4 najotpornija grada u Srbiji: Od početka epidemije imaju najviše zaraženih, ali i veliku prednost

Ilustracija: Nikola Jovanović

Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac četiri su grada u Srbiji, u kojima je od početka korona virusa u našoj zemlji, zabeležen najveći broj građana kojima je dijagnostikovan kovid 19. Ova četiri grada, samim tim, imaju i najveći broj antitela na korona virus. 

Preporučujemo

Od 6. marta do danas, kada je prvi put registrovan korona virus u Srbiji, najviše potvrđenih slučajeva zaraze korona infekcijom, ubedljivo je zabeleženo u Beogradu, što je i bilo za očekivati, s obzirom na to da se radi o dvomilionskom gradu. Srpska prestonica, naime, sa 36, 67 odsto zaraženih zauzima prvo mesto, dok Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju ispod 5 odsto zaraženih od početka epidemije.

Logički gledano, ovi gradovi, imaju i najviše antitela na koronu.

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, objašnjava za Telegraf.rs da je logičan zaključak da u onom gradu u kojem smo imali najviše potvrđenih slučajeva, imamo i najviše antitela.

- To je zakonitost velikih brojeva. Logičan je zaključak da, ako smo u nekom gradu imali veliki uzorak obolelih, da će on, sa onima koji su je preležali, imati najveći procenat antitela na koronu. Beograd je u julu mesecu imao ogroman broj obolelih. Sećate se da je više puta rečeno da je 80 odsto svih pozitivnih u Beogradu. Bolnice su bile tako zatrpane, da su pacijenti morali da se šalju van Beograda, u Mladenovac, Smederevo, Šabac...

- Sa jedne strane imate strašan broj obolelih i strašan broj umrlih, a sa druge strane imate odgovor da u toj populaciji imate najviše ljudi sa pozitivnim IgG antitelima, dokazom da su stvorili imunitet. Prema tome, kada imate tako ogroman broj, normalno je da će i biti najviše onih koji će stvoriti određeni nivo imuniteta - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Mada je Niš, sa manje od 5 odsto obolelih, u prva četiri grada po broju zaraženih, prof. dr Tiodorović dodaje da on nije loš, a pogotovo to nije bio u drugom, mnogo jačem piku, koji je eksplodirao u julu.

- Situacija u Gerontološkom centru u Nišu proizvela je utisak da je ogroman broj obolelih i u Nišu, ali u njemu je situacija i u drugom piku bila skoro, pa mirna. Nama su bolesnici sa strane predstavljali 60 do 65 odsto pacijenata - kaže naš sagovornik.

Uzimajući i obzir sve ove brojke, navodi da je pitanje da li su one dovoljno i da li ćemo stvoriti kolektivni imunitet, za šta je, podseća, potrebno da imamo 60 odsto ukupnog stanovništva sa antitelima. 

- Niko u svetu nije dokazao da ima taj nivo. Niko ne ne zna ni koliko taj imunitet traje. Ni kod gripa, čak, niko ne može da utvrdi da li on nakon vakcinacije ili ako se preleži, traje 10 meseci ili godinu dana, a grip je tu godinama. Ovo je nova bolest, novi virus - objašnjava on i dodaje:

- Sve ovo što sam rekao je pretpostavka zaključena na logičnom zaključivanju da tamo gde ima više obolelih, ima više onih koji su stvorili antitela. Ali, fali nam studija koja treba da utvrdi kolektivni imunitet.

U Srbiji je inače, rađena studija o kolektivnom imunitetu, međutim, bio je mali odziv građana da učestvuju u njoj.  

U okviru nje trebalo je da se testira 7.000 domaćinstava, odnosno 17.000 starijih od 7 godina. Od 11. maja, kada je testirana prva porodica, pa do jula, za nešto više od mesec i po dana, testirano je na antitela samo 1.000 građana. 

Rezultati su pokazali da imunitet ima 6,4 odsto populacije, što odgovara broju od oko 448.000 ljudi.

Profesorka i prodekan Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović, vođa studije, i upravnica Instituta za epidemiologiju, u julu je za naš portal rekla da se studija nastavlja na isti način, ali da ide jako sporo, i navela razlog zbog čega je to tako:

- Ljudi se jako ustežu da dođu - rekla je prof. dr Pekmezović tada za naš portal.

Tadašnji rezultati studije su pokazali da najveći procenat građana sa razvijenim imunitetom ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde je on iznosio 7,2 odsto, dok je u Beogradu 7 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 5,6 odsto. Procenat je najniži bio u Vojvodini, gde je iznosio 3,1 odsto.

Rezultati su pokazali i da muškarci imaju više antitela - 8,1 odsto, u odnosu na žene - 5 odsto, kao i da su antitela najčešće prisutna kod populacije mlađe od 20 godina, a ređe kod ispitanika koji imaju preko 80 godina.

Novi Pazar za vreme drugog pika Foto: Tanjug/Irfan LIčina

U Novom Pazaru 55 odsto ima antitela 

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru Šefadil Spahić rekao je početkom ovog meseca da su poslednja testiranja pacijenata na koronu u tom gradu pokaza da 55 odsto njih ima IgG antitela.

On je za medije objasnio da to ukazuje da ima mnogo onih koji su imali ovaj virus, ali bez ikakvih karakterističnih simptoma.

- Ono sa čime se susrećemo je i činjenica da je kod većine naših sugrađana kod kojih je serološki (brzi) test na koronu pokazao da su pozitivni, PCR test je negativan - rekao je Spahić i naglasio da se situacija redovno prati i da se svi IgM pozitivni pacijenti obavezno šalju i na PCR testiranje.

U Srbiji je korona virus do danas potvrđena kod 32.999 osoba od ukupno testiranih 1.084.893. Kovid nam je odneo 743 života.

Prema najnovijim informacijama u vezi sa korona virusom, on je u poslednja 24 sata potvrđen kod 61 osobe, a preminulih nismo imali u istom periodu. U bolnicama su hospitalizovane 323 osobe, od kojih su 23 priključene na respirator.

(Telegraf.rs)