Tuče mladih u Srbiji nikad nisu bile ovako brutalne: "Sad imamo moderna ubijanja, zatvor ne pomaže"

Foto: Shutterstock

Vesti o nasilju, krvožednom posezanju za fizičkim "rešavanjem" problema, nekontrolisanom besu, sledstvenim brutalnim povredama i manjku empatije redovno ispunjavaju stupce crne hronike. Dešava se i da uprkos redovnosti izazovu zapanjenje javnosti. Proteklog vikenda desio se jedan takav slučaj. Dečak iz Velike Plane podlegao je povredama nakon brutalnog prebijanja. Stefan (18) je pretučen u obračunu dve grupe mladića i te iste noći njegovom životu došao je kraj.

Razloge povećanja brutalnosti u ophođenju kriminolog Zlatko Nikolić traži u brojnim činiocima.

Skreće pažnju na smanjenu ulogu porodice i škole u vaspitavanju dece, na težnju društva da se "amerikanizuje", na modele koji služe za oponašanje i na nemoć zakona da sankcijom stane na put zverstvima.

-  Svi modeli za učenje i za podražavanje vam govore o nasilju. Ne možete da nađete film, čak ni igrice, a da nema brutalnosti i nasilja. Svaki je seks, droga, nasilje. Bez (Stivena) Sigala, Žan-Kloda Van Dama i sličnih nema filma - slikovito zalazi u problem ističući da je srpsko društvo amerikanizovano do kraja, te da "smo hteli da budemo moderni".

- Sad imamo moderna ubijanja, još nemamo ona masovna, ali se ide ka tome - oštar je u oceni.

On je za Telegraf.rs dodao i da ga ne brine samo slika, već i jezik, te da ga raduje ukoliko ima onih koji ne razumeju "prostakluk prve vrste".

- F*cking, f*ucking, f*cker - i sam je pobrojao na engleskom reči za koje se nada da im prevoda nema.

On nam je potvrdio da struka uviđa sve izraženiju brutalnost, iako je broj prestupa statistički smanjen.

- Od 2000. godine naovamo broj prestupa je manji, ali brutalnost raste. A brutalnost raste zato što se mladi uče tome - ocenjuje ističući da su mediji preuzeli ulogu škole u kojoj se "maltene više ne uči".

Smatra da je škola izgubila svoju vaspitnu ulogu, te da bez kazne i nagrade nema ni vaspitanja - kako u školi tako u kući.

- Danas deca mogu da biju nastavnike, a nastavnik ne sme mrko ni da ih pogleda - kaže Nikolić napominjući da se mora znati ko je vaspitanik, a ko vaspitač, te da deca i njihovi nastavnici ne mogu da budu drugovi, kao ni deca i njihovi roditelji, uz napomenu da se uloge moraju znati.

kriminolog Zlatko Nikolić Foto: A. Nalbantjan

Prema njegovim rečima, upravo u vaspitavanju je ključ, jer kažnjavanje zakonskim putem, ocenjuje, ne vodi rešenju. Mišljenja je da društvo mora da osnaži porodicu i školu, kao ustanovu u kojoj deca odrastaju u ljude, kako bi im pružli podršku u vaspitavanju.

- Porodica je osnovni krivac za ispuštenog, za nesocijalizovano ponašanje brutalnih. Tu se uči sve, da i nekog drugog može da boli, da i nekom drugom može da treba... Oni su ih stvorili ljudima bez empatije, bez morala.

Da se roditeljima pomogne da vaspitavaju, jednako i u školama. Ako ne znate šta je loše, nećete znati ni šta je dobro. Ako nemam nagradu za ovo što sam uspeo, makar mamin osmeh, onda ne znam šta treba da radim, pa mi je baš svejedno - objašnjava Nikolić iz perspektive deteta, među kojima će možda neko, jednog nesrećnog sutra na duši poneti smrt nekog drugog Stefana, možda još mlađeg od ovog koji je od brutalnog batinanja preminuo prošlog vikenda.

Nikolić kaže i da roditelji danas imaju više posla oko vaspitavanja dece, te da im nije lako.

- Pogoršani su im radni uslovi. Privatizacija ne znači poštovanje njihovih radnih prava. Uveli smo radno vreme od devet do pet. Kad izađeš naveče umoran, bez volje bilo za šta, kamoli da se baviš decom, onda ideš linijom manjeg otpora. Prepustiš dete školi, spirajući odgovornost - objašnjava sa čim se susreće današnji roditelj i kako rešava problem uz napomenu da škola ne može da zameni ulogu koju ima porodični dom.

Iako se protivi zakonskom kažnjavanju, jer "od lošeg materijala ni uz najbolju kreaciju nema dobre garderobe", smatra da je kazna sastavni deo kućnog vaspitanja, pa i fizička.

Roditelji nemaju vremena za vaspitanje Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

- Roditelje odmah pravimo ludim i zovemo SOS brojeve - kaže osuđujući osuđivanje roditelja koji fizički kažnjavaju decu: - Pod time ne podrazumevam nasilje i prebijanje, protivnik sam svakog ponižavanja učenika ili deteta. Mislim da je jedna ćuška, kako kažu roditelji, dozvoljena. Samo da se zna da to što su oni uradili nije dozvoljeno.

Psihoterapeut upozorava: Izgradite prijateljski odnos među decom!

Psihoterapeut Zoran Milivojević saglasan je sa ocenom da zakonske mere ne mogu rešiti problem. Prema njegovim rečima, to se mora prevazići vaspitnim radom.

- Prva greška je u porodici, druga je u tim grupama mladih, u školama. U našim školama se zabranjuje svako nasilje, taj impuls ostane nesocijalizovan i onda provali na jedan brutalan način - kaže u razgovoru za naš portal ističući da bi u popravnom domu došlo samo do, njegovim rečima, pojačavanja devijacije.

Navodi da u popravnim domovima vlada zakon jačega, te da dete ulazi u surovo društvo. Kaže i da je to paradoks, ali da je tako u svim zemljama, te da se protiv toga (neuspešno) bori smanjenjem zatvora, povećanjem broja vaspitača...

Ipak, školama predviđa uspeh u radu na smanjivanju brutalnosti, ukoliko ispoštuju dva kriterijuma - ukoliko izgrade prijateljski odnos među decom i ukoliko naprave razliku između samoodbrane i nasilja.

- Kada deca dođu u prvi razred oni nemaju neke međusobne odnose i onda se uspostavlja vladavina jačega. Tokom vremena se u tom razredu uspostavljaju prijateljski odnosi i onda više ne bude važno ko je jači, već ko je u pravu. To nam je cilj. Razred je prirodna grupa u kojoj bi trebalo da postoje prijateljski odnosi.

psihoterapeut Zoran Milivojević Foto: www.mc.rs

U takvom razredu i kada se pojavi nasilje, ono je ograničeno. Drugi ih razdvajaju. Onda i ovaj koji je nasilnik, ne želi da ubije drugog, i nije brutalno - kaže objašnjavajući da onaj koji želi da ubije drugog, da ga silovito povredi, tog drugog i ne doživljava bitnim, za razliku od sebe.

Smatra da je prijateljski odnos neophodan i u odnosu prema nepoznatima. Pita se koliko bi ljudi zastalo da vide nekog onesvešćenog, tek koliko bi bilo onih koji bi pozvali Hitnu pomoć. Najmanje bi, ocenjuje, bilo onih koji bi pozvali Hitnu i sačekali je da dođe.

To je počelo da se dešava devedesetih godina, sa početkom raspada države. Tada se, kaže, desilo udaljavanje ljudi, što ujedno uzima za početak narastajućeg brutalnog postupanja prema drugom.

- Tada su počeli da se pojavljuju "jaki ljudi", klanovi, šefovi, kriminalci. Onda ti kriminalci imaju lepe devojke, dobre automobile, puno novca, bave se drogom itd. Onda klinci u tome vide uzor. To je poremećaj društvenih vrednosti, u državi koja se raspala - objašnjava kako smo došli do tačke na kojoj smo sad, da se mladi tuku dok se ne poubijaju.

- Kad se ljudi otuđe, neće da se mešaju, svako gleda svoja posla i deca jedni drugima postaju neprijatelji, umesto da budu prijatelji.

Smatra i da je veliki problem što škola izjednačava svako nasilje.

- Ako neko krene da te šutira, onda kažu: 'Trči, žali se kod učiteljice'. A ako se zaštitite, za školu ste vi krivi. Škola vam oduzima pravo na odbranu i izjednačuje nasilje. Nije svako nasilje isto.

Ako neko na mene ide sa šipkom i kaže: 'Sad ću glavu da ti rascopam', a ako ja imam pištolj i pucam na njega, ja sam se samo odbranio, ali veliko je pitanje kako će naši sudovi to da sude - objašnjava dodajući da je problem sistemski, te da su neke stavke nerazjašnjene.

Milivojević tvrdi da samoodbrana nije isto što i nasilje Foto-ilustracija: Shutterstock

Neophodno je, poručuje, odmalena učiti decu socijalnim veštinama, kako da pregovaraju, kako da rešavaju konflikte i šta ako ne mogu da ih reše. Ocenjuje i da bi se neki od brutalnih napada mogli nazvati pokušajima ubistva. Brine ga deljenje odgovornosti koje se javlja kada se sukobljavaju grupe i u njima pojedinci, oni koji ne misle da je baš njihov udarac bio koban.

Podsetimo, slučaj ubistva Stefana iz Velike Plane nije usamljen slučaj brutalnosti. Javnost je uznemirila i vest iz Niša, kada je 18-godišnji mladić teško povređen u sukobu sa vršnjakom, usled udarca nožem u grudi. Prošle godine u januaru, nožem je ubijen 17-godišnji Veljko Vailjević iz Laćarka u sukobu sa optuženim Dušanom M. (19).

Slični brutalni napadi dešavaju se i među starijima, što je zabeleženo 19. januara u Novom Sadu. M. R. (27) napadnut je sekirom, za šta se sumnjiče četvorica muškaraca od njega mlađih dve, pet i dvojica po šest godina. Petog februara odžano je ročište na suđenju Filipu Gavranoviću osumnjičenom da je u tuči na život i smrt ubio prijatelja Nikolu Ostojića 3. novembra 2017. godine.

(B. P.)