Spisak najčešćih opasnosti koje vrebaju iz prirode: "Ona nije samo čista voda, brvnara na selu i miris cveća"

Foto-kolaž: Pixabay

Dobro znamo koliko je priroda bitna za zdrav život i opstanak čoveka, koji je i deo nje. Poslednjih decenija svedoci smo i bujanja pokreta koji se bave očuvanjem prirode, naročite one netaknute, ali i pojedinaca koji se vraćaju jednostavnom načinu života, poput onom koji su vodili naši preci.

Ipak, postavlja se pitanje koliko uopšte znamo o prirodi, da li smo zaista spremni da joj se vratimo i da li smo zaboravili na to da imamo prirodne neprijatelje?

Preporučujemo

Da. ipak, nismo toliko superiorni i nedodirljivi kao ljudski rod, setimo se i onda kada na čujemo da je neko nastradao od ujeda pauka, zmije ili stršljena, ili je pojeo neku otrovnu pečurku.

Priroda nije samo čista voda, brvnara na selu i miris cveća. Priroda je stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta koji, kao i mi, imaju podjednako pravo na nju.

Ovde će biti navedeni samo neki primeri, po čoveka, potencijalno opasnih vrsta sa kojima bismo trebali da budemo na oprezu, ali nikako i u strahu.

Otrovne pečurke

Pečurke su jedan od bitnih elemenata u ishrani ljudi. Koriste se u spremanju mnogih ukusnih jela, a neretko i kao zamena za meso.

U narodu postoji izreka - Sve pečurke su jestive, ali se neke jedu samo jedanput.

Nažalost, to je istina. Zbog toga, čovek treba da poseduje znanja o vrstama gljiva, kako bi brao one koje nisu opasne po zdravlje i život.

Nedavno je Srbiju poresla vest o Šapčanima koji su se otrovali upravo jedući pečurke, a jedna osoba je preminula.

Otrovnih pečuraka u Srbiji brojčano nema mnogo, ali su veoma česte i ima ih svuda, kako u proleće, tako u leto, i sada u jesen. Pupavka, panterovka, muhara i haringača četiri su od 30-ak najotrovnijih pečuraka u Srbiji, a neke od ovih ako se pojedu mogu biti smrtonosnije i od ujeda kobre.

Najopasnija je, kažu stručnjaci, zelena pupavka.

Pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, tako postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva. Pod pojmom otrovne gljive podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Najotrovnija pečurka - Zelena pupavka Foto: Pixabay/adege

Samo hemijskom analizom tačno se može utvrditi otrovnost gljiva.Bez dobrog poznavanja gljiva i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje gljiva. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.

Zmije otrovnice

Proteklog leta građani su se češće nego inače javljali sa svojih imanja, kuća, stanova, parkova i drugih javnih mesta, u strahu jer su zaticali zmije.

Tako su zmijari imali pune ruke posla, upozoravajući ljude da budu pribrani, jer, ipak, ljudi su ti koji su okupirali njihovo stanište. Mahom je bilo reči o bezpasnim primercima, poput smukova, ali se tu i tamo mogao naći poskok ili šarka.

Tako se i nadvno među stanovnike Priboja ulio se strah usled velike najezde poskoka i smukova. Takođe, pre par dana nađen je i poskok u beogradskom Bulevaru despota Stefana.

Kako je ranije za naš portal govorio zmijar Vladica Stanković, na našoj teritoriji imamo tri vrste opasnih zmija, a to su poskok, šarka i planinski šargan, dok je bezopasnih mnogo više.

- Zmije koje nisu otrovne su stepski i eskulapov smuk, smukulja, belouška, ribarica i četvoroprugasti smuk. Ljudi u neznanju mnogo puta mešaju vodene zmije sa otrovnim zmijama jer šare mogu biti slične. Najveći nerpijatelj i problem je neznanje i strah. Nema dovoljno edukacija koje bi upoznale ljude sa materijom. Kada imate znanje, strah se gubi - ističe Vladica.

On je upozorio da, iako je prošlo leto, sada možemo naleteti na zmije jer se kriju u ogrevu za zimu, tačnije šupljima.

Inače, poskok je jedna od najvećih otrivnica u Srbiji. Reč je o zmiji koja je lako prepoznatljiva, jer na vrhu glave ima rog i šare, romboide koji idu u cik-cak.

Dostiže do 80 centimetara dužine, mada ima i primeraka koji narastu do jednog metra.

Poskoka u prirodi ima na jugu Srbije, kaže Vladica, ali i u Negotinu, Kladovu, Zaječaru, na Fruškoj gori.

Koban i ujed stršljena

Ujedi pčele, osa ili srtršljena, iako bolni, u većini slučajeva nisu opasni po čoveka. Ipak, postoje situacije u kojima mogu biti pogubni, pa se svima savetuje da nikada "ne diraju u osinjak".

Kako lekari kažu, onaj ko je alergičan na ubod osice ili pčele, vrlo verovatno je alergičan i na ubod stršljena.

U nekim slučajevima može doći do anafilaktičkog šoka. Tada teba pozvati hitnu pomoć. Kada je čovek u smrtnoj opasnosti, a u tom trenutku nema lekara koji bi mu pomogao, alergijska reakcija se može ublažiti injekcijom adrenalina koja je unapred pripremljena.

Foto: Pixabay

Najvažnija je preventiva, napominju stručnjaci, i savetuju da u prirodi treba biti oprezan i zaštititi otvorene delove tela.

Lekari savetuju i da se koliko god možemo klonimo mesta na kojima ih ima poput terasa, voćnjaka...

- Stršljeni su inače zaštićeni zakonom i ne smeju se ubijati. Zato samo treba voditi računa i ne iritirati ih. Inače, otrov stršljena može se uporediti s onim drugih osa, ali po sastavu nije jednak, čak je manje toksičan. No, sam ubod stršljena doživljava se bolnije nego ubod manje ose, jer je u otrovu stršljena veći udeo neurotransmitera acetilholina, supstance koja izaziva osećaj pečenja. Pored toga, stršljenova žaoka je deblja i duža, pa prodire u dublje, osetljivije slojeve kože, što rezultira osećajem većeg bola. Inače, ubod stršljena nije smrtonosan. Izuzetak čine ljudi koji su alergični - objasnila je svojevremeno za Telegraf dr Dragana Despot iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Komarci sa virusom Zapadnog Nila

Iako smo se saživeli sa komarcima, navikli da se nosimo sa njihovim ubodima, prava opasnost se javlja onda kada sa sobom nose opasni virus Zapadnog Nila.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine.

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca.

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.

Zašto treba da budemo oprezni i sa psima?

Iako psi važe za najbolje čovekove prijatelje, svedoci smo i situacija kada susret sa njima može biti koban.

Javnost je nedavno zgrozio slučaj u Krnjači, kada je dvogodišnju devojčicu ugrizao pas za ruku i otkinuo joj deo prsta.

Psi su teritorijalne životinje koje najčešće funkcionišu u čoporu. Čak i kada su napušteni, prostor koji su odabrali za svoje stalno boravište doživljavaju kao svoju teritoriju i spremni su da ga brane od svakog koga protumače kao pretnju ili uljeza.

- Ovo se ne odnosi samo na ljude, štaviše, češće se odnosi na drugog psa, koji za čopor znači potencijalnog rivala ili novog člana, koji u ekipu neće ući tako lako - ili uopšte. Drugi važan okidač koji može uznemiriti psa jeste diranje hrane, odnosno odbrana teritorije na kojoj imaju štence ili izvorište hrane. To mogu biti mesta gde ih već hrane neki ljudi ili kontejneri pored koji često ima bačene hrane - upozorili su ranije za Telegraf.rs iz Animal Rescue Serbia.

Navodi se i da univerzalan odgovor na pitanje kako se zaštititi od napada psa, ne postoji, ali postoje određeni saveti koje navode iz ARS-a, koji mogu biti od koristi ako se nađete na meti ove životinje.

Savete možete videti na linku.

(Telegraf.rs)