Miodrag o svom velikom prijatelju Tomi: Upoznao sam ga nakon lečenja u Americi. Kupovao je odeću siromašnima

Miodrag Rakić iz Pečenjevca najzaslužniji je što je Toma Zdravković dobio spomen česmu u ovom selu, ali i spomenik u Leskovcu. Iskoristio je odbornički mandat u skupštini grada Leskovca i ubedio i poziciju i opoziciju, da u toj odluci treba da budu jedinstveni. Ali uspomenu na slavnog komšiju i ličnog prijatelja čuva i na drugačiji način, kad je dobro društvo i isto takvo raspoloženje, Rakić se rado lati mikrofona i peva Tomine pesme.

Iako je od njihovog prvog susreta prošlo više od četiri decenije, Rakić ga se odlično seća.

- Upoznali smo se, a gde drugo, nego u kafani. Bilo je to 1983. godine, baš se vratio iz Amerike nakon lečenja, tamo je upoznao svoju suprugu Gocu, to mu je bio četvrti brak, sa njom je dobio sina. U Pečenjevcu je njegov rođak Svetolik držao kafanu gde je on rado dolazio. Sećam se da je bilo dva popodne kad sam sa njim seo, odatle smo produžili u motel pored starog autoputa Niš - Leskovac. Toma me je tamo odveo da slušamo pesme Šabana Bajramovića koje je pevao Jovica Stanković Gari, a zatim smo nastavili u Pukovac kod njegovog rođaka i rastali se tek u zoru. Takav je bio Toma, kad sednete sa njim, to nikada nije bilo na kratko, voleo je duge priče. Interesovao se za ljude u selu, za svakog je pitao šta radi i čime se bavi - priča Miodrag.

- Pre odlaska u Ameriku, ređe je dolazio, verovatno je bio prezauzet, ali kada se vratio, stalno je bio u Pečenjevcu, ponovo se vezao za selo. Voleo je i Leskovac, ali i Niš, često je išao kod prijatelja Svetislava Ivanovića, sa njim je voleo da provodi novogodišnje praznike - priseća se Rakić svojih dana provedenih sa pevačem.

Zdravkovićeva prerana smrt ga je mnogo pogodila pa je sebi stavio u misiju da ubedi sugrađane da mu podignu spomenik.

- On je nesporno bio veliki čovek, ne samo u muzičkom svetu, nego je zaista bio ogromna i topla duša. Trudio se da svima pomogne, kupovao je odeću i obuću ljudima slabijeg imovnog stanja, čašćavao drugove, slava ga nije promenila. Ožaljen je u celoj bivšoj Jugoslaviji, kada je umro, to je bila udarna vest na dnevniku. Smatrao sam da smo dužni da mu i mi odamo počast, pa sam predložio odbornicima da mu podignemo spomenik i u Leskovcu i u Pečenjevcu. To je bilo prvi put da i pozicija i opozicija aplaudiraju istom predlogu. Zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku Slobodanu Kostiću, u Leskovcu je 2011. podignut spomenik a Pečenjevce je dobilo spomen česmu. I taj potez je nadaleko odjeknuo, često kažem da smo ga na taj način nekako „digli iz mrtvih“, obnovilo se interesovanje za Tomu. Tim povodom ovde su došle njegove kolege Merima Njegomir, Snežana Đurišić, Legende, Kemal Monteno koji mu je napisao pesmu "Pesme moje, pesme moje". Posle toga, otvorila se kafana "Tomina priča", evo sad je usledio i film, sve je to išlo nekim svojim tokom, i Toma se nekako opet vratio među nas – priča prijatelj pokojnog muzičara.

Komentarišući Zdravkovićevo delo, Rakić naglašava da je njegova vrednost nesporna.

- Ako jedan Novak Đoković američkom novinaru na pitanje kako se sprema za mečeve, odgovara da sluša muziku Tome Zdravkovića, mislim da to dovoljno govori o vrednosti njegove muzike. On je svojevrsni fenomen, vole ga generacije koje ga ne pamte jer je pevao za sve, za napaćene, zaljubljene, srećne, svako se tu pre ili kasnije na neki način pronađe jer su ta osećanja svima svojstvena. Kad zađete malo u tekstove njegovih pesama, shvatite da je to čista poezija, da ne diraju zalud u svačiju dušu. I ja sam se pronašao u njima, i rado pevam njegove pesme kad god imam priliku, naravno, gde drugo, nego u kafani - zaključuje Rakić.

Za čitaoce Telegrafa, Rakić je otpevao deo pesme „Nada“ koju je Zdravković posvetio svojoj supruzi iz Crne Gore. Ona je bila jedina od njegove četiri životne družbenice, čijim je imenom nazvao pesmu.

(Telegraf.rs)