Srčanom bolesniku i njegovoj majci Južna Morava uništila kuću i svu hranu koju su spremali za zimu

Svake godine se Morava izliva i pravi haos.To nije prica od juce.Lokalne samuprave moraju planirati budzet za nasipe i ciscenje na Moravi.Zasto se to ne uradi...

Zao mi je ovih ljudi, i njihovi vapaji su mnogo bolni. Ali ,da li ce mo se ikada opametiti i slediti primer nasi deda,pradjedova . Zasto mislimo da smo pametni od njih, i njihovo iskustvo ne primenjujemo. Oni nikada nisu pravili kuce blizu reke, niti u ravnici.Njihove kuce su uvek bile na brdu. Posledice izlivanja reka su katastrofalne, I kao sto kazu , ovi jadni ljudi, sve u sekundu odnese voda. Ovakve katastrofe , moraju se izbeci u buducnosti, dzaba su vapaji ,jednom i po jednom, resenje se mora naci.

Dali 200 pari cizama a Hrvatima milion evra. Srbijo jadna si!

E sada nek se daju pare najugrozenijima. Milion evra otislo Hrvatskoj sad nek pomognu i ovim ljudima.

Nadam se da ce drzava pomoci kao sto je pomogla onima koji su slavili dok su nas bombardovali i progonili!!!

Nastavite da gradite kuće na obalama reka, potoka i slivova. Ogradite što više možete, to je samo vaše. Sve što vam ne treba, stare frižidere, šporete, bojlere i ostalo smeće gurnite u reku, i onda kukajte što vam ona vraća istom merom i krivite druge.

Ljudi, sve vas razumem, jer sam u slicnoj situaciji, sem poplave, hvala Bogu. Imam 50 godina, a majka 70, zivimo od 27.000 dinara i ono sto spremimo u zamrzivac do jeseni, mnogo nam znaci za prezivljavanje preko zime, jer na jesen imamo znacajne izdatke za ogrev, drvo i ugalj, sto uzimamo na kredit (drugacije ne moze) i zbog toga finansijski hramljemo do proleca. Da ne daj Boze propadne ono nesto povrca, koje proizvedemo u basti i pilica, koje uhranimo i sve spremimo u zamrzivac, ne znam sta bih i kako bih, jer mesecno treba dosta izdvojiti i za apoteku. Svaki put kad nestane struje, a na selu se to cesto desava, trcim da izvucem gajtan od zamrzivaca iz zida, kako ne bi doslo do kvara, kad struja opet stigne. Nadam se da ima ljudi koji ne znaju sta znaci ziveti na ivici egzistencije, koji bar povremeno mogu da priuste sebi i svojoj porodici izlazak na rucak ili veceru u restoran i da ce koliko toliko pomoci ovim ljudima, cije prezivljavanje zavisi od namirnica koje su pripremili za zimu.