• 5

Dačić: Sa Crnom Gorom treba da pronađemo zajedništvo, a sa Hrvatskom zajednički jezik

Dačić odbacuje kritike da "prebrojava bilo čija krvna zrnca", i ističe da su jedino na čemu Beograd insistira - prava srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori i očuvanje zajedništva između srpskog i crnogorskog naroda

  • 5

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da se njegove reči da je moralna obaveza svakoga ko je dobio srpsko državljanstvo i ko je sve što ima stekao u Srbiji da ne ćuti o Zakonu o slobodi veroispovesti i položaju Srba u Crnoj Gori - odnose na one koji koji podržavaju antisrpsku politiku i rade protiv srpskog naroda u Crnoj Gori i protiv SPC, a koriste sve privilegije u Srbiji.

Dačić odbacuje kritike da "prebrojava bilo čija krvna zrnca", i ističe da su jedino na čemu Beograd insistira - prava srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori i očuvanje zajedništva između srpskog i crnogorskog naroda.

Ono što je rekao, poručuje, ne odnosi na Srbe u Crnoj Gori, niti na Crnogorce koji žele zajedništvo. Već se odnosi na one koji podržavaju antisrpsku politiku, rade u korist srpskih neprijatelja i protiv srpskog naroda u Crnoj Gori, SPC, a koriste sve privilegije u Srbiji i Srbiju tumače kao "kravu muzaru" na osnovu čega bi pravili svoj biznis, kriminalne aktivnosti ili, kaže, kao neke javne ličnosti, koje su uvek spremne da potpišu sve što je protiv srpskih interesa.

U razgovoru za Tanjug, poručuje da Srbija ne želi da zaoštrava situaciju, nastalu nakon što je u Podgorici usvojen sporni zakon, već apeluje na jednistvo srpskog naroda i crkve, i dodaje da je Srbija imala veoma odmeren stav i od samog početka pozivala na mir i dijalog.

Nije postojala velikosrpska agresija na Crnu Goru

Primetio je da se stalno govori o velikosrpskoj agresiji i upitao šta je to Srbija uradila protiv Crne Gora i - koja je to izjava odavde poremetila odnose između Srbije i Crne Gore.

On dodaje i da, kako kaže, svi vrlo dobro znaju da nije postojala nikakva velikosrpska agresija na Crnu Goru, jer niko iz Srbije, ili je retko ko, odlazio u Crnu Goru, a da znaju "kolika je s druge strane bila agresija sa Cetinja na Dedinje".

- Momir Bulatović svojevremeno govorio o tome - kako da se Crna Gora otcepi od Srbije, kad ima 10.000 direktora u Srbiji. U jednom momentu sve škole u Novom Sadu su bile sa direktorima iz Crne Gore. I tu nikakvih problema nema, nikad nije bilo sporno - istakao je Dačić.

Šef srpske diplomatije kaže da Srbiji stalno drže predavanja o tri opštine, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ističući da je Srbija mnogo uradila na poboljšanju prava bugarske manjine, što je, kaže, normalno i treba da se radi.

- Ali, nas posebno boli što se žmuri pred narušavanjem prava Srba u Crnoj Gori. To je principijelno pitanje, to više nije pitanje politike, ni crkve... Ovde se od početka stvara politika da su Srbi antidržavni element u Crnoj Gori i zbog toga oni sada stvaraju privid da smo mi protiv nezavisnosti Crne Gore - dodaje Dačić.

On se osvrnuo i kritiku koja je na njegovu izjavu stigla od predsednika DS Zorana Lutovca, za kojeg kaže da je bio ambasador Srbije u Crnoj Gori u vreme kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova i da nikada nije postavio ni pitanje o položaju Srba u Crnoj Gori.

- Tada je rekao da će se povući sa funkcije ambasadora ako Crna Gora prizna Kosovo. Ne samo da se nije povukao, nego je posle nekoliko godina, kada je Crna Gora uspostavila diplomatske odnose sa Kosovom, pozvan na konsultacije koje su trajale mesec - dva i vratio se tamo. Da li je nekada on postavio pitanje prava sprksog naroda koji tamo žive.... - pita Dačić i dodaje:

"Prebrojavanje krvnih zrnaca... Zar ih u Crnoj Gori ne prebrojavaju? Sada mene neko optužuje... Da li neko stvarno misli da ovde, u sred Beograda treba da promoviše antisrpsku politiku, protiv prava srpskog naroda u Crnoj Gori? Oni koji su dobili državljanstva, ovde stekli svoju imovinu, koji ovde imaju čitavo bogatstvo... zar Srbija njima treba da služi kao mesto gde će stvarati svoj biznis, razne kriminalne ili poslovne uticaje, a da mi treba da aplaudiramo na sve to?".

Dačić je naglasio da je rekao da svako treba da ima moralnu obavezu da se oglasi po tom pitanju i da bi se i on sam, da je iz Crne Gore svakako oglasio tim povodom.

To vidi kao prebacivanje teme sa lošeg položaja Srba u Crnoj Gori na to da on sada izaziva revanšizam prema nacionalnim manjinama u Srbiji.

Dačić je ponovio da je Beograd od samog početka pozivao na mir i dijalog, zato što smatra da je to spor unutar Crne Gore i da to treba da se reši u dijalogu vlasti i onih koji su protiv donošenja ovog zakona, a to su pre svega predstavnici SPC i srpskog naroda u toj zemlji.

Podseća da su nakon toga usledile optužbe crnogorskih vlasti da se Beograd meša u unutrašnje stvari Crne Gore i da je zato ukazao na činjenicu da mnoge zemlje pitanje položaja i statusa njihovih nacionalnih manjina u Srbiji, ali ne da bi rekao da je to loše, već kako bi ukazao na značaj tog pitanja danas, kada postoje međunarodne konvencije o pravima nacionalnih zajednica i evropske vrednosti u vezi sa pravim nacionalnih i verksih zajednica.

- Izneo sam podatak da Bugara u Srbiji ima 0,26 odsto, ali mi pravimo akcione planove, imamo neke obaveze tim povodom i veoma poštujemo prava nacionalnih manjina. Čak su i iz bugarskog Ministarstva spoljnih poslova reagovali i rekli da je to tačno i da će nastaviti sa tim, jer oni traže da se poštuju svi evropski standardi. I mi to podržavamo - kaže Dačić, ali dodaje da je to neuporedivo sa situacijom u Crnoj Gori, gde Srbi nisu ni nacionalna manjina a čine skoro 30 odsto stanovništva.

- U Crnoj Gori je oko pet odsto, neko kaže i šest, a oni najoptimističniji da je osam odsto Srba u državnoj administraciji. To je nešto što niko ne bi mogao da prihvati - kaže Dačić i kao primere navodi da je pripadnik najveće manjinske zajednici u Srbiji, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine.

Podseća i da u Severnoj Makedoniji ima manje Albanaca nego Srba u Crnoj Gori, a da uživaju neuporedivo veća prava.

Optužbe iz Crne Gore da Srbija ugrožava nezavisnost i slobodu zemlje odbacuje kao opsesiju koja postoji u Crnoj Gori - da je, navodno, Srbiji žao što Crna Gora ima svoju državu.

- Oni treba da shvate da to uopšte nije u domenu interesovanja srpskog naroda i Srbije. Želimo im sve najbolje kao nezavisnoj državi - navodi Dačić i podseća da su i Srbija i Crna Gora imale svoje nezavisne države i pre stvaranja Kraljevine SHS, ali da su uvek delili sudbinu, zajedno bili u miru i ratu, nikada nisu imali međusobne sukobe.

- Uvek smo jedni druge podržavali i nikad se nije stvarala antisrpska ili anticrnogorska histerija u nekim od naših zemalja. Situacija je sada znatno drugačcija - primećuje Dačić.

Na pitanje može li Srbija da učini nešto kako bi Podgorica povukla sporni zakon, Dačić kaže da oni ne želi da odustanu od svega toga, jer je njima cilj da Srba u Crnoj Gori ima sve manje.

Pojašnjava da je prema međunarodnim konvencijama obaveza da Srba bude proporcionalno u državnoj administraciji i da Srbiji ostaje da sa tim upozna razne međunarodne organizacije i institucije.

Podseća i da su predsednik Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej razgovarali o tome da se napravi komisija sa međunarodnim ekspertima na tu temu i da se vidi šta je to sa čim bi na ekspertskom nivou mogle da se upoznaju međunarodne institucije čiji su delokrug rada, između ostalog, prava nacionalnih i verskih zajednica.

Sa Hrvatima moramo da pronađemo zajednički jezik

Ko god da je izabran za predsednika Hrvatske, obaveza svih je da probamo da nađemo zajednički jezik u interesu budućnosti, rekao je Dačić, komentarišući izbor Zorana Milanovića za novog predsednika Hrvatske.

Dačić je, pozivajući se i na reči predsednika Aleksandra Vučića, istakao da se ovde tokom tamošnje kampanje nije govorilo o izborima u Hrvatskoj jer je Srbija kod njih uvek negativna tema, kao i kod svih kojima smeta jaka Srbija.

- Ko god da je izabran, obaveza svih treba da bude da probamo na nađemo zajednički jezik, u interesu budućnosti. Mi nismo govorili ništa o izborima u Hrvatskoj, niti je to, uopšte, tema nekih naših političkih rasprava. Mi želimo da Hrvatska iskoristi na najboljni mogući način predsedavanje EU, da nešto uradi za Zapadni Balkan u celini i za naše bilateralne odnose - istakao je Dačić za Tanjug.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

  • saja

    Znam samo da će se Crna Gora i Hrvatska lako sporazumjeniti u svojim odnosima sa Srbijom.Lako su to postigli i 1918.godine.

  • S . M .

    Pa valjda je jasno da ce okosnicu buduce Vlade posle parlamentarnih izbora u aprilu 2020 godine činiti Vučic ( SNS) i Dačic ( SPS) uz podršku jos nekih manjih stranaka JS,PUPS, Vulin,Ljajic...

  • Dragana

    Gospodine Dacicu prvo treba sacekati ishod izbora da se vidi kome ce narod ukazati tu cast da u njuhove ime donosi neke bitne odluke koje ce biti u interesu svog naroda podjednako i Drzave.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima