Ima li Srbija lek koji pomaže u lečenju koronavirusa? Ko se smešta u karantin, ko u bolnicu?

Foto: Tanjug/AP

Najaktuelnija tema u poslednjih mesec dana definitivno je novi koronavirus koji je odneo više od 400 života u Kini odakle je i ponikao, ali i dva van nje. U moru tužnih, iz ove zemlje stižu i ohrabrujuće vesti da je stotinu Kineza izlečeno od nove vuhanske bolesti uz pomoć postojećih lekova.

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog kaže za Telegraf. rs da je u nekoliko ozbiljnih medicinskih časopisa već objavljeno da su neki Kinezi izlečeni, i da su korišćeni lekovi, dosta poznati u terapiji HIV infekcije, a koji su dali efekta.

Preporučujemo

- Takođe, alfa interferon je taj koji može da pomogne u lečenju pacijenata. Prvi rezultati su pokazali da oni daju efekte, što otvara mogućnost za primenu i drugih lekova dok se ne pronađu specifični medikamenti koji bi bili baš za koronavirus - objašnjava profesor dr Tiodorović.

Printskrin: Youtube/TVKopernikus

U nekim našim medijima pojavila se informacija da ovih lekova nema i da Srbija nije spremna za dolazeći virus. Profesor Tiodorović, koji je, navodno, to rekao, to demantuje i podseća da u ovoj situaciji svako treba da radi svoj posao profesionalno, pa i mediji.

Srbija zna da napravi lek koji pomaže 

Objašnjava da Srbija interferon može da proizvede kao što je to nekad radila.

- Šokiran sam. To ne doprinosi ni informisanju, niti naporima koji se čine da bi se pripremili za moguću pojavu sumnjivih oboljenja ili obolelih od koronavirusa. Siguran sam da naše zdravstvene službe, koje za to odgovaraju, prate ovo što se dešava i pokušavaju da obezbede to što nam treba. Interferon su nekada proizvodili Institut za transfuziju krvi i Institut "Torlak", pa nije nemoguće da pokušamo ponovo da uradimo tako nešto - kaže prof. dr Tiodorović i dodaje da ukoliko Institut za transfutziju i "Torlak" imaju resurse, ponovo mogu da proizvedu interferon:

- Ne treba očekivati da on može da reši problem, ali može da pomogne da se suzbije infekcija. Interferon se, inače, koristi kod drugih virusnih oboljenja kao što su hepatitis b i C. Nešto što smo sada radili možemo i sada da pokušamo.

Foto: Tanjug/AP

 Da ne bude zabune, nijedan od ovih lekova, kako objašnjava naš sagovornik, ne uništava virus.

- Takvih u svetu nema uopšte za razliku od bakterijskih infekcija za koje imamo na raspolaganju antibiotike. Ovi lekovi imaju virustetsko dejstvo a to znači da oni zaustavljaju replikaciju odnosno umnožavanje virusa što može da doprinese da se zaustave teški simptomi, zatim da se bolest dovede do granice kontrolisanosti. Pored toga, tu je i simptomatska terapija koja skida temperaturu i olakšava disanje - navodi prof. dr Tiodorović.

On kaže da je naš zdravstveni sistem spreman za prve obolele, i ističe da naši lekari rade po algoritmu koji je izdao Institut za javno zdravlje Srbije "Dr  Milan Jovanović Batut", a koji predstavlja postupak kako treba da se ponašaju lekari ako se pojavi sumnjivi slučaj, kako ako neko nema simptome a bio je u zaraženom području, u kontaktu sa obolelima...

- Da je naš sistem zdravstveni reagovao blagovremeno, govori ocena Svetske zdravstvene organizacije da je Srbija preduzela sve mere koje su bile neophodne da bi se pripremila za moguću pojavu oboljenja. Ljudi koji rade na ovome imaju veliko iskustvo iz raznih epidemija koje su se dešavale na području naše zemlje i šire, pa prema tome znaju šta treba da rade. Algoritam koji je "Batut" pripremio omogućava im da znaju šta treba da rade u svakom momentu, i da svi budu spremni za prepoznavanje prvih mogućih sumnjivih oboljenja ili obolelih, kao i da to besprekorno funkcioniše i na aerodromima  i na kopnenim prelazima - objašnjava on.

Foto: Tanjug/AP

Rad po algoritmu 

Tačno se zna ko treba da se smesti u karantin, ko u Infektivnu kliniku, a ko da bude pod zdravstvenim nadzorom. Objašnjava u čemu je razlika.

- Karantin podrazumeva smeštaj osoba koje su zdrave, a kod kojih je moguće u roku od 14 dana, koliko traje inkubacija, da se pojave simptomi oboljenja. To su osobe koje su bile u zaraženom području ili bile u kontaktu sa nekim obolelim. Ako se pojave prvi znaci oni se smeštaju u hospital odnosno izolaciju. I za hospitalizaciju, a to je algoritmom predviđeno, postoji procedura. Potrebno je da oboleli samo pozove broj koji je uvelo Ministarstvo zdravlja. Na adresu gde se pacijent nalazi dolazi epidemiolog sa drugim osobljem, i prevozi pacijenta ili u izolaciju ili na kliniku - kaže prof. dr Tiodorović.

Zdravstveni nadzor, pod kojim su se našli turisti iz Vuhana koji su prošli kroz Srbiju prilikom proputovanja Balkana, je nešto sasvim drugačije. On se sprovodi nad ljudima koji došli iz zaraženih područja a koji su potpuno zdravi, čiji testovi nisu pokazali prisustvo korona virusa, i nemaju nikakve simptome.

- Takvim osobama se u toku perioda trajanja inkubacije dok borave u našoj zemlji savetuje da što manje kontaktiraju sa drugim ljudima i da se dnevno javljaju lekaru radi provere njihovog zdravstvenog stanja.

Foto: Tanjug/AP, Pixabay

Na pitanje, imamo li mi smeštaj koji eventualno može da se pretvori u karantin kao što je u Francuskoj to urađeno sa Centrom za odmor u Marselju, i kao što su podno Avale smeštani migranti oboleli od rezistentne tuberkuloze, on kaže da je angažovanje takvih kapaciteta bilo predviđeno i tokom pandemije svinjskim gripom A(H1N1).

- Klinike su predviđene, pre svega u velikim gradovima, da se u njih smeste oni koji pokazuju znake obolenja. One služe za hospitalizaciju bolesnih. A svi oni koji treba da idu u karantin, smeštaju se u odgovarajuće objekte - to mogu da budu kapaciteti hotela, drugi objekti gde se mogu smestiti ljudi da mogu da borave 14 dana.

VIDEO: SZO proglasio globalnu vanrednu situaciju zbog koronavirusa

(Lj. Račić- lj.racic@telegraf.rs)