Reforma javne uprave u Srbiji – kako do stručnog, kompetentnog službenika?

Foto: Shutterstock

Državna uprava krenula je sa primenom prakse i pravila koje privatni sektor već ima. Definisani su kriterijumi koje moraju da budu ispunjeni u procesu zapošljavanja, kako bi građanima na usluzi bili dobri službenici.

Reforma javne uprave postavila je uslove da proces zapošljavanja državnih službenika bude transparentan i objektivan, baziran na stručnosti i kompetencijama kandidata. Dragana Janković, pomoćnica direktora Službe za upravljanje kadrovima kaže da je za svako pojedinačno radno mesto određen set potrebnih kompetencija koje treba da poseduje zaposleni.

- Cilj uvođenja Okvira kompetencija je da da odgovor na pitanje šta državni službenik treba da zna i da ume da radi kako bi efikasno obavljao poslove radnog mesta. To omogućava usklađivanje onoga što rukovodilac prepozna kao potrebu radnog mesta i onoga što državni službenik poseduje kao kompetencije da bi se na taj način postiglo efikasnije obavljanje poslova - kaže ona.

Tokom prošle godine, Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU), u saradnji sa Službom za upravljanje kadrovima (SUK) organizovala je veliki broj obuka na temu zapošljavanja i sprovođenja konkursa prema kompetencijama. Prema rečima nadležnih, SUK ima nameru da, kao institucija koja igra važnu ulogu u procesu zapošljavanja, planira da iskoristi ovaj momenat i uvede neke nove metode poput testiranja kandidata bez ličnog kontakta.

Foto: unsplash.com

- Cilj koji će nam biti u prioritetu u narednom periodu jeste razvoj novog informacionog sistema za upravljanje ljudskim resursima koji razvijamo uz podršku EU kao bitne alatke koja će nam biti od pomoći, zaposlenim u kadrovskim jedinicama, rukovodiocima i SUK pa i svakom pojedinačnom državnom službeniku da se na najefikasniji način sprovode sve funkcije iz oblasti upravljanja ljudskim resursima - kaže sagovornica iz SUK-a.

U okviru projekta koji je sprovodio Savet Evrope, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, veliki broj službenika na lokalnom nivou prošao je obuke o popunjavanju radnih mesta. Projekat je u dva navrata finansiran iz sredstava Evropske unije i Saveta Evrope – sa 2 miliona evra tokom 2016. i 2017. godine, a potom duplo više tokom trogodišnjeg projekta koji je počeo 2018. godine - 4 miliona evra, objašnjava šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper.

- Savet Evrope je osmislio 12 principa za dobro upravljanje koje treba da primenjuju oni koji imaju odgovornost u gradovima i opštinama. Naravno, njih treba obučiti. U tom pogledu moramo da izgradimo kompetencije osoblja koje radi u gradovima i opštinama; takođe, treba da izgradimo njihovo poverenje u sopstvene profesionalne stavove i mogućnosti planiranja karijere i stvorimo atmosferu funkcionalne javne službe koja u pitanjima kao što su zapošljavanje ili napredovanje zaista vodi računa o zaslugama, i da to takođe vide i građani. I o tome se zapravo radi u ovom projektu - kaže šef misije SE.

EU dala je veliki doprinos i na centralnom nivou kako kroz davanje podrške procesu i promovisanju sistema zasnovanog na kompetencijama, tako i kroz stručnu podršku preko programa SIGMA. Takodje, pravnim okvirom stvoreni su uslovi za profesionalizovanu i depolitizovanu javnu upravu, u kojoj rade službenici kojima se omogućava karijerni razvoj, napredovanje u službi i u skladu s tim koncipiraju programi stručnog usavršavanja.

(Telegraf.rs/PR)