Ovo je 8 najvećih grehova, ali samo jedan od njih ne ostavlja prostor za pokajanje i oproštaj

Sta to beše greh:))))??????

Najveci greh je kleveta. Tesko onome ko Izmisli klevetu Na bliznjeg

Ala ste mi postali religiozni...

REPENT hahahahaha na engleskom pokajte se

Najveci je greh dovesti coveka u zabludu ,a onda ga iskoristavati drzeci ga u zabludi .

Lukicu, ti nikad neces biti zvezda

Mnogo toga ruznog mi je ucinjeno u zivotu. Da se napricam nemogu. Ali nikoga od njih nemrzim nego volim... tako da znam samo da volim. I to smatram uspehom, troje dece imam i uopste nebrinem , jer mojim delima oni su nagradjeni to jest SRETNI. TREBA SVI DA MISLE NA NASE NAJVECE BLAGO KOJE NAM SAM BOG PODARIO ... DECU.

Ne čini ono što ne želiš da tebi čine. ...

Volimo bliznjeg svog kao sebe i ne suditi nikome. BOZE POMOLUJ NAS

Hајвећи српски грех – Свети Владика Николај Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо. Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, под пригушеним вечерњим светлом, читав овај несвакидашњи разговор свео се на заједнички покушај нашег одговора на једно подједнако компликовано колико и тајанствено питање. Рекли бисмо питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски грех? Да, заиста, који је то највећи наш грех? Из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти. И разговор се тако претворио у велико и страшно подсећање на све оно што нам се дешавало. Пред мирним погледом мог ћутљивог саговорника, ја сам полако набрајао ужасне сцене нашег пада у историји. Једну по једну. Као на исповести, ређао сам страшне сцене крвавих стратишта и народних збегова. Сећао сам се свега оног што мрзне срце и леди душу. Сећам се кумовске секире; сећам се официрске сабље која сече дојке српске краљице; сећам се крвавог ножа како се у Топчидерској шуми немилосрдно забија и касапи лице најплеменитијег владара наше модерне историје; сећам се просјака и богаља са највишим војним одликовањима после сваког српског рата; сећам се будућег српског војводе Живојина Мишића како залаже код поверилаца све што има, чак и свој шињел (пошто је као обреновићевац избачен из војне службе); сећам се највеће јунакиње Солунског фронта, бесмртне Милунке Савић (носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, медаље Обилића и два ордена француске Легије части) како после Првог светског рата ради као чистачица и клечи поред кофе са прљавом водом само да би исхранила своју породицу – у истој оној краљевини у чијем је ослобођењу онако славно учествовала, прерушена у мушкарца, вишеструко рањавана… Сећам се православних цркава подигнутих у ваздух српском руком; стрељања Христове иконе; угашених крсних слава; забрањене ћирилице; прећутаног Јасеновца… Сећам се свега што иначе покушавамо да заборавимо, свега оног што нас прати као демонска сенка, удобно смештена између редова наше историје… Требало је поднети сав овај одједном оживљени ужас. Дуго ћутање. И једва савладан, тешки уздах покајања за све оно што су најгори међу нашим прецима радили својој рођеној браћи, својим кумовима, пријатељима, вођама, владарима… Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас грешне! Помилуј нас, Благи! А после молитве, покушали смо да некако растумачимо овај језиви хаос безумних, нељудских грехова нашег народа. И пробао сам. Набрајајући редом: грех оцеубиства; издају; самовољу; себичност; похлепу; непоштовање свега великог и заиста вредног… Мој ћутљиви, мудри саговорник подсетио ме је да су ово „само одблесци нечег старијег од свега набројаног”. Да постоји праузрок читаве ове тужне хронике наше срамоте и бешчашћа. И да је „овај страшни грех вешто прерушен у један наизглед сасвим безазлени облик”. У нешто што нам се и не чини као грех. Открио ми је, у једној јединој речи, суштински разлог свих разлога нашег поновљеног страдања. Изрекао је решење: „Највећи српски грех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење.” Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални грех. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити… Као и увек, најкомпликованија питања захтевају оне најједноставније одговоре. Који су, показало се, често и једини прави. Јер нестрпљење није супротност „стрпљењу”, већ мудрости. Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје. Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога „нека буде воља Твоја”. Нестрпљење је почетак сваког краја. Нестрпљење је оно самоубилачко српско „бунтовништво без разлога”. Нестрпљење је безбожни отпор свему ономе што не разумемо. Није ми остало ништа друго него да се сложим са својим мудрим, стрпљивим пријатељем. И да сада овде и вама, драги моји, пренесем сећање на овај давни разговор. Са надом да ћете ме разумети. И поверовати речима српског епископа, надахнутих хиљадугодишњом мудрошћу православне цивилизације. Зато, молим вас, немојте бити нестрпљиви. Колико год да вас боли. Колико год да вам се чини неиздрживо.

Najveci greh je hula na Svetoga Duha,hula na oca I Sina jos se moze oprostiti Ali na Svetoga Duha nikada....

Zar nije veci greh laz,kradja,ubistvo nego lenjost ili su to popovi promenili? Jer u Svetom Pismu lepo pise,a koje su ovo sada novine.

Svaka religija govori da treba da volimo,postujemo,ne ubijamo,ktademo.Svi smo božija stvorenja ili svi smo povezani i skroman života od davnina,gledamo isto sunce,udišemo isti vazduh,samo imamo tu jednu planetu,Toliko smo krhki i prolazni a toliko ne razumemo svrhu zivota!

Ako je BOG ALFA I OMEGA, pocetak i kraj nasih zivota onda greh ne postoji onako kako ga mi zamisljamo.

Najveci greh je kad se ponizavaju mala deca

A vaze li ti grehovi za popove? Mislim jel i oni podlezu njima?

Prvo je potrebno da se koristi zakon 10 zapovesti od duhovnog oca da to negazite jer to je zakon istine gaziti i rad isus hrista on je pripovedao istinu narodu a ljudi demoni ga izdali i osudili pa ubili narod nema vise sta da traže svet je aminovan

Da li grehovi važe samo za vernike ili i za one koji nisu?

Boga i ljubav je izmislila sirotinja

Najveci greh je ''sirk'',smatranje nekog Bogu ravnom,to vi hriscani radite smatrajuci da je Isus ''sin Bozji'' ili cak i sam ''Bog'',drugo,klanjate se ikonama od drveta sto je zabranjeno i u Bibliji,zato sam ja presao na islam,pravu religiju,izvornu religiju.Pokajte se i Allah ce vam oprostiti ali za sirk nece nikada.

Mrznja ...ona truje dusu

Greh protiv Svetog duha je svesno odbijanje ono sto nam Bog daje putem svog duha a to je spoznaje o njemu. Ne mozemo Boga upoznati ako ne citamo Njegovu Rec. Tako ne mozemo znati njegovu volju i sta On ocekuje od nas. Najgore je ako znamo a ne cinimo zbog svog dobitka.Farizeji su takvi bili, mogli su videti da je Isus od Boga ali zbog svog dobitka i ugleda su hteli da ga uklone. Takvi su i svestenici danas. Srebroljubci.