Goranu su polomili lobanju i isterali oko u sopstvenoj kafani: Posle 20 godina borbe za pravdu prete da će mu oduzeti sve (FOTO)

Goran Buđevac iz Kragujevca, 20 godina nakon što su mu dvojica napadača u sopstvenoj kafani polomili lobanju i isterali oko, ne uspeva da naplati odštetu za zadobijene povrede. Isterujući pravdu, Buđevac se nevoljno upleo u parnicu zbog koje sada duguje oko 180.000 dinara i čeka da mu izvršitelji uđu u kuću i popišu imovinu.

- Da sam pre dve decenije znao šta me čeka od svega bih odustao, napadači su mi uništili zdravlje, a traganje za pravdom me dokusurilo - počinje Buđevac svoju neverovatnu priču.

Preporučujemo

U bolnici sa majkom i ćerkom 1998. godine, Foto: Telegraf

CENA BOLA I STRAHA - 55.000 EVRA, ALI…

Sve je počelo 19. decembra 1998. godine. Goran je imao svoju kafanu. Te večeri je izbacio napolje gosta koji mu je pijan demolirao toalete. Gost se nešto kasnije u kafanu vratio sa ocem, pa su na Gorana navalili palicama. Zadobio je višestruke frakture lobanje, pa izgubio levo oko, imao je prelom prsta leve ruke, dva puta mu je otvarana glava zbog operacija.

- Moji napadači završili su u zatvoru, a ja sam pravdu i nadoknadu nematerijalne štete krenuo da tražim putem suda. Godine 2005. Opštinski sud u Kragujevcu je odlučio da napadači, otac i sin, treba da mi isplate nadoknadu od 724.000 dinara, tadašnjih 55.000 evra. Za duševne, fizičke bolove i pretrpljeni strah. Oni "živ" novac nisu imali, a ništa od vrednije pokretne imovine nije se vodilo na njih, pa je jedino rešenje bilo da im se popišu kuća i zemlja, pa sve proda na licitaciji. A onda, niko to nije kupio. Na kraju sam imao samo jednu opciju, da uzmem svu tu imovinu umesto para - priča Buđevac.

Nekretnine i zemlja koju je Buđevac dobio, Foto: Telegraf

Dok je razmišljao kako će prodati seosko imanje svojih napadača da bi "izvukao" novac, život mu je spremao novu klopku.

ŽRTVA POSTALA DUŽNIK

Supruga starijeg napadača se sudski razvodi od muža, pa traži pola kuće koju su u braku gradili. Ta je nekretnina već bila na listi imovine koja je trebalo da pripadne Buđevcu. Ova žena izjavila je tadašnjem Opštinskom sudu prigovor tražeći da se izvršenje nad nepokretnostima proglasi nedopuštenim. To znači - da se ne dopusti da Goran Buđevac dobije kuću napadača, pošto je pola kuće njeno.

Ovaj prigovor je najpre odbačen u Opštinskom sudu 2009. godine, a onda 2011. prihvaćen. To je značilo da je Buđevac dobio polovinu kuće napadača, a druga polovina pripada bivšoj supruzi napadača.

Goran Buđevac danas, Foto: Telegraf

- Praktično, cela kuća je i dalje njihova. Kome da prodam pola kuće - pita Buđevac dodajući da je samo mogao da gleda kako mu život oblikuju članovi zakona koje ne razume, sudije i advokati.

Ni to još nije sve. Troškove postupka bivše supruge napadača protiv Buđevca on mora da plati, jer je on spor izgubio! Reč je o sumi od skoro 180.000 dinara.

ŽIVOT UNIŠTEN, IZVRŠITELJI STIŽU

- Dakle, ja kome je život uništen ne mogu da naplatim odštetu 14 godina, pa sam još "gurnut" u višegodišnji sudski postupak ni kriv ni dužan, a onda sada ja dugujem. Kada sam video da je vrag odneo i pravdu i šalu pokušao sam još jedan očajnički potez. Pošto se u katastru vodim kao vlasnik pola kuće mojih napadača i devet parcela pod voćnjacima, njivama i šumom, pitao sam izvršitelje da to popisuju. Ja sam vlasnik i toga! Ali, nije moglo, popisaće mi stvari iz kuće koju su podigli moji roditelji - svedoči Buđevac.

Goran Buđevac u bolnici 1998. godine, Foto: Telegraf

Ovaj čovek nije zaposlen. Izdržava se izdajući prizemlje roditeljske kuće, a pomažu mu majka i sestra. Samo za rastvor u kom drži očnu protezu mesečno mu treba 7.000 dinara. Na lekovima protiv glavobolje je skoro svakodnevno, od dana kada je preživeo višestruke prelome lobanje.

- Ćerka mi je odrastala uz oca koji u kući nosi crne naočare, plašila me se. Kada god se pogledam u ogledalo setim se te noći. Loše spavam. Naružen sam, promenio sam se i psihički, razveo sam se, prestao da vozim auto. Godinama posle napada osećao sam teskobu na ulici, okretao se i gledao ko hoda iza mene. U svoju kafanu više nisam išao. Kada nešto lupi i danas poskočim, trzam se kada neko vikne na ulici. Život mi se promenio u trenutku, a kada sam hteo muku bar da ublažim, obezbedim novac za stare dane i koji odlazak u banju, to me koštalo još više živaca i dovelo me u stanje očaja - zaključuje Goran Buđevac.

Popisan nameštaj, Foto: Telegraf

Ispovest završava pitanjem, da li je moguće da je pravda za mene da nakon 20 godina od prebijanja zapravo ja dugujem i meni raskućuju kuću.

(M. R.)