Pitali smo endokrinologa koja namirnica je najlošija za organizam, njegov odgovor upalio je sve alarme

Industrijski šećer koji unosimo svakodnevno preko različitih namirnica, nešto je najlošije čime se hranimo. Nalazimo ga u velikm količinama u gaziranima pićima, slatkišima, grickalicama, sokovima, dakle, u svemu onome u čemu najveći broj ljudi uživa. Naravno, ukoliko bi se šečer unosio u minimalnim količinama, situacija bi bila drugačija jer upravo ovakav način ishrane vodi ka gojznosti što dalje vodi u dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

Prof.dr Petar Ristić, endokrinolog sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u podcastu Zdravo sa Ivanom, govorio je o ovoj važnoj temi i upravo šećere označio kao najlošiju namirnicu.

Preporučujemo

- Šećer, sokovi, to je ono najlošije. Gazirana pića koja su puna šećera. So, kofein... Crana čokolada je dobra recimo, jer je unos polifenola dobar je za mikrobiom, objasnio je profesor Ristić, a kompletnu emisiju sa njegovim gostovanjem možete pogledati OVDE.

Zašto je šećer loš

Konzumacija šećera je skoro neizostavna jer se nalazi skoro u svim proizvodima koje kupujemo, te ukoliko ne čitate deklaraciju, a preterujete u konzumaciji konditorskih proizvoda možete sebi vremenom napraviti zdrasvtveni problem.

Naime, prekomerni unos šećera direktno se povezuje sa povećanim rizikom od oboljevanja od dijabetesa tipa 2, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i masne jetre.

Pojedine studije pokazale su da visok unos šećera narušava ravnotežu u crevima, dok su promene u mikrobiomu povezane sa raznim upalnim stanjima, uključujući sindrom iritabilnog creva i autoimune bolesti. Takođe treba napomenuti da višak šećera u ishrani može doprineti povećanju upalnih markera u telu, što dalje može dovesti do razvoja bolesti poput artritisa, srčanih oboljenja i neurodegenerativnih stanja.

Stručnaci objašnjavaju da industrijski šećer može izazvati zavisnost sličnu onoj od nikotina i alkohola, jer aktivira centre za nagrađivanje u mozgu i užitak.

Dijabetes

Dijabetes tipa 2 zastupljen je kod 10 odsto populacije i u stalnom je porastu. Veliki problem je način ishrane.

- Hrana je industrijski prerađena, to je jedna priča, na drugoj imamo ranu upotrebu šećera, jer on je sam po sebi koncentrat. Saharoza koju jedemo sastoji se iz dva molekula, fruktoze i glukoze. Glukozu koriste sve ćelije u organizmu, a fruktozu može koristiti samo jetra. Sve je to u redu kada je u maloj količni, ali kada je konstantno i u velikoj količini onda jetra počinje da ima problem sa viškovima fruktoze koju mora da obradi i dolazi do pojačanog stvaranja masnoće u jetri, objasnio je endokrinolog u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Dakle, industrijski šećer nije samo "prazna kalorija", on ima dubok i trajan uticaj na zdravlje. Njegova prisutnost u svakodnevnoj ishrani jedan je od ključnih faktora bolesti poput gojaznosti, dijabetesa i bolesti srca. Iako ga u potpunosti nije lako izbaciti iz ishrane, podizanjem svesti o njegovom unosu može nam pomoći u prevenciji zdravlja.

(Telegraf.rs)