Majku su mi silovali i tako sam začeta. Umalo sam ukradena i prodata: Bolna ispovest Svetlane, albino devojke

Ružna si, izgledaš poput vampira, nisi zgodna, albino devojka, gadna si, to su one najblaže reči koje je Svetlana Sumi (22) godinama slušala na svoj račun od vršnjaka u školi, studenata u domu gde boravi i nikada nije osetila podršku. A, kako i sama kaže, ne voli mnogo ljude ali ima više razloga zbog čega je to tako.

Preporučujemo

Sumi je bila gost Telegrafa.rs i tom prilikom je odlučila da govorio otvoreno i bez zadrške o svom životu, ali i diskriminaciji koju i danas doživljava samo zato, jer je "bela". Ispričala nam je da je začeta kada je njena majka silovana, kao i da su par dana nakon rođenja njeno mami rekli da dođe po pepeo svoje bebe. 

- Zovem se Svetlana, ali mi je umetničko ime Sumi, to je ime koje sam ja tražila kako bi mi bilo lakše, a veliki sam ljubitelj Japana i njihove kulture, ono mi je bilo najlakše. Prijatelj mi je dao to ime. Ima značenje beli cvet i čista lepota. Studiram japanski jezik i turističku akademiju. Interesovanje za japanski mi se javilo sa 10 godina. Bila sam skoro slepa i mene su doktori otpisali ovde. Bila sam i u Moskvi, ali ništa nije pomoglo - počinje Sumi za Telegraf svoju tešku priču i tešku borbu sa samom sobom, pre svega.

Od slepila do slabijeg vida, linija je bila tanka. 

- Budući da ništa nisam videla, ja sam samo listala Jutjub. Tamo su izlazili snimci nekog japanskog monaha. Stalno sam prelazila preko toga, ali se taj snimak vraćao. On je čovek koji je mnogima pomogao da progledaju, a onda sam ga slušala i shvatila da kroz psihološke terapije mi možemo da progledamo, da je bitno samo da kroz razne vežbe zamišljamo mrak, voz i prirodu. Inače, posebno je zanimljivo da svakog jutra moram da gledam u izlazak sunca i da bacim šaku pirinča. To sam i radila. Ali i danas kada je sunce ništa ne vidim, ne znam kako to da vam opišem. Sada, nakon svega, meni se vid vratio ali jako malo, ja vidim na samo par centimetara od sebe i zbog toga nosim naočare i beli štap - priča Sumi za Telegraf.rs.

Sumi je do skoro radila u jednom lancu brze hrane. Taj posao joj je bio enigma, ali je uspela. 

- Zaposlila sam se u jednom lancu brze hrane, bili su jako skeptični ali su mi dali priliku. Rekli su mi da je posao dinamičan, ali se na kraju ispostavilo da sam bila jako dobra, do skoro sam radila tamo ali mi je samo smetalo jer su me već na početki neki sputavali i ograničavali na osnovu vida. U tom periodu, ljudi su me viđali na slikama i snimcima. Bilo je čudno kako to da ja radim u brzoj hrani. Mislili su da sam bogata, a ja sam radila kako bih pomogla sebi i svojoj mami koja živi sa mojom sestrom i mlađim bratom - priča ona.

"Mrzela sam sebe, zašto ja?"

Priznaje da joj e bilo teško da prihvati sebe.

- Bilo mi je teško da prihvatim sebe, sažaljevala sam samu sebi i mučilo me je jer zavisim od druge osobe. Razmišljala sam zbog čega sam ja baš ovakva, ima toliko ljudi, zašto ja? Mrzela sam samu sebe. Kada je počelo moje školovanje, zavisila sam od toga da li će majka da mi pročita lekciju ili neće, da li će imati vremena a ja bez nje ne bih mogla da naučim. Pitala sam se šta sam skrivila da mi sve bude teško, gađana sam kamenjem, maltretirana fizički, sajber nasilja ima i danas bez prestanka i pauze, ali sam naučila. I depresije su bile deo mog života.

Školovanje joj nije teško padalo zbog situacije u kojoj se nalazi, ali jeste zbog okoline koja ju je besomučno maltretirala jer je drugačija.

- Borila sam se i išla kod psihologa, ali on nikako nije mogao da mi pomogne jer mi je uvek govorio ono što su i svi ostali. Davali su mi lekove za spavanje, jer tada nisam mogla ni da spavam, ali sam na kraju uspela da se oporavim. Društvene mreže su te koje su me donekle ubijale. Pogasila sam sve mreže i zatvorila taj kontakt do mene, edukovala sam se i posvetila stvarima koje volim. To je bio peridod mog izlečenja ili, prosto, situacije gde sam ja naučila da prihvatim sebe - kaže Sumi:

Pokušala i da se ubije  

- Bila sam jako tužna. Nisam videla izlaz iz svoje situacije. Pokušala sam i da se ubijem. Bila sam u domu gde i živim zbog studija, sedela sam u toaletu i pozvala SOS telefon. Bila sam uplakana i u jako lošem stanju sam razgovarala sa ženom koja mi je rekla da joj kažem koji je razlog mog pokušaja ubistva. Rekla sam joj da sam neko ko na mrežama trpi sajber nasilje. Ona je tada počela da viče na mene, nije mi pomogla. Moja cimerka iz sobe je ušla u toalet, videla me je, a ja sam se već davila. Sprečila me je da dignem ruku na sebe. Hvala joj na tome - priseća se albino devojka.

I to nije sve.

Naša sagovornica je začeta kada su, nažalost, njenu majku u mladosti silovali na poslu.

- Moj deda je Ukrajinac poreklom i kada je bio rat, on je tamo ratovao i bio je ozbiljan član vojske. Moja majka, krenula je da ide po svetu, kako bi zaradila novac i pomogla porodici. Jednom je radila u kafani nekoj, ili šta god da je to bilo gde je pevala. Bila je jako mlada i nešto su joj sipali u piće. Ovo su njene reči. Ona se probudila iza šanka, pocepane odeće i krvava. Ničega se nije sećala. A, onda je saznala da je trudna. Njena majka, moja baba, nije želela da ona mene rodi, jer se desilo sve kako se desilo. Ali, mama to nije prihvatila. Tako je i bilo, onda sam ja došla na svet - tvrdi naša sagovornica i nastavlja da nas šokira:

"Dođite po pepeo vaše bebe"

- Kada sam se rodila, na meni su radili neke eksperimente. Nakon par dana pozvali moju majku i rekli joj da dođe po pepeo njene bebe, tačnije mene i kako ja nisam izdržala. To je bio period kada su se krale bebe. Moja majka nije verovala. Pokušala je da uđe u bolnicu ali joj nisu davali, na kraju je ona pozvala dedine kolege jer ih je zadužio i oni su (vojska) došli s njom u bolnicu i tada su me dali. Majka me je izbavila i sprečila da prodaju i mene. Tom prilikom neki doktori su uhapšeni - prča ova mlada devojka za Telegraf.rs.

Mukama njene majke za borbu oko dece tu nije bio kraj. Sumi i njena sestra su završile u Domu za nezbrinutu decu i bile odvojene od majke skoro tri godine.

- To je bio period kada sam ja krenula u školu, od zlostavljanja koje sam preživljavala sam stalno imala modrice. Jedan dečak je pred svima urinirao po mojim stvarima, tačnije u moj ranac a cela škola mu je aplaudirala. Meni je jednom učiteljica rekla da, ako budem rekla da me majka maltretira, da će učiniti sve da mene niko više ne dira. Ja sam to rekla, a onda su me uzeli i moju mlađu sestru i doveli u dom. U domu smo isto bile diskriminisane, jedna devojka me je stalno tukla preko očiju, a potom smo bile usvojene. Nakon nekoliko godina borbe, majka je uspela da nas vrati jer se udala to je bio jedini način. Taj naš očuh tada, bio je veliki ženskaroš i jednom je pokušao da siluje mene i moju sestru, ali je majka to spečila. Moja majka ima sina sa njim, i sve je bilo u redu do momenta kada on nije rekao kako moja sestra i ja nismo njegova biološka deca. Tu se sve završilo - priseća se bolnih dana.

Modeling i naslovne strane preko noći. 

- Dugo sam razmišljala čime bih da se bavim. Mama mi je rekla da upišem turizam jer volim da putujem i upoznajem ljude. Učila sam jako kratko jer sam došla dva dana pred upis, i nekako sam uspela da uđem budžet i da upišem studije. Volim i jezike, nekoliko njih govorim, a onda se desilo ono što sam želela - modeling. Stalno sam pričala da bih to volela, ali su mi se svi smejali. Tada mi je stigao poziv iz modne agencije koja me je pozvala na kasting. Otišla sam ali sam krila od mame, jer bi se ona brinula. Upala sam u taj preliminarni krug a niko nije mogao da veruje. Nakon samo par dana sam dobila angažman i zaradila neki novac. Inače, vratila sam društvene mreže i naučila da se borem sa lošim komentarima i vređanjima, uprkos tome što ništa nisam loše uradila.

- Zbog čega mrzim ljude? Evo odgovora. Ne volim ili mrzim ljude, jer su mi mnogo lošeg naneli, nikada se nikome nisam zamerila i sada su od mene sve te situacije napravile da teram inat. Ja svima teram inat. Zamislite, čekala sam tramvaj pre par dana i pitam ljude da mi kažu koji je broj je jer ne vidim, niko nije želeo da mi kaže, a neka žena mi je dobacila: "Nisi ćorava, vidi koji je broj". Na kraju su naišli neki studenti i ostali uz mene dok tramvaj nije došao -  kaže Svetlana za Telegraf.rs.

Kroz njen život nije bilo lako, ali ona ima poruku za sve. 

- Sledite svoje snove, nikako nemojte da odustajete od njih. Kada odustanete od svojih snova, odustali ste i od sebe. I maštajte, ja stalno maštam! Verujte u sebe, sve što želite to i možete, ako iskreno želite - poručuje nam ova mlada, ali jako hrabra devojka.

(Telegraf.rs)