≫
Marini je dan krenuo "nizbrdo", a onda joj je prišao neznanac u parku: "Shvatila sam da još ima dobrih ljudi"
≫
Događaj je ostavio toliki utisak na Marinu Kovačević Tomić, da je poželela da ga podeli sa nama, kako bi još nekom ulepšao dan
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Jelena
Primetila sam da dosta ljudi koji su komentarisali izvlace negativnu poruku ovog dela, cak ni ne pokusavaju da sagledaju drugu stranu sto je sasvim okej jer su tako navikli da govore, razmisljaju. Lakse je primetiti da nema struje, nego kada je ima zar ne? Neko cak nije ni svestan poruke ovih neznaca, a prenecu vam ja kao psiholog. U redu je deci pricati da ne prilaze neznancima, ali zapitajte se da li su svi neznanci isti? Da li ste nekada starom prijatelju prisli koji vas se ne seca i rekli cao, a on je samo gledao ko ste vi? Ova prica Vam govori dragi moji o tome kako je ovoj zeni mozda bila potrebna podrska, mozda joj je nesto tistelo u tom trenutku... decko je primetio to i pokusao je lepim gestom pre svega kulturom da pomogne i koliko vidim u tome je uspeo. Obozavam mlade ljude, divim se njihovoj energiji i entuzijazmu. Zamislite da je vase dete bilo na tom mestu, da li bi vrbovalo (uzasna rec za ovakvu pricu). Poenta je kao sto je u tekstu napisano jos uvek posoje dobri ljudi. Razlika izmedju neke namere i pomoci je velika i treba to razgraniciti nije svako isti. Mozda ste bas vi koji ste komentarisali imali negativno iskustvo ili poznajete nekog ko je ima, pa se sada to duboku u vama ukorenilo. Strah,nepoverenje,... Hvala, divna prica koju vredi podeliti.
Jasca
I sta se desilo na kraju?
Nass
Ne razumem poentu?