glasali za njega, odnosno 80,36 odsto. Posle toga, stručnjaci tvrde, bilo je jasno ko u narednim godinama vladati zemljom i "krojiti sudbinu Srba", bez obzira što su već krajem 1990. u Srbiji održani i prvi višepartijski izbori.

Slobodan Milosevic

Foto: Profimedia/Allstars

Milošević je u na sednici Skupštine, 6. decembra 1989. godine, zvanično proglašen za predsednika Predsedništva SR Srbije.

Prvi višestranački izbori održani 1990. godine

Prvi višestranački izbori za Narodnu skupštinu Srbije posle Drugog svetskog rata održani su 9. i 23. decembra 1990. godine na osnovu odluke Narodne skupštine Srbije o raspisivanju izbora i prethodno donetih zakona o izboru narodnih poslanika i o izbornim jedinicama. Na izbore je izašlo 5.030.440 birača, od 7.036.303 upisanih ili 71,49%.

Socijalistička partija Srbije osvojila je 194 mandata, Srpski pokret obnove 19, Demokratski savez vojvođanskih Mađara 8, kandidati grupe građana 8, Demokratska stranka 7. Za predsednika prve višestranačke skupštine Republike Srbije izabran je prof. dr Slobodan Unković na čije je mesto već 6. juna došao Aleksandar Bakočević, a za predsednika Vlade prof. dr Dragutin Zelenović.

Uporedo sa izborima za narodne poslanike, Narodna skupština Republike Srbije raspisala je i izbore za predsednika Republike. Izbori su održani 9. decembra 1990, a za predsednika Republike izabran je Slobodan Milošević. On je za tu funkciju ponovo izabran i dve godine kasnije.

Govor na Gazimestanu 

Govor na Gazimestanu Slobodana Miloševića, održan prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke 28. juna 1989. na Kosovu polju, neki analitičari karakterišu kao zvanični početak srpske nacionalističke kampanje koja je jedan od elemenata jugoslovenske krize par godina posle toga.

Svojim prisustvom, proslavu je obeležilo i oko dva miliona ljudi, od kojih je jedan deo došao iz SAD, Australije i mnogih zemalja Evrope.

Proslavi je prisustvovalo kompletno Predsedništvo SFRJ, na čelu sa Janezom Drnovšekom, zatim je tu bio i Milan Pančevski - tadašnji predsednik Predsedništva CK SKJ, a centralni govor održao je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije.

Na mitingu je Milošević definitivno ustoličen kao srpski vođa u očima svojih protivnika i celog sveta.

Januara 1990. godine na 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije, delegacija Srbije, koju je predvodio Slobodan Milošević, tražila je da se ukine Ustav iz 1974. godine, koji je davao podjednaku vlast svim republikama. Milošević je zahtevao da se uvede sistem "jedan čovek, jedan glas", što bi opunomoćilo Srbe, koji su bili većinska populacija u Jugoslaviji. Zbog ovog predloga, delegacije Slovenije i Hrvatske (koje su predvodili Milan Kučan i Ivica Račan) napustile su kongres. Nakon toga, Milošević je shvatio da u Sloveniji i na Kosovu i Metohiji mora da se pojača vojno prisustvo.

Slobodan Milošević, Gazimestan 1989

Foto: Printskrin/youtube/Yugoslav Wars Archive

Pribojavao se da će separatisti dobiti polet usled otvorene slovenačke podrške na XIV kongresu Saveza komunista.

Ključni zadaci armije su bili da se ne dozvoli raspad zemlje, niti ičije nasilno ili protivustavno otcepljenje i bratoubilački rat.

Rat u Hrvatskoj počeo je u aprilu i maju 1990. godine kada je u Hrvatskoj na lokalnim izborima Franjo Tuđman je izabran za predsednika predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske, i odmah je započeo program o neovisnosti Hrvatske i istupanju iz SFRJ.

Tada je počeo raspad velike zemlje. Postoje tvrdnje i navodni dokazi da su Milošević i Tuđman sve radili u dogovoru, ali to nikada nećemo saznati jer su oba aktera ove priče mrtvi - Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine u pritvoru u Haškom tribunalu gde mu je suđeno za ratne zločine, a Tuđman još 10. decembra 1999. godine.

U ovom ratu nema pobednika, jer su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta, a Hrvatska strana pretpela je velike gubitke jer je na njihovoj teritoriji vođen rat. Ove rane nisu zarasle do danas, a za veliki broj ljudi neće nikada.

Dejtonski sporazum

Foto: WIkimedia U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm

Već 1992. godine rat se proširio na teritoriju Bosne i Hercegovine, gde je trajao do 1995, kada je završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma.

Samo četiri godine kasnije, počeo je nov rat za Srbiju.

Tokom 1998, Skupština je u više navrata raspravljala o aktuelnoj bezbednosnoj i socijalno-ekonomskoj situaciji na Kosovu i Metohiji i albanskom separatizmu. Raspisan je i referendum radi izjašnjavanja građana Srbije da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Blizu 95% građana, od 5.297.776 izašlih na referendum, odgovorilo je sa "ne".

Narodna skupština je početkom februara 1999, najoštrije osudila pretnje NATO pakta Jugoslaviji. Isto je učinila i 23. marta posle razgovora državne delegacije u Rambujeu i Parizu. Dan kasnije, 24. marta 1999, snage NATO pakta izvršile su agresiju na Jugoslaviju.

Akcija "Milosrdni anđeo" bila je završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

Pregovori u Rambujeu Milan Milutinović

Foto: Profimedia/AFP

NATO je 24. marta 1999. godine u 20:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi dolara.

Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.

Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.

Kosovski Albanci su 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost Kosova od Srbije i to je do danas ostala samoproklamovana država.

Slobodan Milošević je bio na vlasti do 5. oktobra 2000, kada je zvanično potvrđena pobeda dr Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Nakon toga je 28. juna 2001. godine odveden u Haški tribunal gde je i preminuo pet godina kasnije.

Video: Šta bi se desilo da je Milošević oboren 9. marta?

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Preključe, Juče, Danas.

    Pre 30 godina sam bio spreman da dam desnu ruku za Miloševića. Pre 20 godina sam bio ogorčeni protivnik Miloševića. Danas ne mogu sebi da oprostim što sam glasao protiv Miloševića.

  • Mirko

    Naj bolji covek koji je izdan od drzave niko se ne stidi niceg da znamo koje kriv ne znamo a niko nista nekaze

  • Grabez

    Slobo, nemoj im oprostiti, znali su sta cine.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima