Oči govore o teškoj bolesti, koja godišnje odnese 50.000 Srba: Ove kvržice se mogu pojaviti na još 2 mesta

Foto: Shutterstock

Od kardiovaskularnih bolesti u svetu umire 34 osobe u minutu. Godišnja statistika pokazuje da od istih bolesti umre više od 50.000 građana Srbije, što je nekada bio grad veličine Bora, opominju učesnici seminara u organizaciji Udruženja "Moja druga šansa".

Najveći broj tih smrtnih slučajeva nastaje kao posledica ateroskleroze, do koje dovodi povišeni holesterol, koji je i bio tema seminara.

Preporučujemo

Upravo zbog toga što je povišen holesterol moguće otkriti, pratiti i smanjiti, što uz pomoć promene životnog stila - uključivanjem fizičke aktivnosti i promenom ishrane - što uz pomoć lekova, struka tvrdi da je 80 odsto tzv. kardiovaskularnih događaja moguće sprečiti.

Internista prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, izneo je još jednu brojku - 17 miliona smrti godišnje u svetu.

Ovi podaci su uglavnom poznati, jer se, prema rečima endokrinologa KCS prof. dr Katarine Lalić, mortalitet od ovih bolesti u Srbiji, od devedesetih godina, pa naovamo - nije smanjio.

"Kada kažemo kardiovaskularna bolest, tu mislimo na sve srčane bolesti, gde spada i srčana isuficijencija. A kada kažemo specifično - aterosklerotska - mislimo na ishemijsku bolest srca koja dolazi kao posledica pre svega ateroskleroze. Koliko je moratlitet od aterosklerotskih bolesti veliki govore brojke. Kažu da je, kada saberete nezarazne bolesti, kao što su karcinom, udesi, zadesi itd, smrtnost od kardiovaskularnih bolesti veća od svega toga zajedno. Ostaje da je naš primarni cilj prevencija takvih događaja, produžetak života i u krajnjem, smanjenje troška, koje država, ne samo Fond (RFZO) imaju lečeći ovakve bolesnike", kazala je Lalić.

Ivan Tojagić, "Moja druga šansa", prof. dr Katarina Lalić, prof. dr Petar Otašević / Foto: Telegraf.rs

Šta je LDL, a šta HDL holesterol?

Fokus stručnjaka je na tzv. lošem holesterolu, koji se u laboratorijskim analizama obeležava kao LDL (low-density lipoprotein; lipoprotein niske gustine). Pored njega postoji i dobar, HDL (high-density lipoprotein; visoke gustine) holesterol.

Prema aktuelnim laboratorijskim nalazima, spomenuti LDL holesterol treba da bude u do 3,4 mmol/l. Međutim, postoji ideja da se ta skala promeni, na način da prikaže koje su poželjne vrednosti lošeg holesterola kod različitih osoba - zavisno od njihovog opšteg zdravlja i faktora razika.

Istaknuto je i da je organizam tako "podešen" da sam stvara 70-80 odsto potreba organizma za holesterolom, što znači da je preostalo 200-300 mg koje je moguće uneti hranom. Kako kaže Lalić, to je količina koju sadrži jedno kuvano jaje.

"Možete da ga pojedete, a i ne morate", dodala je navodeći da je upravo ovaj podatak objašnjenje za dve stvari: za to što "preživljavanje" vegetarijanaca nije dovedeno u pitanje, i ujedno za to što mnogi nevegetarijanci imaju povišen holesterol.

Da li ste čuli za Fransuski paradoks?

Profesorka je govorila i o tzv. Francuskom paradoksu. Kod stanovnika ove zapadnoevropske zemlje zapaženo je da većinski ne pate od povišenog holesterola.

"Iako jedu razne sireve. To je zbog vina. Čaša, dve crvenog vina je poželjna kao prevencija ateroskleroze", kazala je, podsećajući na drugo preventivno delovanje, fizičku aktivnost.

Prema mapi, koju je predstavio Otašević, a koju je na osnovu epidemiloških istraživanja izradilo Evropsko društvo kardiologa, dobro pozicionirane su npr. još i Španija, Velika Britanija, Norveška... Ipak, crvenom, upozoravajućom bojom obojena je Srbija.

"Stanovništvo u Srbiji ima veoma visok rizik od razvoja ateroskleroze - naša kultura, životne navike, i naš odnos prema prevenciji očigledno nisu na zavidnom nivou", rekao je.

Ono što je na mapi takođe primetno jeste da je npr. susedna BiH doslovno za nijansu bolje pozicionirana na ovoj mapi. Rizik od ateroskleroze predstavljen je skalom sa četiri boje u rasponu od zelene, preko žute, naranžaste, do crvene, a nekoliko naših zapadnih suseda narandžasto su obojeni.

Faze razvoja ateroskleroze

Među osnovnim obeležjima ateroskleroze, bolesti koja obuhvata sve krvne sudove u organizmu, jeste da se ne razvija u trenutku, da ne napreduje kod svakog jednakom brzinom, da se kod nekih javlja već u 20. godini života, te da rizik raste s godinama, a odatle da je period od oko 40. godine života i na ovom polju - "životna klackalica".

"Ateroskleroza počinje u drugoj dekadi života, do 40, 50. godine života postepeno raste, posle 50. godine doživljava eksponencijalni rast. Što ste stariji, veća je šansa da ćete imati aterosklerozu. Veći rizik kod muškaraca nego kod žena do 65, a posle 65. godine kod žena", naveo je Otašević.

Na izlaganju se govorilo i o tome da masni obilni obroci tokom osam sati rastežu krvne sudove, da mnogi ne znaju da imaju povišen holesterol, jer holesterol ne boli, te da se osobe dugoročno izložene povišenom holesterolu, koji može dovesti do ateroskleroze, koja je u 80 odsto slučajeva uzrok srčanog ili moždanog udara, mogu prepoznati i na osnovu fizičkih karakteristika. Moguće je da se višak holesterola manifestuje u naslagama oko očiju, što su tzv. ksantelazme, na zglobovima ruku ili ahilovoj tetivi.

ksantelazme / Foto: Shutterstock

Gen za holesterol

Moglo se čuti i o porodičnoj hiperholesterolemiji, što je bolest koja se nasleđuje od obolelog roditelja i koju ima jedan od 200 stanovnika.

"Ako otkrijemo pacijenta, otkrijemo celu porodicu", kazala je Lalić, pozivajući na redovno proveravanje nivoa holesterola u krvi.

O mogućnosti skriningovanja govorio je i prof. dr Petar Otašević.

"Slovenci imaju ozbiljan skrining program. Mi nemamo. Najbolje je da se uvede kod dece, da se utvrdi porodična bolest", istakao je.

(Telegraf.rs)