• 0

Ne palite strnjike, posledice ogromnih razmera: Strada zemljište, imovina, jak udarac i na džep

Paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koji potom raznose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje najvažniji sloj za donošenje roda u narednim godinama

  • 0
paljenje strnjike, vatra, trava, korov,

Foto: Shutterstock

Štab za vanredne situacije opštine Vlasotince upozorava građane da ne pale strnjike kako bi uništili biljne ostatke na usevima. Takođe, u saopštenju se navodi da se paljenjem razvijaju visoke temperature, koje ubijaju korisne mikroorganizme zemljišta, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu i stvaranje humusa, a vatra sa njiva može se proširiti i izazvati požare većih razmera.

Tako su tokom prošle godine vatrogasci na teritoriji ove opštine gasili 43 požara na otvorenom, a 2019. su intervenisali 104. puta. Ipak, smanjenje intervencija prethodne godine se objašnjava epidemiološkim merama kojima je bilo ograničeno kretanje ljudi.

- Spaljivanje strnjih useva zabranjeno je Zakonom o zaštiti od požara. Lice koje je izazvalo požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije. Novčana kazna za fizičko lice iznosi 10.000 dinara, a za pravno od 300.000 do milion dinara - kaže načelnik Štaba za vanredne situacije opštine Vlasotince Ivan Stanković, koji je i član opštinske komisije koja prati sprovođenje mera zaštite od požara na otvorenom, piše Jugmedia.

Stanković dodaje da će članovi komisije u letnjem periodu obilaziti teritoriju opštine i vršiti kontrolu sprovođenja protivpožarnih mera, naročito u toku žetvenih radova, a ukoliko se utvrdi da je na poljoprivrednom gazdinstvu vršeno spaljivanje žetvenih ostataka, gazdinstvo će izgubiti pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi u periodu od dve godine, navodi se.

Na kraju podsećaju da zbog požara na otvorenom, svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma.

Paljenje strnjika nije problem samo u vlasotinačkom kraju. Isto upozorenje izdao je i subotički Gradski štab za vanredne situacije.

Kako se navodi u apelu Gradskog štaba, paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koji potom raznose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje najvažniji sloj za donošenje roda u narednim godinama.

- Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg-zimskog oranja i do 2,5 odsto više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana. Zaoravanje je mera borbe protiv korova, tako što se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom. Zaoravanjem se vraća zemljištu jedan deo onog što je iz njega izneto prinosom, najvažnija biljna hraniva (azot, fosfor, kalijum), organska materija, što predstavlja vid slabijeg đubrenja zemljišta. Lakša je osnovna obrada zemljišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrošak goriva - navedeno je.

Od nepažnje do katastrofe

Paljenje strnjika, posebno u naseljenim mestima, može da dovede do katastrofe velikih razmera. Usled vetra, vatra može da se brzo proširi, zahvati kuće i automobile.

Takav slučaj zabeležen je pre nekoliko godina u Jagodini, kada je zbog paljenja strnjika izgoreo čitav automobil. Naime, jedna devojka iz Jagodine doživela je pravi prizor iz pakla: parkirala je automobil kraj jednog šljivara, otišla u šetnju s majkom, a kada se vratila od njega je ostala samo jedna guma i - garež. A taj auto kupila je samo mesec dana ranije i to od novca koji je dobila kao nagradu za stečenu diplomu.

Kako je tada rekla za Telegraf.rs, jedna žena je zapalila strnjišta nedaleko odatle, ali vatra se proširila i došla do automobila.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima