Košava ne jenjava: Očekuje se da će sutra prestati, ali tad kreće novo ludilo - kiša

Foto: Telegraf

Danima nas muči košava koja uprkos najavama da će je zameniti kiša, nikako ne prestaje. Prema zadnjoj prognozi meteorologa udari vetra bi trebali da prestanu sutra, za kada se najavljuje kiša.

Reč je o vetru srednjeg i jakog intenziteta, koji duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, a ovaj vetar je veoma karakterističan za Beograd.

Preporučujemo

Košavu smenjuje kiša, evo i kada: Vetar "ubija", sunce se bori sa oblacima, a glava boli (FOTO)

VELIKA PROGNOZA ZA NOVEMBAR: Koliko ćemo imati sunčanih dana, kada nam stižu pljuskovi i zima (FOTO)

Košava je jugoistočni vetar, koji duva sa Karpata. Donosi suvo i hladno vreme i ima veliki uticaj na lokalnu klimu. Najčešće duva tokom jeseni i zime.

Udari vetra mogu dostizati brzinu i do 70 kilometara na čas, mada se prosečna brzina vetra kreće između 25 i 45 kilometara na čas. Zabeležene su i tople košave.

Košava se oseća na severu do Subotice, na jugu do Niša a na zapadu do Šida. Nastaje kada je visok vazdušni pritisak nad Ukrajinom, a nizak nad zapadnim Sredozemljem. Najjača je na ulazu u Đerdapsku klisuru.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

KOŠAVA ILI FENSKI VETAR

Košavu zovu i fenski vetar po načinu kako duva. Vlažan vetar se uzdiže, ne zato što je topliji od okolnog, već zato što je naišao na prepreku. Tada se vetar na privetrinskoj strani uzdiže dok ne postane zasićen vodenom parom, a zatim uz kondenzovnje vodene pare i oslobađanje latentne toplote.

Na vrh planina dolazi suv vetar, koji se na zavetrinskoj strani spušta i zagreva po suvoj adijabati – mnogo brže. Ovaj vetar nastaje kada se na zavetrinskoj strani planina istoka Srbije (Timočka krajina) vetar taloži i nakuplja, donoseći tiho vreme sa maglom.

S druge strane, kada ovaj vetar "preskoči" planine, on se sjuri i proizvodi jak vetar. Tada u košavskom području može da bude oblačno, a može biti i potpuno vedro. Košava ne ide na ruku padavinama, jer uvlači sloj suvog vetra, pa su one ili vrlo slabe, ili ih čak i nema. Ipak, dogodi se i kombinacija jačih padavina i jake košave.

Foto: Profimedia

DOSTIŽE ORKANSKU BRZINU

Košava duva pri površini zemlje, ali ne većoj od 2.000 metara u visinu. Brzina joj je najčešće od 25 do 40 kilometara na sat, ali može da razvije i orkanske brzine. Pojedini udari košave su u januaru 1972. godine u Beogradu na Zelenom brdu dostizali 137 kilometara na čas! Takođe, u noći između 16. i 17. oktobra 1976. godine udari košave su bili toliki da su u jutarnjim satima iznosili 130 kilometara na sat.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

TOPLA I HLADNA KOŠAVA

Meteorolozi razlikuju dve varijante košave. Topla nastaje u situacijama kada se istočnije od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon. Tada razlika u pritisku rađa ovaj vetar koji, po pravilu, donosi otopljenje i do desetak stepeni u odnosu na vreme koje je prethodilo.

UVEK DUVA NEPARAN BROJ DANA

Za košavu je karakteristično da nikada ne duva samo jedan dan. Kažu da najčešće duva tri, sedam ili 21 dan.

(Telegraf.rs)