3 dana nakon venčanja pobegli iz Sirije u Novi Sad: Stvorili porodicu i našli posao, sada znaju i srpski

Foto: Dnevnik.rs/D. Klašnja

U jeku građanskog rata u Siriji (2013) bračni par i studenti medicine – Rama Albeik, poreklom iz Sirije, i Omar Fata iz Dubaija bili su prinuđeni da nastave studije na nekom bezbednijem mestu. Nakon dugih razmatranja, izabrali su Univerzitet u Novom Sadu, koji je pružao najbolje uslove za strane akademce. U vojvođanskoj prestonici tekao je njihov bračni život. Ovde su diplomirali, specijalizirali, otvorili kliniku. Ovde se obrazuju i rastu njihova deca, prenosi Dnevnik.rs.

-  Došli smo tri dana nakon sklapanja braka - rekla je dermatolog Rama Albeik.

Preporučujemo

- U Siriji nije bilo uslova za život i studiranje. Neprestani strah, nestanci struje, vode. Odlazili smo na ispite, a nismo znali hoćemo li se vratiti kući. Situacija se sada malo smirila, ali inflacija je život učinila nemogućim. Kada se probudiš, ne razmišljaš o napretku, već kako da obezbediš osnovne stvari za život - dodala je ona.

Premda je Omar Fata u Dubaiju, gde sada žive obe njihove porodice, proveo 17 godina života, prva ideja za nastavak studija bili su Ujedinjeni Arapski Emirati, gde se nastava odvijala na engleskom jeziku. Kako su oni studirali na arapskom, bilo je neophodno početi iz početka. Jedna od opcija bio je Medicinski fakultet u Beogradu, gde bi ih vratili na četvrtu godinu studija, Omara sa šeste, a Ramu s pete godine.

- Supruga mog brata, koja živi u Crnoj Gori, pomogla nam je da pronađemo odgovarajući fakultet - rekao je ortoped Omar Fata.

- Ona je bila naša spona sa Srbijom. Dve godine nakon preseljenja u Novi Sad (2015) zajedno smo diplomirali medicinu na engleskom jeziku. Sve što smo tada umeli da kažemo na srpskom bilo je: dobar dan, hvala, koliko košta, jer smo imali plan da uzmemo diplomu i krenemo drugim putem. Seli smo i porazgovarali sa roditeljima, a Novi Sad se opet pokazao kao najbolji rešenje - poručuje on.

Tolerantni sugrađani

Kako je Omar objasnio, pacijenti su u početku bili sumnjičavi: "da li doktor zna srpski, hoće li razumeti moj zdravstveni problem", ali bi ih uvek upamtili zbog njihove različitosti i kvaliteta usluge, pa se obavezno vraćali. Dermatološka klinika na Bulevaru cara Lazara sada odlično posluje.

-  Nakon deset godina mogu da kažem da smo zadovoljni, da smo ostvarili mnogo - zaključila je Rama i dodala da su Novosađani izuzetno tolerantni.

- Lepo smo prihvaćeni. Za razliku od mojih drugarica, koje u Francuskoj i Nemačkoj ne smeju da nose turban, jer, kako im je objašnjeno, to je versko obeležje, ovde to nikome ne smeta. Gde god da smo se našli, na fakultetu, pijaci, ulici, svi su govorili da smo dobrodošli. Drago mi je što naša deca odrastaju ovde. U svakom delu grada nalazi se parkić, igralište. Ovde živi i moj brat, koji se oženio Srpkinjom. U Novom Sadu su dobri uslovi za porodični život. Naš sin sad ide u treći razred, a devojčica u privatni vrtić. Izuzetno smo društveni i ovde imamo mnogo prijatelja - navodi ona.

Godina 2016. bračnom paru i njihovom malom sinu donosi nove, velike izazove. Odlučili su da pohađaju specijalističke studije na srpskom jeziku, koji nisu govorili. Pred njima su bili intenzivni kurs na Filozofskom fakultetu, a potom časovi u školi "Azbukum". Nakon skoro četiri meseca podnose zahtev za polaganje državnog ispita, i to na trećem po redu jeziku. Marta 2017. kreću na specijalizaciju, Omar za ortopediju, a Rama za dermatologiju.

- Na prvoj godini specijalizacije po drugi put ostajem u drugom stanju - otkrila je Rama Albeik.

-  Sledi najturbuletniji period našeg života u Novom Sadu. Specijalizacija na srpskom jeziku, sin s dadiljom, drugo dete na putu, Omar radi volonterski, a sve finansiraju naše porodice... Buran, stresan period 2020. godine prekinula je korona - dodala je.

Kako je Omar objasnio, kovid je bio u fokusu, pa se smanjuje obim posla. U Kliničkom centru mahom su bili pacijenti zaraženi virusom. Pošto su se oslobodili mnogobrojnih obaveza, otvaraju Kliniku opšte medicine u kojoj rade naredne dve i po godine.

- U vreme pandemije, nažalost, preminuo je moj otac, a mi, s druge strane, dobijamo srpsko državljanstvo zahvaljujući Ministarstvu zdravlja – nastavio je.

- Lekarska profesija bila je u deficitu, pa je rešavanje našeg statusa u zemlji bilo od zdravstvenog i nacionalnog interesa. Na tome smo veoma zahvalni. Kada sam 2022. završio specijalizaciju, po zakonu sam ordinaciju opšte medicine morao da prebacim u specijalističku. Meni, ortopedu, bila je potrebna bolnica, te je Rama ove godine, nakon specijalizacije, koju je usporila trudnoća, otvorila Dermatološku kliniku sa uslugama estetske medicine „Rama Albeik”, a ja sam se zaposlio u klinici „Orto MD” i Hirurškoj bolnici „Parks”.

(Telegraf.rs)