Robot menja ruke hirurga: Ekskluziva na velikom Kongresu endoskopskih hirurga, srpski lekari domaćini

Ruke hirurga i u našoj zemlji uskoro će zameniti robot. Ono što je standrad u lečenju pacijenata u Evropi kod nas će postati za dve, tri godine, a kako to u stvari izgleda kada robot operiše, biće ekskluzivno prikazano od 19. do 21. aprila u Beogradu na trećem velikom Kongresu Udruženja endoskopskih hirurga Srbije u hotelu Hajat.

Kongres se održava pod pokroviteljstvom Evropskog Udruženja za Endoskopsku hirurgiju (EAES), očekuje se prisustvo više od 1.000 učesnika, i više od 40 eminentnih stručnjaka, pretežno iz Evrope.

Doktor Miloš Bjelović, predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije podseća najpre u razgovoru za Telegraf.rs da je prvi kogres Udruženja, koje je osnovano 2016. godine, održan 2017. godine, a  drugi 2019.

- Ideja je bila da se kongres održava svake dve godine ali nas je korona malo omela u tome. Ovo je treći kongres. Tema ovog kongresa, koji će trajati tri dana, biće -  laparoskopska minimalna invazivna hirurgija sreće robrotsku hirurgiju. Biće nam na raspolaganju više od 40 eminentnih stručnjaka, dominantno iz Evrope. Na prethodnim kongresima bilo je i kolega iz Azije. Ovaj put je dominantna Evropa. Više od 15 zemalja Evope će biti prezentovano ovde, iz nekih zemalja će biti i po dva, tri hirurga, a inače se radi se o eminentnim hirurzima koji rade laparoskopsku i robotsku hirurgiju - kaže dr Bjelović.

Svaki Kongres doprinese u razmeni znanja i iskustava. Dr Bjelović se, osvrnuo i na teme prethodnih.

- Na prvom kongresu 2017. godine pokušali smo da  napravimo presek toga što se radi u Srbiji i regionu. Na sledećem kongresu tema je bila regionalna saradnja, koja je i po našem a i po mišljenju evropskog Udruženja endoskopskih hirurga ključ napretka. Ako razmenjujemo iskustva i pomažemo jedni drugima, možemo brzo i kvalitetno da idemo napred - napominje dr Bjelović.

U fokusu ovog Kongresa biće susret laparoskopske hirurgije sa robotskom. Generalni sekretar Udruženja dr Srđan Mijatović, koji je imao priliku da upravlja robotom, objasnio nam je u čemu su njegove prednosti.

- Mi pripremamo nešto što je jako bitno i moderno u svetu a to je robotska hirurgija. Ona ima neke svoje prednosti ali i mane. Na ovom kongresu objedinićemo iskustva o laparoskopskoj minimalno invazivnoj hirurgiji i mogućnosti rešavanja tih problema sa robotskim sistemom. Poznata su tri robotska sistema - kompanija Intinuitiv koja zastupa Da Vinči robotski sistem, zatim Medtronik - Hugo robotski sistem  i imamo najnoviji Oksford robotski sistem koji će na svu sreću i na veliko uvažanjevanje svih kolega biti izložen na našem kongresu i sve kolege će moći da koriste i prođu kroz trening robotske hirurgije - objašnjava dr Mijatović.

Prema njegovim rečima, da bi neko upravljao robotskim sistemom, potrebno je veliko iskustvo u minimalno invazivnoj laparoskopskoj hirurgiji.

- Potrebna je vrsta privikavanja na samu vizuelizaciju pošto robotski sistem omogućava da vizuelizujemo 3D odnosno da vidimo drugačije nego što sada vidimo na ekranu 2D sliku. Sa druge strane, mnogo je komplikovanije sinhronizovati pokrete na robotu ali je i mnogo jednostavnije zato što nam robotske ruke pružeju mogućnost da budemo bliže organima. Ruke robota imaju mogućnost da funkcionišu više od 365 stepeni.  Upravljanje je vrlo jednostavno i omogućavaju nam da radimo intervencije na organima, koje su dosta nedostupne kao što je mala karlica, kao što je kardiovaskularni sistem.

- Generalno gledano, sve intervencije mogu da se rade sa roborom, od najprostijih operacija koje radimo minimalno invazivni hirurški, do operacija koje su najkomplikovanije i najteže a koje su vezane za preparaciju organa, pojeidinih nerava, krvnih sudova - priča dr Mijatović za naš portal.

S obzirom na to da ima operacija koje traju po 8, 9 sati pa i duže, pitali smo naše sagovornike može li robot da se umori ili ne.

- Odlično pitanje. Robotski sistem nema zamor. Ono što je dobro, na robotu mogu da rade i hirurzi, mogu da rade i ginekolozi, urolozi, kardiohirurzi, torokalni hirurzi. Robot konstantno radi samo se menja čovek koji njime upravlja - kaže dr Mijatović.

Robot u Srbiji za dve, tri godine

Doktor Bjelović dodaje da se roboti najviše koriste u malim i nedostupnim prostorima, te da je ova vrsta hirurgije najpre počela da se radi u maloj karlici.

- I, najčešće i najbrojnije su urološke robotske operacije u maloj karlici, i ginekološke,  takođe. Međutim, kao što je dr Mijatović rekao, robotska hirurgija osvaja sve oblasti hirurgije. Mi smo trenutno u situaciji promene paradigme. Znači to je napredak koji nema potrebe i koji ne može da se zaustavi - navodi dr Bjelović i potvrdno klima glavom na našu konstataciju da je robot, upravo, budućnost minimalno invazivne hirurgije:

- Za neke je bliska budućnost, za neke već i sadašnjost. Recimo u Evropi je unazad godinu i po dana samo jedna kompanija, Medtronik, prodala više od 60 robotskih sistema. Intuitiv ima preko 200 robotskih stanica. Prema tome, u Evropi je robotska hirgija standard lečenja pacijenata danas, kod nas, po nekim procenama za dve, najkasnije tri godine. Zašto kasnimo? Zato što da bi robotka hirgija počela da radi u nekom regionu mora da se obezebdi kompletna logistika, dostupnost potrošnog materijala dostupnost servisa, kada sve to bude dostupno ovde, možemo početi da radimo sa robotskim sistemom - kaže dr Bjelović.

To znači da prvog robota možmo da očekujemo za dve, tri godine?

- Upravo. Takva je procena. Imali smo sastanak pre nekih mesec i po dana na tu temu, procena Medtronika je da prvi roboti mogu kod nas da se pojave za dve godine a možda i malo više - otkriva nam dr Bjelović.

A, da li će robot zameniti ljude...

- Veliko iskustvo svakog hirurga u minimalno invazivnoj hirurgiji doprinosi lakšem radu na robotskom sistemu. Robot nije samo mašina. Robotskim sistemom celokupnim, i stanicom robotskog sistema, rukovodi iskusan hirurg, kojem je, takođe, neophodna velika i dugotrajna obuka za rad na robotskom sistemu. Potrebno je, ne samo da bude hirurg, već i instrumentarka, drugi hirurg odnosno asistent koji će biti pored samog robota. Potreban je ceo tim, dakle, a ne smemo da zaboravimo i anesteziologa. Sistem robotski podrazumeva olakšani rad, bolju, precizniju hirurgiju, jednostavniju za, i pacijenta ali takođe i rešavanje svih težih, komplikovanih slučajeva - detaljiše dr Mijatović.

Hirurzi vole da uče putem videa 

Osim o robotu, ovaj kongres će biti posvećen i video prezentacija, jer kako kaže dr Bjelović hirurzi vole da uče gledanjem videa.

- Ove godine je fokus stvaljen i na video prezentacije. Hiruzi, inače, vole da gledaju video zato što je to jedan od naboljih načina edukacije. Jedan od ishodnih ciljeva kongresa je edukacija i jedan od isodnih ciljeva i Udruženja je i edukacija hirurga. Prema tome, biće prikazan veliki broj video prezentacija. Zamolićemo na licu mesta i kolege koje će to da prikazuju da nam ih i ostave kako bismo bili u mogućnosti i da na sajtu postavimo veliki broj videa, odnosno da napravimo banku video materijala koju će naši članovi moći u budućnosti da koriste, pogledati meni Udruženja i pogledati operaciju koja ih najviše interesuje.

- U suštini jedan pod pozitivnih ishodnih ciljeva  minimalno invazivne hirurgije i robotske hirurgije, je upravo ta olakšana edukacija. Tako da snimanje operacija i mogućnost da se te operacije i pogledaju više puta, omogućava nama koji radimo da ispravljamo greške odnosno da ih korigujemo, a onima koji treba da uđu u posao da vide šta ih čeka i da vide kako se te operacije rade na standardan način - kaže dr Bjelović.

Prema rečima dr Srđana Mijatovića mladi su i te kako zainteresovani za endoskopsku hirurgiju.

- Mladi su jako zainteresovani jer su kroz završne ispite iz hirurgije i obuku kroz specijalizaciju došli u mogućnost da im je pristupačno da vide kako se radi trenutno u svetu i šta se sve radi i koji su noviteti. Tako da, kod nas na Kongresu ćemo imati veliki broj studenata, naših mladih kolega, koji će učestvovati na kongresu, kontinuirano, zajedno sa svim ostalim specijalistima. Tako će  i razmeniti iskustva sa mlađim kolegama, ostvariće kontakte, pa će i u budućnosti moći da pokažu i prikažu ono što ih interesuje. Tako da, ovaj kongres će omogućiti ne samo edukaciju mlađim kolegama, već i novu komunikaciju i mogućnost da i oni sami u završnim godinama Medicinskog fakulteta i mladi specijalisti probaju sve mogućnosti koje nudi minimalno invazivna hirurgija - priča dr Mijatović.

Dr Bjelović dodaje da će na kongresu biti 40 studenata završne godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, a da ih se za samu organizaciju kongresa prijavilo mnogo više.

- Imaće priliku da vide šta se to radi u minimalno invazivnoj hirurgiji, imaće prliku da vide kako izgleda jedan veliki ozbiljan Kongres, mi očekujemo više od 1000 ljudi i ove godine na kongresu, hirurga, medicinskih tehničara, lekara na specijalizaciji ne samo iz Srbije već iz svih zemaljaja iz regiona. Imaće posebnu sesiju koja je njima posvećena a na kojoj će da priča predsednik evropskog Udruženja endoskopskih hirurga i generani sekretar tog Udruženja, koji će im predstaviti mogućnost edukacije kada je u pitanju minimalno inavzivna hirurgija odnosno mogućnost koju im pruža, evropsko udruženje kada je u pitanju komunikacija sa kolegama u Evropi, i edukacija. Studenti će imati priliku da saznaju šta im je to sve na raspolaganju kada su u u pitanju i fondovi za edukaciju i mogućnost odlaska u ozbiljne centre za minimalno invazivnu hirurgiju u Evropi.

Jednom rečju, studenti će na ovom kongresu dobiti jednu ekskluzivu.

- Prvo su oni nama učinili jedno zadovljstvo. Naime, jedan mladi momak sa fakulteta je pustio na mreže informaciju da se organizuje kongres i da su potrebni volonteri, javilo se i više nego što je potrebno, 80. Nema potrebe za tolikim brojem a to samo govori o tome da entizijazam mladim ljudima ne nedostaje, da oni hoće da budu deo dobre priče i da su deo nečega što predstavlja budućnost. A oni su budućnost i njima je, upravo, tu mesto - završava de Bjelović.

Na ovom kongresu je rad planiran u četiri paralelne sesije. Preko 40 stranih predavača je potvrdilo učešće.

Preko 30 kompanija podržalo je rad Kongresa, a u izožbenom postoru predstaviće se preko 20 izlagača medicinske opreme i lekova i prikazati najnovija tehnička dostignuća koja danas čine minimalno invazivnu hirurgiju bezvednijom nego ikad.

Biće predstavljen i hirurški robot Versius, a učesnici Kongresa imaće priliku da probaju da simulaciju rada na njemu.

(Telegraf.rs)