Druga, ružnija strana Srbije: Kunemo se u naše lepote ovog leta, a ne prestajemo da ih uništavamo

Da li je ispod časti sa sobom poneti i jednu kesu za smeće? Da li će nam se priroda osvetiti za ovo?

Djubre, smece

Foto: Timok održavanje, Facebook- Milica Bane Vukotić Babić

Na putu za Bešenovačko jezero na Fruškoj gori viđena je ogromna kolona automobila. Krcato, baš kao na granicama tokom prošlogodišnje letnje sezone. A sada, nema se gde na more, pa je i jezero dobro.

Kada su se svi vratili svojim kućama - u Novi Sad, Rumu, Mitrovicu, Beograd... kraj jezera je ostala neviđena gomila smeća. Dobrodošli u nacionalni park Fruška Gora! 

Srpske planine, jezera, parkovi, šume u vreme pandemije korona virusa sada su gotovo jedina mesta za odmor i rekreaciju. I, umesto da zahvalimo prirodi, da poštujemo ne samo živi svet oko nas, već i činjenicu da je to naša zemlja, mi okrećemo leđa i za sobom ostavljamo rusvaj. Kao da se nećemo nikada vratiti.

Kako bi ti isti kupači reagovali da ih je takvo stanje dočekao ujutro? Da li bi ležali na smeću, igrali se praznim limenkama i ređali opuške? Ne, nego bi negodovali bi i ljutili se, jer - pobogu, kako neko nije očistio prirodu za njih.

Ako korona ne pobije nas, mi cemo prirodu..Besenovacko jezero pod navalom stoke, turisti nisu... 📸 tw: whateva_bro

Posted by Vrlasta Boboca on Уторак, 04. август 2020.

Umesto da sa prirodom sažive, da istinski osete njene blagodeti, neki izletnici se rukovode logikom - "dođi, uživaj kao pravi hedonista, najedi se i napij, oslobodi se smeća i onda se srećan vrati kući". Da li je ispod časti sa sobom poneti i jednu kesu za smeće i kako je moguće da smo toliko bahati prema sopstvenom okruženju, da mislimo da čak i šume i gore, reke i jezera, moraju da budu podređeni našem "ja".

Čak i na pitomim planinama, omiljenim izletištima dece, kao što je Divčibare, može se videti neverovatna slika čiste prirode koja se "pretače" u veliku divlju deponiju.

Šta je ovo ljudi, gde god se okreneš u Srbiji je neka deponija, smeće i otpad???

Posted by Dragana Saicic on Уторак, 09. јун 2020.

Zvonačka banja - srpski Pripjat

Srbija nema more, ali ima prelepe banje. I nekada, kada je baškarenje u slanoj vodi bilo samo pojam za Srbe, banje su bile i te kako popularna, pa čak i prestižna mesta. Umesto da se danas njima ponosimo, neke izgledaju doslovno kao horor film.

Tako je propala i Zvonačka banja, ušuškana u prirodne lepote jugoistočne Srbije. Nažalost, ona se sada slobodno može nazvati srpskim Pripjatom. Od upečatljivog hotela gde su se decenijama smeštali turisti, ostala je gola betonska konsturkcija.

Jugoistočna Srbija, druga strana medalje... Ove slike koje vidite, ovo malo podseća na one jezive američke filmove. Ali...

Posted by Neli Nikolic on Уторак, 04. август 2020.

Ali, ni okolina nije bolja. Čini se kao da ljudska noga ovde retko kroči i da niste sigurni da li ćete naići na planinare i ljubitelje prirode, avanturiste ili nekog ko nije baš prijateljski nastrojen. Jer, šta očekivati od susreta sa ljudima koji lome turističke table, ostavljaju gomilice smeća na sumnjivim i čudnim mestima...

Zvonačka Banja

"Zgodno mesto" za bacanje smeća u Zvonačkoj banji, Foto: Facebook/Neli Nikolić

- Ove slike koje vidite, ovo malo podseća na one jezive američke filmove. Ali ne, ovo je ona nadaleko čuvena Zvonačka banja, ona banja koju je u neko srećno vreme posećivalo na hiljade ljudi, najviše iz Vojvodine. Nekada, ponos ovog dela naše države. Danas izgleda ovako, jezivo, uraslo i napušteno mesto, crna tačka na karti Srbije. Najblaže rečeno katastrofa. Posle privatizacije 2004. godine, ovo mesto je umrlo. Iz nekadašnjeg rehabilitacionog centra i hotela je opljačkano i izneseno sve, čak su izvučeni i kablovi iz zidova... - napisao je na fejsbuku Neli Nikolić.

Mi smo pronašli i fotografije Zvonačke banje iz devedesetih godina. Ovako je izgledala...

Šta se kuva u Rosomačkim loncima

Srpski Kolorado, čudo prirode na Staroj planini, jedno je od onih mesta u Srbiji koje zaslužuje da se nađe na naslovnoj strani Nacionalne geografije.

Kako je Telegraf pisao, Rosomački lonci ili kanjon Rosomačke reke, jedan je od najlepših delova prirode u SrbijiNalazi se na oko 30 kilometara od Pirota, ali nije puno poznat turistima. Nastao je intenzivnim usecanjem vodenog toka reke Rosomače u stensku masu Stare planinine.

Kanjon Rosomače je izgrađen u slojevitim stenama, u kojima su usečena proširenja sa virovima koji podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je i dobio ime. U pirotskom kraju kanjon je poznat i kao Rosomačko grlo, Rosomačko ždrelo, Slavinjski lonci.

Krečnjaci su na bočnim delovima izdubljene klisure nanizani u slojevima. Upravo zbog toga podseća na stene u kanjonu reke Kolarado, koja je sličnog izgleda. U sedimentima krečnjačkih škriljaca mogu se naći mnogobrojni i raznovrsni amoniti, ostaci izumrlih morskih glavonožaca koji su najčešće imali spiralnu kućicu, pisala je sve ovo ranije reporterka Telegrafa u obilasku ovog čuda prirode.

Ali... može se naći još mnogo toga u Rosomačkim loncima, a to je pokazala ekipa mladih koji su kroz ledenu vodu zaplivali sa crnim kesma.

Neverovatna ekipa koja se ne boji temperature vode od 12 stepeni, izvukla je danas 5 džakova smeća iz Rosomačkih lonaca/Slavinjskog grla, plivajući sa kesama.

Posted by Milica Radaković on Понедељак, 03. август 2020.

Ekipa od 12 devojaka i momaka (devojke su bile u većini) slikala se pored gomile crnih džakova smeća. U njima je skrivena sramota koja se "kuvala" u prelepim Rosomačkim loncima.

Tragovi u pesku

Kada od Zemuna krenete uzvodno uz Dunav, dolazite do manje naseljenog dela gde se reka gotovo pribija uz lesnu zaravan, ostavljajući u svom toku sprudove, ade, dok se sa druge obale vide naizgled nepregledne šume.

To je prava oaza mira i zato su naselja Banovci, Surduk, Belegiš i Slankamen tako popularna za vikendaše. Nisu van civilizacije, ali iza poslednjih kuća kriju puteve koji vode do reke i njene divljine.

Banovci, Novi i Stari, nadomak su Beograda, i mnogi koji poznaju čari Srema rado provode vreme na plažama, u čamcima, ali i poznatim ugostiteljskim obketima. A na pesku koji zapljuskuju talasi reke ostaje "beleg" onih koji su primili besplatan dar od prirode.

Ponesite svoje smeće sa sobom sa vode. To je najmanje što svako od nas može da uradi!!!

Posted by Riboteka Sombor on Уторак, 04. август 2020.

Ima i gorih primera iživljavanja nad Dunavom... Nedavno je u Vinči fotografisan kamion koji izbacuje šut pravo u reku. Parola - "Voda sve odnese, niko neće znati".

"Bejrut" u Železniku

Deluje pomalo nerealno porediti Bejrut i Železnik. Jeste, ali - i eksplozija u Bejrutu i požar na deponiji u Železniku posledica su ljudskog nemara i javašluka.

Železnik, danas oko 17:30! Gori divlja deponija. Javljaju nam se stražari sa svih strana sa fotografijama. Ima li ovom ludilu kraja i hoće li Ministarstvo i inspekcije početi da rade svoj posao!?

Posted by Eko straža on Субота, 01. август 2020.

Kada je buknuo požar u libanskoj luci niko nije očekivao još veću, kobnu eksploziju, a koja je usledila tek nakon nekog vremena. Tako je i sa smećem - niko ne zna šta se nalazi u njemu i šta može da eksplodira, a poznato je da se neki čak i oslobađaju oružja bacajući ga na smetlišta.

Malo mesta za crnu kesu

Kada već krenete na izlet, pa napakujete sendviče, konzerve, sve to zamotate u aluminijumske folije, ponesete kojekakve grickalice, flašice... onda sigurno ima mesta i za jednu običnu crnu kesu za smeće.

Vidrište

Vidrište, Foto: Jugmedia/V. Đ.

Jer, čak i ako postoje kante za smeće, možda će biti prepune, a ništa vas ne košta da svoje ostatke i ponesete sa sobom, do prvog gradskog kontejnera.

Takva slika prepunih kanti za smeće zabeležena je na izletištu Vidrište kod Niša, a vest je objavio portal Jugmedia. Izletište je lepo uređeno, ali kante bi ipak trebalo češće prazniti.

Očerupali i kaldrmu

Razbacano smeće i zapuštenost ne opravdavaju se, ali se objašnjavaju lenjošću, neodgovornošću, pa i bezobrazlukom. Ali, kada neko namerno lomi i uništava prirodu i objekte u njoj, koje je čovek napravio da bi se bolje osećao - to je već problematična agresija.

Scena potpuno razlupanog izletišta Kraljevica kod Zaječara zgrozila je građane, ali i komunalne službe koje su morale štetu da saniraju.

Neko je lomio sve pred sobom i to mu nije bilo dovoljno, pa je počeo da čupa kamene kocke iz staze i tako "pozobao" deo kaldrme.

Na izletištima "Vanjin jaz" i "Sunčana staza" lomljene su kante za smeće, a sadržaj je bio razbacan po travi.

- Svedoci smo da je u poslednje vreme sve učestalija krađa kaldrme koja vodi ka spomeniku "Vešala" i to je na žalost ružna slika koja se ovih dana šalje. Ovo nije jedini prizor koji nije ni malo lep. Na izletištu "Vanjin Jaz" polomljena je kanta za smeće koja je nedavno postavljena. Smeće je često razbacano svuda po izletištu, uprkos ostalim kantama za smeće koje su tamo postavljene, kao i velikog kontejnera koji se nalazi kod samog ulaza na izletište. Takođe, polomljene kante zatekli smo i na "Sunčanoj stazi". Mi ćemo sanirati posledice vandalizma koliko god smo u mogućnosti u narednom periodu, ali se time ništa ne rešava ako se svest kod pojedinica o čuvanju javne imovine, ne poveća na viši nivo - rekao je sredinom jula Ivan Ristić, iz JKP "Timok održavanje".

Bacanje smeća kao velika i mala nužda

Gotovo da nema mesta u Srbiji bez svoje lokalne deponije. I svi se na to zgražavaju i ne prestaju da se iščuđavaju, ali mnogi koji takve stvari rade nalaze se među nama.

Kao da postoji neka prećutna tolerancija i da je najsigurnije okrenuti glavu i ignorisati postojanje jedne tako ružne navike.

Divlja deponija u Boleču, ruglo i sramota. Žalosno

Posted by Jela Jelena on Четвртак, 18. јун 2020.

To je kao velika i mala nužda - onaj ko to radi plaši se da ga niko ne vidi, jer je to sramota. Pa se malo zavuče, sakrije, sačeka mrak ili čisto "radi reda" malo zađu u krivinu. Ali, nužda je nužda, "mora" se obaviti, kada se napusti to mesto ostaje anonimni beleg. I više nema sramote.

"Šta imam od toga što vam dajem informacije"

U pisanju ovog teksta pomogli su svi oni koji su fotografisali smetlišta u Srbiji. Ali, ima i onih koji radije ne bi govorili za medije.

Tako nam je jedan meštanin, čija kuća se nalazi nedaleko od jedne deponije ispričao nešto o njoj, kao i o čišćenju koje je usledilo, ali predomislio se čim je shvatio da on deljenja informacija neće dobiti ništa zauzvrat.

Hvala svima koji dele ove fotografije i ne traže zauzvrat ništa više osim - malo lepše prirode oko sebe.

(Mateja Beljan)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • BT

    E toje Srbija koju ja poznajem! Baš bi se začudio ,ma šokirao daje drugačije! U zemlji u kojoj neplaćaš debelo za plastične flaše,ambalažu...šta reći . EKOLOGIJA+SRBIJA = 0,0

  • mitque

    Ostrije kontrole i kazne su jedino rešenje za nevaspitanu stoku koja ne haje kako će i gde će buduca pokoljenja živeti.

  • Trig

    Sramota.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima