Ukrajina tiho uništava ruske bombardere koje nije moguće nadoknaditi: Ogroman problem koji postaje još veći!

Dron je preleteo gotovo 800 kilometara utvrđene ruske teritorije pre nego što je pronašao svoju metu. Meta Ukrajine, strateški bombarder Tu-95, nalazila se na pisti baze Engels-2, toliko duboko unutar Rusije da se decenijama smatrala nedodirljivom.

Ta vazduhoplovna baza jedna je od svega nekoliko lokacija opremljenih za naoružavanje, održavanje i držanje u nuklearnoj pripravnosti zastarele flote nezamenljivih aviona iz sovjetskog doba, koji predstavljaju ključnu komponentu ruske nuklearne trijade.

Kada je napad izveden krajem avgusta, otkinut je deo desnog krila bombardera, odmah iza drugog motora.

U roku od nekoliko sati satelitski snimci zabeležili su ono što Rusija nije potvrdila: još jedan Tu-95, avion čiju Rusija nije napravila nijednu novu jedinicu od 1992. godine, gotovo sigurno je zauvek izgubljen.

Bio je to drugi takav napad na istu bazu za šest nedelja. U julu je drugom Tu-95 u Engelsu-2 rep potpuno odsečen od trupa.

Ni jedan ni drugi avion, kažu analitičari, verovatno više neće poleteti, čime se broj oštećenih ili uništenih aviona povećava nakon što je Ukrajina 2025. godine pokrenula Operaciju "Paukova mreža".

"Oni su deo ruske nuklearne trijade", rekao je za The Telegraph Džastin Bronk, viši istraživač za vazduhoplovnu moć i tehnologiju u Kraljevskom institutu za ujedinjene službe (RUSI).

"Koristili su ih za izvođenje intenzivnih raketnih napada na Ukrajinu četiri i po godine. Uništiti jedan od njih, naročito u njegovoj matičnoj bazi, politički je veoma značajan čin."

Tu-95 je, uz noviji Tu-160, jedan od samo dva aviona koje Rusija može da koristi za lansiranje krstarećih raketa H-101 velikog dometa na ukrajinske gradove.Njihovo mesto u ruskoj nuklearnoj trijadi daje tim zastarelim bombarderima strateški značaj daleko veći od onoga koji bi se očekivao od njihovog dizajna iz doba Hladnog rata.

Ovog leta specijalizovana jedinica za napade velikog dometa u okviru ukrajinske službe SBU izvela je oba napada.

Putanja drona osmišljena je nakon višesatnog obaveštajnog rada tokom kojeg je precizno mapirano gde je ruska protivvazdušna odbrana najređa.

Poduhvat je izveden dronom poznatim kao MICH-2000, čiji je domet približno 2.000 kilometara, što je daleko više od 800 kilometara koliko je potrebno da se do Engelsa-2 stigne pravolinijski.

Taj dodatni domet je nameran. Umesto da leti direktno, dron je pratio rutu oko poznatih koncentracija ruske protivvazdušne odbrane, držeći se blizu brda i terena koji zaklanjaju radar.

Dublje objašnjenje uspeha napada nije neka specifična slabost same baze Engels-2, već činjenica da je ruska protivvazdušna odbrana širom zemlje dovedena do krajnjih granica zbog ukrajinske kampanje napada dronovima velikog dometa, koja obuhvata sve veći broj ciljeva, od rafinerija nafte do skladišta.

"Rusi jednostavno mogu da obezbede manje gustu protivvazdušnu zaštitu na bilo kojoj pojedinačnoj lokaciji nego što su mogli ranije", rekao je Bronk. "Čak i na nečemu toliko važnom kao što je Engels."

Procene o tome koliko Rusija još ima operativnih Tu-95 razlikuju se. Robert Tolast, istraživač u timu za kopneno ratovanje RUSI-ja, procenjuje da ih možda ima 20 do 30, a moguće i manje, pri čemu ih dodatno ograničavaju zahtevi za održavanje aviona koji je prvi put poleteo još 1950-ih godina.

Ta oskudica je važna zbog onoga što Tu-95 može da uradi.

Njegova krstareća raketa H-101 ima domet veći od 3.000 kilometara i nosi bojevu glavu od 400 kilograma, sposobnu da probije utvrđene objekte, od komandnih bunkera do termoelektrana, koje većina oružja jednostavno ne može da pogodi.

"Tu-95 su očigledno veoma važni za rusku kampanju dubinskih udara, koja naročito tokom zime daje prednost napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu", objasnio je Tolast.

"Dakle, što Rusija ima manje Tu-95, to manje ovih raketa može da bude ispaljeno, sa razornim bojevim glavama i velikim dometom. Kako se približavamo još jednoj zimi, ovo postaje veoma kritično jer je Ukrajina prošle zime imala manjak električne energije od oko šest gigavata."

Gubici nisu izolovani slučajevi. Oryx, grupa koja na osnovu javno dostupnih izvora prati potvrđene gubitke vojne opreme, zabeležila je najmanje 10 izgubljenih Tu-95 od početka invazije na Ukrajinu, ne računajući dva najnovija napada na Engels-2.

Obrazac koji se pojavljuje u Engelsu-2 manje liči na niz izolovanih napada, a više na namernu kampanju čiji je cilj da trajno smanji flotu koju Rusija nema mogućnost da obnovi.

To podseća na Operaciju "Paukova mreža", smelu operaciju iz juna 2025. godine, tokom koje je Ukrajina prokrijumčarila napadne dronove duboko unutar same Rusije, skrivene u kamionima parkiranim u blizini vazdušnih baza, i njima za jedan dan napala 41 bombarder, što je do tada bio najdramatičniji pojedinačni udar na rusku stratešku avijaciju u ovom ratu.

Napadi na Engels-2 su manji, tiši i sporiji, ali polaze od iste logike: svaki uništeni bombarder je jedan bombarder koji Rusija više nikada neće moći da nadoknadi.

Stručnjaci kažu da bi se stvarna cena mogla odraziti i na rusko držanje prema NATO-u.

Rusija je Tu-95 dugo koristila i za letove "uznemiravanja" u stilu Hladnog rata u blizini vazdušnog prostora NATO-a, odnosno provokativne misije prema Baltiku i Skandinaviji osmišljene da pokažu spremnost zemlje da u kratkom roku izvede nuklearni udar.

Sukob sa NATO-om zahtevao bi masovne, gotovo istovremene napade na veliki broj ciljeva, uz očekivanje da bi većina raketa bila presretnuta i da bi Rusija možda imala samo jednu ili dve takve prilike pre nego što njeni avioni budu uništeni ili primorani da se vrate u isključivo nuklearnu ulogu.

Manja flota Tu-95 upravo takvu sposobnost masovnog napada slabi.

To Moskvi stvara neprijatan izbor. Što je flota više iscrpljena, to je teža odluka između njenog daljeg trošenja protiv Ukrajine sada i očuvanja preostalih aviona za potencijalni budući sukob sa NATO-om.

"Verovatno je to čak značajnije za odnos ruskih sposobnosti prema NATO-u u narednih nekoliko godina nego za sposobnost Rusije da održi svoju kampanju udara velikog dometa protiv Ukrajine", rekao je Bronk.

Da li će ova kampanja značajno promeniti način na koji i sam NATO razmišlja o ranjivosti svojih strateških aviona, ostaje otvoreno pitanje.

Ali kako sposobnost Ukrajine da dopre duboko unutar Rusije postaje sve manje iznenađujuća i sve više rutinska, nad bazom Engels-2 nadvija se isto pitanje koje se postavlja i nad bazama daleko izvan nje: ako baza izgrađena tako da bude nedodirljiva može da bude pogođena dva puta za šest nedelja, koliko je onda zaista bezbedna bilo koja od njih?

(Telegraf.rs)