Macut: Viminacijum je mesto koje svedoči o trajanju i značaju naše kulture i istorije

Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da otvaranjem arheološkog muzeja Viminacijum otvaramo ne samo novi izložbeni prostor, već i novo poglavlje u načinu na koji čuvamo, razumemo i predstavljamo sopstveno nasleđe, koje nas povezuje sa Evropom, sa svetom i sa vremenima koja su duboku ugrađena u temelje savremene civilizacije.

On je na svečanom otvaranju muzeja poručio da je Viminacijum mesto koje svedoči o dubini, trajanju i značaju naše kulture i istorije i podsetio da je to i jedan od najvećih i najznačajnijih areheoloških lokaliteta u Srbiji ali i Evropi.

Preporučujemo

"Antički Viminacijum bio je više od grada - administrativni trgovački i kulturni centar, mesto susreta ljudi, ideja i puteva. Danas, vekovima kasnije on postaje mesto susreta nauke, kulture, obrazovanja javnosti", rekao je on.

Naglasio je da posebnu vrednost ovom projektu daje činjenica da je muzej nastao kao deo živog arheološkog lokaliteta u neposrednoj vezi sa istraživanjima koja traju decenijama i čine originalnu srpsku arheološku školu.

"Ovde se znanje ne samo čuva već i stalno stvara zahvaljujući multidisciplinarnom radu arheologa, naučnika istraživača koji Viminacijum svrstavaju među najsavremenije naučno istraživačke centre. Država Srbija prepoznaje važnost ovog projekta, kao i da ulaganje u kulturno nasleđe nije trošak već ulaganje u identitet, obrazovanje, međunarodnu saradnju ugled i održivi razvoj", rekao je Macut.

Zbog toga, dodao je Vlada Srbije, Ministarstvo kulture i stručne institucije nastavljaju da sistemski podržavaju zaštitu istraživanje i savremenu prezentaciju našeg kulturnog blaga, a Viminacijum predstasvlja primer kako nasleđe može da se čuva ali i da živi.

"Kao deo Evropske mreže arheoloških parkova nalazište je to koje teži punom upisu na listu svetske baštine Unesko-a i pokazuje da Srbija ima znanje, viziju i odgovornost da svoju prošlost predstavi na način dostojan njjene veličine. Danas otvaranjem ovog muzeja ne čuvamo samo ostatke prošlosti već jasno pokazujemo da Srbija zna ko je bila, razume ko je danas i sigurno zna kuda ide", rekao je premijer Srbije.

Prema njegovim rečima Viminacijum nas podseća da velike civilizacije nastaju tamo gde se znanje poštuje kultura čiva a budućnost gradi na čvrstim temeljima.

"Zato ovaj muzej nije samo spomenik istorije već poruka generacijama koje dolaze da je zemlja Srbija zemlja trajanja, vrednosti i odgovornosti", zaključio je Macut.

Otvaranju arheološkog muzeja prisustvovao je i ministar kulture Nikola Selaković. 

"U 2025. godini nastavljena je podrška kroz više projekata arheološkog instituta, čija ukupna vrednost premašuje 16,5 miliona dinara, što je najviše u poslednjih nešto više od 10 godina", rekao je Selaković i ocenio da su ta ulaganja važna investicija u identitet, znanje u u kulturu pamćenja.

Dodao je da su ta ulaganja dokaz da Srbija zna da njena dužnost nije samo da čuva kulturno nasleđe već i da omogući njegovo naučno tumačenje i njegovo savremeno predstavljanje.

"Osnivanjem muzeja u sastavu arheološkog instituta na prostoru Viminacijuma stvoreni su uslovi da arheološko blago bude predstavljeno tamo gde je pronađeno i tamo gde je nastalo", naglasio je Selaković.

Istakao je da Viminacijum više od arheološkog lokaliteta i više od arheološkog parka.

"To je mesto gde vreme ima svoju dubinu, mesto gde se prošlost ne posmatra, nego se u nju uranja, baš kao što ste danas uronili u ovaj muzej, ulazeći u dva nivoa ispod zemlje. Viminacijum je jedan od retkih prostora na kojima prošlo vreme nije stalo, već je ostalo zapisano u zemlji, u kamenu, u živim tragovima ljudske misli i dela", naveo je Selaković.

Ukazao je da arheološka istraživanja koja se vode daju sliku jedne civilizacije koja je danas značajna na kulturnoj mapi Srbije ali i Evrope i čitavog sveta.

"Od prvih arheoloških istraživanja krajem 19. veka preko značajnih iskopavanja u 20. veku do savremenih interdisciplinarnih istraživanja, koje bez prekida traju više od dve decenije, Viminacijum predstavlja primer kako se kulturno nasledđe ne samo čuva, već i razvija", istakao je Selaković.

On je naveo da je arheologija temeljna nauka pamćenja bez koje bi istorija ostala bez glasa, a kulturni identitet bez uporišta.

"Zato Republika Srbija arheologiju ne posmatra kao sporednu disciplinu, već kao jedan od stubova očuvanja kulturnog nasledđa i naučne istine o prostoru na kome živimo. To je posebno važno za prostore i narode u kojima rimsko, slovensko, hrišćansko, vizantijsko, srpsko srednjovekovno nasledđe predstavljaju tradiciju i bitan pečat života koji živimo i danas", naveo je Selaković.

Prema njegovim rečima, Viminacijum godišnje poseti više od 100.000 ljudi i to, naglašava Selaković, pokazuje da Viminacijum nije samo naučno već i društveno značajan.

"Ubrzanim razvojem putne infrastrukture, naročito izgradnjom Dunavske magistrale, brze magistrale, Viminacijum će postati još dostupniji domaćim i stranim posetiocima. Ali Viminacijum je samo početak kada od Beograda krenete nizvodno", rekao je Selaković.

Istakao je da Srbija ima bogato antičko rimsko i rimsko-vizantijsko nasleđe koja otvaraju vrata razvoja, u budućnosti razvoja kulture, kulturnog nasleđa, ali i razvoja kulturnog turizma.

"Posebnu priliku za to predstavlja 2027. godina i održavanje Svetske izložbe Ekspo u Beogradu, tokom koje se očekuje da našu prestonicu tokom tih 100 dana poseti više od četiri miliona posetilaca", naveo je Selaković.

Najavio je da će Ministarstvo kulture u januaru da otvori još jedan muzej - muzej Ćirilice u Rači kraj Bajine Bašte, a nakon toga i kuću Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, potom i kuću Kolubarske bitke u Mionici.

"Nama je plan da u Beogradu 2027. otvorimo prvi put naš Arheološki muzej. Takođe nam je plan da do kraja iste godine uspostavimo i arheološku kartu Srbije, jer smo jedina država u ovom delu sveta koja je nema", naveo je Selaković.

Direktorka Arheološkog instituta Snežana Golubović je rekla da se danas ostvaruje san arheologa istraživača VIminacijuma kao mesta koje sa pravom pripada svetskoj kulturnoj sceni.

U novom Muzeju Viminacijum, Macuta i Selakovića su dočekale devojke odevene u rimske nošnje, a nakon svečanosti otvaranja, u pratnji Golubović i gradonačelnika Požarevca Saše Paclovića obišli su stalnu postavku uz stručno vođenje autora.

Na svečanosti su nastupili harfistkinja Olga Marković i glumac Nebojša Kundačina.

Izložbeni prostor koji se nalazi u okviru građevine Arheološkog naučno -istraživačkog centra - građevine Domus Scientiarum Viminacium, zauzima 402 kvadratna metra na tri nivoa.

Stalna muzejska postavka je koncipirana tematski i ilustruje brojne aspekte života rimskog Viminacijuma, od osnivanja vojnog logora i grada do kraja antike.

Izloženo je 1.750 predmeta koji ilustruju osnivanje rimskog legijskog logora i civilnog naselja, kao i različite aspekte svakodnevnog života.

Predstavljeni su porodični odnosi, obrazovanje, zabava, religija i kultovi, pogrebni obredi, trgovina, zanatstvo, graditeljstvo i poljoprivreda.

Postavka je upotpunjena maketom legijskog logora i grada, rekonstrukcijama rimskih građevina, štampanim i digitalnim interaktivnim panelima u skladu sa savremenim muzeološkim standardima.

Antički Viminacijum bio je prestonica rimske provincije Gornje Mezije, sedište namesnika provincije i logor legije VII Claudia Pia Fidelis.

Razoren je u hunskoj najezdi polovinom petog veka, da bi delomično bio obnovljen u vreme cara Justinijana, a potom je ponovo propao nakon dolaska Avara.

Muzej u sastavu Arheološkog instituta na prostoru arheološkog lokaliteta Viminacijum osnovan je Rešenjem Ministarstva kulture iz 2019. godine.

Prostor je u potpunosti opremljen tokom pet projektnih godina, od 2021. do 2025, sredstvima Ministarstva kulture i Arheološkog instituta.

(Telegraf.rs/Tanjug)