Prelepa Milica borila se sa leukemijom, epi napadima, ogluvela je: Ovo je njena priča nakon raka

Milica Sinđić Foto: Privatna arhiva

Prelepa Milica Sinđić (23) iz Glušaca, kod Bogatića, prošle godine je svojom teškom životnom pričom o borbi sa leukemijom, koja je počela kada je imala deset godina, rasplakala Srbiju. Tri godine nakon što je postavljena dijagnoza, 5. oktobra u Italiji je obavljena transplantacija koštane srži. Tada je dobila novu šansu za život zbog čega ovaj dan slavi kao drugi rođendan. Danas je on poseban, jer se smatra izlečenom i zdravom.

Preporučujemo

- Posle transplantacije vratili su me u Beograd sa prognozama da neću preživeti. Spasili su me lekari na Institutu za majku i dete. Dve godine, čini mi se svakog časa su bili uz mene, vodili su moju bitku jer su ubzro počele komplikacije sa epileptičnim napadima, onda sam odjednom ostala bez sluha, leva noga mi se zbog bolova i savijanja u kolenu skratila za 15 centimetara, pa su mi na Banjici ugradili veštački kuk - priča Milica.

Za punoletstvo je dobila najdraži poklon - ugrađen joj je Kohlearni implant zahvaljujući kojem joj se vratio sluh, pa je prvi put posle četiri godine mogla da čuje roditelje, brata i sestru.

- Decenija puna borbe, patnje, bola, tuge, neizvesnosti i na momente sreće, ali decenija koja je promenila moj i život moje porodice - kaže Milica koja i danas ima samo reči zahvalnosti zdravstvenim radnicima koji su maloj plašljivoj devojčici, ali velikom borcu, pomogli da savlada rak.

Uporedo sa bolešću na putu do izlečenja ratovala je sa predrasudama. Kada je u srednju školu dolazila sa štakama, a pritom bila bez sluha, bila je odbačena, pokazivali su prstom na nju ili je sažaljevali.

Kada je dobila prvi posao u biblioteci verovala je da društvo uistinu pruža podjednake šanse svima. Razočarenje je stiglo kada su joj saopštili da više ne dolazi na posao, a još veće kada joj nedavno, u vreme vanrednog stanja u opštini nisu produžili ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Ova lepa devojka, međutim, sa osmehom i velikim optimizmom priča o budućnosti, a sećanja na životnu bitku ne potiskuje već o svojim iskustvima javno govori verujući da će tako promeniti ponašanje zdravih ljudi prema bolesnima i izlečenima. Kao volonter u udruženju "Čika Boca" često se druži sa decom koja boluju od raka kao i sa izlečenima kojima pruža pomoć u rehabilitaciji.

- Od kada svoju priču delim sa drugima, primećujem kako su mnogi promenili svoje stavove prema onima koji su se izlečili ili imaju neki hendikep. Ima, međutim, još uvek onih koji upiru prstom, sklanjaju pogled ili jednostavno misle da smo drugačiji.

Govorim o svemu otvoreno kada sa drugim volonterima iz udruženja posećujem bolesne u bolnicama, učestvujem u rehabilitacionim kampovima gde pomažemo izlečenima da se adaptiraju na život posle raka, ulivamo im veru da mogu sve kao druga zdrava deca i da shvate kako nisu ništa manje vredni od njih - priča Milica.

Pred ovom jakom i upornom devojkom je novi život i izazovi koji se čine nešto lakšim od kada je ponovo počela da radi u opštinskoj upravi, a nova lokalna vlast čvrsto obećala da će trajno rešiti njen radni status.

Ohrabrena je što je sve više onih koji shvataju da u "životu posle raka" nisu potrebna sažaljenja, već podrška.

(Telegraf.rs)