• 22

Kako je Ekonomski fakultet u Nišu uveliko pomogao starim studentima da diplomiraju

Prvo što su uradili, na adrese svih starih studenata poslali su dopis

  • 22

Da nije dovoljno samo produžavati rokove starim studentima kako bi došli do diplome, već da i fakulteti moraju da se uključe i da im pomognu prvi su shvatili na Ekonomskom fakultetu u Nišu, gde je kroz projekat "Završi započeto" za deset meseci diplomiralo 28 studenata.

Projekat je pokrenula nova uprava fakulteta, koji su na dužnost stupili od 1. oktobra 2018. godine. Dekan Tadija Ðukić kaže da je za to imao podršku celog kolektiva.

- Shvatili smo sa samo produženje roka za završetak studija nije dovoljno i da ne znači ništa ukoliko se fakulteti ne aktiviraju i uključe da pomognu starim stuudentima - kaže Ðukić za Tanjug.

Prvo što su uradili, na adrese svih starih studenata poslali su dopis gde ih pozivaju da se uključe u projekat kako bi okončali studije koje su upisali pre 2005. godine.

Na poziv se odazvalo 135 studenata, kojim je glavobolju zadavalo desetak istih predmeta. Fakultet je vikendima organizovao dvoipomesečna predavanja, kako bi studenti sa profesorima ponovo prešli najvažnije iz gradiva i osvežili znanje.

Na ispite su mogli da izlaze svakog meseca, a one najteže da polažu iz više delova. Što je najvažnije nastavnici su im za konsultacije bili stalno dostupni.

Ðukić kaže da je od 135 studenata za proteklih desetak meseci diplomiralo 28, a da je mnogima ostao samo jedan ispit ili diplomski i da očekuje da će do kraja septembra diplomirati 45 do 50 studenata.

- Radujem se svakoj njihovoj diplomi, kao da je neko moj najrođeniji završio fakultet. Mnogi od njih uspešni su u poslu kojim se trenutno bave, ali nisu odustali od diplome fakulteta. Ne možete da verujete kolika je to sreća kada polože ispit ili dva koji su im ostali i dođu do diplome - pojašnjava on.

Interesantno je da među starim studentima na Ekonomskom u Nišu ima uspešnih biznismena, ljudi koji su pokrenuli privatni posao i zapošljavaju više stotina radnika, ali nisu odustali od fakultetske diplome.

Mogli su do nje da dođu i na neki drugi način, da se prebace na druge fakultete gde se studije završavaju brže i lakše, ali nisu želeli. Njihova jedina želja je da diplomu dobiju na fakultetu koji su upisali.

- To su generacije studenata koje su više učile i koji do diplome nisu stigli zbog jednog predmeta, zbog jednog profesora i treba im pomoći. Što je najvažnije nastavnici mi se ne žale na njihovo znanje, čak šta više kažu da izlaze na ispit samo kada su spremni, za razliku od mlađih studenata koji izlaze samo da ''pokušaju'' - naveo je Ðukić.

Bilo je i studenata koji nisu želeli da se uključe u program, ali većina jeste. Dekan kaže da je ključno bilo i što su pozive da se vrate i završe školovanje uputili na adrese njihovih roditelja, zapravo adrese na kojima su stanovali kada su započeli studije.

- Roditelji su na mnoge od njih uticali da se uključe i završe započeto. Jer kada roditelji vide dopis, krene i pritisak na stare studente ''zovu te sa fakulteta, probaj, vidi, imaš mogućnost -kaže Ðukić.

Starim studentima rok za završetak studija po starom programu ističe 30. septembra. Pokrenuli su peticiju za produženje roka koju je potpisalo više od 3.000 studenata. Ministar prosvete Mladen Šarčević kategoričan je da novog produžetka neće biti i da će svi morati da se prebace na studiranje po Bolonji.

VIDEO: Večiti studenti moraju da završe studije po novom programu:

(Telegraf.rs / Tanjug)

Komentari

  • Marković

    Сматрам да је наш циљ и циљ државе, а то је повећање процента високообразованих. Навешћу мисли мог професора Бранислава Марковића из Науке о управљању који каже да је највећи проблем Србије мањак високообразованих. У случају наглих инвестиција наша земља неће имати довољан број високообразованих који би управљали системима. Мораћемо увозити стручни кадар и тиме доћи у ситуацију да странци управљају нашим системима и тиме бити колонија. У данашње време ратови се добијају информацијама и знањем. Да ли смо ми спремни за ту утакмицу са 6,5 високообразованих. Турска има 10% а ЕУ земље и преко 20% а план је много већи а постоје и рокови. Мислим да ми од дрвета не видимо шуму у смислу да испуњавањем стандарда Болоње ми добијамо на први поглед остварење једног стандарда али са друге стране смањујемо број високообразованих онемогућавањем старим студентима да заврше по старом програму студирање. Примарни циљ школства је повећање броја високообразованих а не смањење што се дешава укидањем старог програма. Сликовито речено то је стање канцера када ћелије организма нападају организам уместо да га бране. Зато мислим да шире треба посматрати проблем да би видели суштину и последице одређених радњи. Болоња сама по себи је добра ствар и треба је примењивати на начин да не прави штетне последице а штетне последицу су смањивање броја студената укидањем старог програма који је паралелан процес и који ничим не омета процес Болоње. То су два одвојена система. Треба схватити и да студенти нису испод стакленог звона већ су део друштва које није савршено а тиме ни они односно услови у којима живе. Грешка је полазити од замишљених идеализованих модела, калупа, јер модел је модел а живот нешто друго. Наравно да мотел треба да буде тенденција али брзину треба прилагођавати потреби да се сачувају ресурси а не да због калупа модела направи штета одбацивањем хиљада студената. Не може бити реформа смањење броја високообразованих већ увећање. Илустративна би ми била прича из основне школе о џину и љубичици где џин својим великим шакама не може да убере ситну љубичицу. Тако и у нашем случају примарна ствар је питање мере, брзине реформе којом не би правили штету и смањивали број високообразованих већ увећали продужетком рока. Као што сам рекао студенти нису испод стакленог звона у лабораторији већ део стварног света, друштва и трпе све утицаје који су у реалном свету од економских па до свих других свера друштва. Егзистенцијални проблеми су увек били присутни. Напоменуо бих да сви ми који студирамо радимо то јер верујемо у ову државу и боље сутра и да је пут ка успеху пут знања. Свако од нас у свом микросвету даје тај пример. Пример оптимизма и вере у боље сутра. А шта ће да види околина у микросвету нас студената када ти борци "оптимизма" буду покошени од државе реформом. Видеће да су управу они који нису уписали факултет већ се бавили шверцом...

  • Sladjana

    Sve pohvale za Ekonomski fakultet u Nisu. Tako se brine o studentima. Sto se produzenja tice, vidi se da nikome ne smetamo, da placamo velike novcane iznose za obnovu godine, placamo izlazak na ispit. Nema razloga da se prebacujemo na Bolonju.

  • Filolog

    Obnova na Filoloskom (Beograd) je 28500 uz plaćanje dodatne papirologije i trećeg izlaska na ispit... Jedino na Sintaksi (inače poprilično kompleksnom ispitu) profesori održavaju konsultacije uz poziv starim studentima, a preko sajta predmeta- i poprilično su azurni pri mejl-komunikaciji! Trenutno sam u materiji na tom poslednjem mi ispitu i poprilično je naporno uz posao i sedamnaestomesecnog decaka. Elem... ni u jednom momentu nisam odustajala od učenja, ali je sve islo presporo, a pomoći na drugim ispitima i poštovanja apsolventskih rokova bilo nije! Čak sam na jednom od skoro položenih ispita bila prozvana sto dolazim u "tom stanju" (osmi mesec trudnoce, položila dati ispit sa 8 i bila jedna od troje starih na spisku- toliko onorolaznosti i razumevanju)... Toliko o obavestenosti ministra i uopste nadležnih i njihovoj želji da "pomognu"! Uzgred, materija, literatura, program i princip predavanja isti i po starom i po novom, a profesori nam, Bogu hvala, zivi i zdravi!

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima