Marini je dan krenuo "nizbrdo", a onda joj je prišao neznanac u parku: "Shvatila sam da još ima dobrih ljudi"

Primetila sam da dosta ljudi koji su komentarisali izvlace negativnu poruku ovog dela, cak ni ne pokusavaju da sagledaju drugu stranu sto je sasvim okej jer su tako navikli da govore, razmisljaju. Lakse je primetiti da nema struje, nego kada je ima zar ne? Neko cak nije ni svestan poruke ovih neznaca, a prenecu vam ja kao psiholog. U redu je deci pricati da ne prilaze neznancima, ali zapitajte se da li su svi neznanci isti? Da li ste nekada starom prijatelju prisli koji vas se ne seca i rekli cao, a on je samo gledao ko ste vi? Ova prica Vam govori dragi moji o tome kako je ovoj zeni mozda bila potrebna podrska, mozda joj je nesto tistelo u tom trenutku... decko je primetio to i pokusao je lepim gestom pre svega kulturom da pomogne i koliko vidim u tome je uspeo. Obozavam mlade ljude, divim se njihovoj energiji i entuzijazmu. Zamislite da je vase dete bilo na tom mestu, da li bi vrbovalo (uzasna rec za ovakvu pricu). Poenta je kao sto je u tekstu napisano jos uvek posoje dobri ljudi. Razlika izmedju neke namere i pomoci je velika i treba to razgraniciti nije svako isti. Mozda ste bas vi koji ste komentarisali imali negativno iskustvo ili poznajete nekog ko je ima, pa se sada to duboku u vama ukorenilo. Strah,nepoverenje,... Hvala, divna prica koju vredi podeliti.

I sta se desilo na kraju?

Ne razumem poentu?

Plašim se ljudi, sigurno bih otišla kad bi mi prisao