Darija Kisić Tepavčević o navodnim nesuglasicama u Kriznom štabu, korona virusu i planovima za 2021.

Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Nazire li se kraj epidemiji korona virusa i do kada ćemo nositi maske? Da li je vakcina zaista jedini spas? Kako se nosi sa malicioznim komentarima na račun svog izgleda i kako se snašla na novoj funkciji? O ovim, ali i drugim aktuelnim temama, u intervjuu za Telegraf.rs govorila je članica Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv korona virusa i ministarka za raz, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević.

Preporučujemo

• Kraj godine i početak nove idealan je za sumiranje rezultata i pravljenje planova za narednih 12 meseci. Ovu 2020. je obeležila borba protiv korona virusa. Kako će izgledati naredna, šta se od prioriteta nalazi na vašoj agendi?

Celu ovu godinu je obeležio kovid-19. Prolazili su dani, meseci, godišnja doba, a svi smo imali samo jedan cilj - da korona virus što pre nestane. Prošle godine u ovo vreme niko nije mogao ni da pretpostavi šta će nas čekati u ovoj 2020.

Pandemija nas je podsetila šta su prave životne vrednosti. Stvari koje su nam se pre podrazumevale, rukovanje, poljupci, porodični ručkovi, druženje, sada smo počeli više da cenimo. Zdravlje i očuvanje zdravlja je preduslov za sve druge naše planove, želje i aktivnosti. Iz tog razloga svima nama prioritet u narednoj godini treba da bude da učinimo sve da ostanemo zdravi i da čuvamo svoju porodicu, prijatelje i kolege. Samo tako iz ove borbe možemo izaći kao pobednici.

• Nije tajna da postoje nesuglasice među članovima Kriznog štaba po pitanju mera. Svedoci smo da su na iste i građani često znali burno da reaguju. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Moram da na početku da ispravim i kažem da ne postoje niti su ikada postojale bilo kakve nesuglasice među članovima Kriznog štaba. Diskusija i razmena mišljenja su sastavni delovi naših aktivnosti. Sastav članova, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, takav je da ima za cilj da sa jedne strane pokrije sve oblasti medicine, koji su u mogućoj vezi sa korona virusom i kovidom, a sa druge strane sve državne resore koje su direktno pogođene ovom pandemijom.

Upravo ovakav heterogen sastav članova i ima cilj da se sagledaju svi mogući aspekti i donese najbolja moguća odluka u datom trenutku.

Ne postoje niti su ikada postojale bilo kakve nesuglasice među članovima Kriznog štaba, već diskusija i razmena mišljenja-Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Nekada se i dešavalo da su se uglovi posmatranja razlikovali među pojedinim članovima Kriznog štaba, ali nam je svima isti prioritet, očuvanje zdravlja našeg naroda. Naši sastanci su često dugački i iscrpljujući, ali je na kraju svaka odluka pažljivo sagledana i procenjena.

• Da li Srbija treba da zabrani letove iz Velike Britanije s obzirom na to da se tamo pojavio novi soj korona virusa i da li je on opasniji i zarazniji? Daje li težu kliničku sliku ili ne?

Poslednjih dana pojavile su se takve hipoteze, ali one tek treba da budu proverene i istraživane u nedeljama koje nam slede. Za sada su to nepouzdane informacije.

Preventivne mere prema putnicama u međunarodnom saobraćaju su stalna tema za diskusiju članova Kriznog štaba.

• Da li osobe koje su preležale korona virus treba da se vakcinišu protiv kovida 19 i posle koliko vremena otkako su preležali bolest? Da li osobe koje imaju Hašimoto sindrom i druge autoimmune bolesti smeju da prime vakcinu protiv korona virusa?

Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, preležan kovid-19 nije kontraindikacija za primenu vakcine. Prema preporukama trebalo bi da prođe najmanje mesec dana od infekcije do primanja vakcine.

Vakcina je svetlo na kraju tunela, kada je borba sa korona virusom u pitanju, poručila je dr Darija Kisić Tepavčević-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Vakcina "Fajzer-Bioteh" kovid-19 je od prošle nedelje prisutna i u našoj zemlji. Ova vakcina je kontraindikovana kod osoba sa poznatom istorijom ozbiljnih alergijskih reakcija (npr. anafilaksa) na neku od supstanci prisutnih u sastavu ove vakcine.

• Da li je u trećem talasu korona virus pogodio više dece, za koliko u odnosu na prethodna dva talasa i zbog čega je to tako? Da li zato što je virus sada rašireniji?

Tokom poslednjeg pika imamo mnogo veći broj testiranih osoba, počeli smo i sa primenom brzih antigenskih testova, što je rezultiralo povećanim brojem potvrđenih slučajeva infekcije u gotovo svim uzrasnim grupama.

Takođe je bitno navesti i činjenicu da je upravo ovo period godine kada je sezona respiratornih infekcija i kada se one najlakše i najbrže šire.

Bitno je navesti činjenicu da je upravo ovo period godine kada je sezona respiratornih infekcija i kada se one najlakše i najbrže šire, objasnila je dr Darija Kisić Tepavčević-Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Treba imati na umu da je u momentu unosa ovog virusa u našu populaciju, 6. marta, već bio beležen kraj sezone oboljenja sličnih gripu. Što se tiče oboljevanja dece, od početka je konzistentna teorija da deca uglavnom imaju blaže forme infekcije, a što se tiče nešto većeg broja obolelih tokom poslednjeg pika on se najpre može objasniti malopre navedenim činjenicama, tj. povećanim obimom testiranja i sezoni respiratotnih infekcija

• Domovi za lica sa smetnjama u razvoju su uvek bili slaba tačka u sistemu. Isti slučaj je i tokom epidemije. Kakva je situacija sada da li će se nešto menjati?

Ustanove za lica sa smetnjama u razvoju ne smeju i neće biti "slaba tačka" u našem društvu. Prema Konvenciji UN o pravima deteta, "dete sa fizičkim ili mentalnim smetnjama treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici". Naše aktivnosti će upravo biti usmerene ka ostvarenju ovih ciljeva.

• U domu u Tutinu je bilo nekoliko smrtnih slučajeva (prošle godine je Ministarstvo uvelo i nadzor), u Sremčici su se zaposleni žalili na uslove... Da li je situacija danas drugačija? Kako su danas štićenici tih domova i da li je zaista bilo incidenata vidu loših uslova, neadekvatne bridge i medicinske zaštite?

Već sam vam odgovorila na ovo pitanje u prethodnom odgovoru. Snaga jednog društva ogleda se u brizi prema onima kojima je pomoć najpotrebnija i to će biti osnova svih priotetnih aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u narednom periodu.

• Koliko je bilo grešaka u socijalnom sistemu kad je korona ušla u skoro svaku ustanovu, čak tamo gde nikako nije smela? Koliko njih će odgovarati (imali smo slučaj direktora Gerontološkog centra Niš, optuženog za smrt 51 osobe)?

Ustanove za socijalnu zaštitu i domovi za stare imaju čitav niz specifičosti koje ih svrstavaju u izuzetno osetljive grupe kada je u pitanju širenje zaraznih bolesti. Tu sve treba imati na umu, uslove kolektivnog smeštaja i psiho-fizičko zdravstveno stanje korisnika. U cilju prevencije unošenja virusa u ovim kolektivima od samog početka pandemije su bile zabranjene posete, a značajan deo rada zaposlnenih bio je organizovan po principu krantinskog smenskog rada.

Činjenica jeste da je virus tokom ovih 1o meseci ušao u mnoge od ovih ustanova i da su epidemiološka istraživanja pokazala da su rezervoari u najvećem broju slučajeva bili zaposleni.

Ministarstvo je u stalnoj komunikaciji sa nadležnima u ustanovama socijalne zaštite i na dnevnom nivou koordinira sve aktivnosti u vezi sa raspodelom raspoloživih kadrova, nabavke testova, dezinfekcionih sredstava i zaštitne opreme-Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

To se nažalost dešavalo u ustanovama ovog tipa širom sveta. Ukupan broj laboratorijski povrđenih slučajeva je činio 2-8% ukupnog broja korisnika, što je značajno manje nego u mnogim drugim zemljama u Evropi. U prehodnom periodu smo preduzeli dalje korake u cilju smanjenja rizika unošenja korona virusa u ove ustanove.

S tim u vezi, naše Ministarstvo je u stalnoj komunikaciji sa nadležnima u ustanovama socijalne zaštite i na dnevnom nivou koordinira sve aktivnosti u vezi sa raspodelom raspoloživih kadrova, nabavke testova, dezinfekcionih sredstava i zaštitne opreme. Od pre 3 nedelje sve ustanove se snabdevaju i potrebnom količinom antigenskih testova.

Ovo preventivno testiranje antigenskim testovima omogućava brzu detekciju pojave virusa među korisnicima i zaposlenima, čak i kada nemaju ispoljene simptome infekcije, a tako i pravovremenu reakciju po pitanju lečenja i preduzimanja mera za sprečavanje širenja epidemije. U skladu sa tim, u pojedinim objektima ustanova su uspostavljene zone prema zdravstvenom statusu korisnika. Ove dodatne mere su u kratkom vremenskom periodu pokazale rezultate i nadamo se da će tako i da se nastavi u nardenom vremenskom periodu.

• Ima li na vidiku kraja ovoj epidemiji i kada, do kada ćemo živeti pod merama?

Vreme je pokazalo da virus neće nestati sam od sebe. Ključ borbe se nalazi u nama i u našem ponašanju. Pojava vakcine je i pojava svetlosti na kraju tunela.

• Od početka epidemije, svakodnevno izveštavate o situaciji u zemlji, brojevima zaraženih, izlečenih...Ipak, mnogi su češće komentarisali vaš izgled ili odevanje umesto da su slušali o čemu govorite. Kako se nosite sa tim?

Ne obraćam uopšte pažnju na to.

• Osim pandemije koja je promenila ceo svet, ovu godinu ćete pamtiti i po još jednoj velikoj promeni. Prešli ste put od doktorke i članice Kriznog štaba do ministarke. Kakvu ste situaciju u Ministarstvu zatekli i kako je sada, 2 meseca pošto ste preuzeli resor?

Darija Kisić Tepavčević posle polaganja zakletve u Skupštini Srbije-Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Nadam se da će rezultati rada našeg Ministarstva u naredenom periodu govoriti sami od sebe.

• Kako izgleda primena Zakona o radu, naročito tokom ove godine kada su uslovi poslovanja drugačiji?

Korona virus je uticao na sve naše aktivnosti uključujući i način obavljanja poslova za mnoge delatnosti. To se pre svega odnosi na povećanu učestalost rada od kuće. U Republici Srbiji je već bio regulisan rad od kuće normativnim aktima.

Prema Zakonu o radu radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Kada zaposleni po pravilu obavlja poslove u prostorijama poslodavca, zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće. Zakonske odredbe koje uređuju rad od kuće mogu da se primene u svim slučajevima kada to odgovara poslodavcu i zaposlenom i kad god je takav rad moguć.

Zakonom o radu je propisano da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima.

Odredbe Zakona o radu u vezi sa rasporedom radnog vremena, prekovremenim radom, noćnim radom, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, osim ako drugačije nije određeno opštim aktom ili ugovorom.

Prema podacima za treći kvartal 2020. godine, stopa nezaposlenosti iznosi 9 odsto, a vrednost ispod 10 je i bio jedan od ciljeva Vlade Srbije-Foto: Tanjug/Andrija Vukelić

Zaposleni koji radi van prostorija poslodavca ostvaruje pravo na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva. Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Zaposleni koji rade od kuće ne smeju da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od prava i uslova rada zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.

• Korona virus uticao je na nezaposlenost u celom svetu i izvršio udar na ekonomije velikih i moćnih zemalja. Kako se mi nosimo sa tim?

Prema podacima za treći kvartal 2020. godine, stopa nezaposlenosti iznosi 9 odsto, a vrednost ispod 10 je i bio jedan od ciljeva Vlade Srbije. Još jedan od pokazatelja stabilnosti tržišta rada u otežanim uslovima poslovanja jeste i taj da ukupan broj osoba koje su prijavljene za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti od marta pa do danas iznosi 46.400, a to je na mesečnom nivou identično kao u istom periodu prošle godine.

Antikrizne mere Vlade Srbije zaustavile su masovno otpuštanje, jer je država pomogla isplate zarada za više od milion zaposlenih. Moram da naglasim da ni u jednom trenutku u toku pandemije nisu izostale isplate socijalnih davanja i novčane pomoći i to bez kašnjenja i ikakvih umanjenja i ograničenja. Pred nama su reforme koje treba da doprinesu adekvatnosti i održivosti sistema socijalne zaštite u budućnosti.

• Koji će biti ključni izazovi za vaše Ministarstvo sledeće godine?

Jedna od najznačajnijih aktivnosti Ministarstva biće izrada registra socijalna karta. Njegovim uvođenjem zaokružiće se rad u segmentu digitalizacije javne uprave, u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja, jer će njegovim uspostavljanjem biti objedinjeni podaci o socijalno-ekonomskom statusu postojećih i potencijalnih korisnika.

Socijalne karte će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, i na taj način će blagovremeno i efektivno ostvariti prava na potrebnu podršku.

Izrađen je nacrt zakona o socijalnoj karti, sproveden konsultativni proces i javna rasprava, tekst nacrta zakona usaglašen je sa rezultatima javne rasprave, dostavljen na mišljenje svim relevantnim organima državne uprave, kao i drugim organima, organizacijama i telima. Nacrt zakona će u početkom godine biti dostavljen Vladi Srbije na razmatranje i utvrđivanje predloga.

A, odgovor prof. dr Darije Kisić Tepavčević na pitanje da li vakcinu mogu da prime i oni koji su preležali korona virus, kao i kada bi to trebalo da urade, pročitajte na portalu eKlinika.

(Telegraf.rs)