Prof. dr Ana Mitrović o surogat materinstvu: "Nije kao klasična VTO, embrion je laboratorijski napravljen"

Foto: K1/"Uranak"

Nedavno, popularna pevačica Marija Šerifović, postala je majka sina putem surogat materinstva, angažujući surogat majku koja je nosila trudnoću i rodila bebu u Americi. Ova vest izazvala je mnoga pitanja od toga kako se odvija surogat materinstvo, gde i u kojim okolnostima se bira majka koja će roditi dete, do toga koliko ovaj postupak košta.

Postavlja se pitanje zašto surogat materinstvo nije moguće u Srbiji i koje su prepreke pred parovima koji žele da se ovom metodom postanu roditelji? U emisiji "Uranak" na televiziji K1, prof. dr Ana Mitrović i advokat Ana Selak, objašnjavaju zbog čega ova procedura još uvek nije moguća u našoj zemlji.

Preporučujemo

- U jednoj Americi od 50 država, samo u 15 država je dozvoljeno surogat materinstvo. Najlakše, ali najskuplje mesto za praktikovanje surogat materinstva je Kalifornija, država koja dozvoljava homo i heteroseksualnim partnerima, singl mamama i tatama, da kroz surogat materinstvo postanu roditelji. Međutim, čak i unutar tih 15 država koje dozvoljavaju surogat materinstvo, postoje različite regulative. U Evropi, veći broj zemalja ne dozvoljava surogat materinstvo u poređenju sa zemljama koje to dozvoljavaju. Ovde se mešaju mnogi aspekti, uključujući psihološke, prava deteta iz različitih perspektiva, kao i etička pitanja. Nije jednostavno da žena, koja se odluči za surogat materinstvo, to radi ne samo iz materijalnih razloga, već i s obzirom na ugrožavanje svog zdravlja i rizik da se nešto nepredviđeno desi tokom trudnoće - kaže prof. dr Ana Mitrović i napominje da u trudnoći može doći do komplikacija, kao i do masteralne smrti.

- Mogu se izazvati komplikacije koje se završavaju sa smrću majke. Nije slučajno što u Evropi i u većini zemalja sveta to nije dozvoljeno u toj meri koliko zapravo postoji potreba - kaže doktorka i objašnjava da li je surogat materinstvo medicinski komplikovan postupak.

- Surogat materinstvo znači da trudnica koja nosi dete za neki par ili osobu, gde je dozvoljeno i za singl roditelje, prolazi kroz proceduru vantelesne oplodnje. Najčešće, surogat majka uzima jajne ćelije od ženske osobe, koje su prethodno oplođene sa partnerom po želji, a zatim kreirani embrion se vraća u matericu osobe koja će izneti trudnoću. Zavisno o mestu porođaja i pravnoj regulativi, biološki roditelji tog deteta bi trebalo da preuzmu prava i odgovornosti za dete - kaže dr. Ana i dodaje da je surogat materinstvo ekvivalentno vantelesnoj oplodnji:

- Za osobu koja prima embrion, ona ne prolazi kroz proceduru najčešće stimulacije jajnika i hormonske pripreme. U njenom slučaju nije identična klasičnoj vantelesnoj oplodnji, jer najčešće surogat majke nisu trudnice koje su dale svoj biološki materijal. One nose embrion koji je laboratorijski napravljen od biološki reproduktivnih drugih ćelija, a one na neki način zaista su trudne, a njihova priprema izgleda tako što će one biti pripremljene najsličnije pacijentkinjama, kako se pripremamo za embrio transfer, kako se pripremamo za zamrznuti embrion. Relativno laka hormonska priprema. Onda nastaje trudnoća i sve ono što nosi sa sobom.

Prof. dr Ana Mitrović objašnjava i koje uslove surogat majke moraju da ispunjavaju.

- Sve zavisi u kojoj zemlji se radi. Prema nekim zakonima, surogat majka mora biti mlađa od 35 godina i imati kod kuće dvoje ili troje dece. Nema jasnih kriterijuma koji važe u svakoj zemlji. Uvek se traži da je zdrava i da ima svoju decu, jer tokom trudnoće može doći do komplikacija koje mogu uticati na organ s kojim pomaže drugoj osobi da rodi. U zavisnosti od zemlje, variraju i preduslovi. Podrazumeva se da treba biti medicinski zdrava i sposobna da iznese trudnoću bez očekivanih komplikacija. Ako ima neko stanje koje bi ugrozilo njenu spontanu trudnoću, takva osoba nije kandidat za surogat. Međutim, čak i zdrava trudnica koja nosi svoje dete treći ili četvrti put može otkriti neka stanja za koja nije znala. Takođe, trebala bi proći i psihološke analize, u zavisnosti da li se radi o altruističkom činu ili o zdravstvenom turizmu, gde su jasno definisane novčane podrške kroz koje žena prolazi. Mi smo u Srbiji dozvolili uvođenje reproduktivnog materijala, a pre toga su naše žene odlazile u inostranstvo kada to ovde nije bilo moguće. Pacijenti imaju potrebu da ostvare svoje ciljeve. Žene koje su trudne s doniranim materijalom, uvek naglašavamo, taj reproduktivni materijal nije biološki materijal osobe koja je trudna. Možda jeste od njenog partnera, ali razvojem u uterusu pod njenim hormonima, kako se hrani, ponaša, sluša i kakav je njen život, ta beba koja će se roditi iz doniranog reproduktivnog materijala ima veliki uticaj te epigenetike. I u surogatu, žena koja nosi tuđi biološki materijal, kako bi rodila za nekoga, ipak ima uticaj na sam plod koji se rađa - kaže dr Ana Mitrović i dodaje da dete nekada može i da ima epigenetiku pet različitih osoba.

- Roditelja koji nisu biološki, a žele da budu, donora spermatozoida, donora jajne ćelije, surogat majke i roditelja koji žele da imaju dete, koje nije usvojeno, već rođeno za njih - dodaje.

Nekada usvojena deca tek tokom punoletsva saznaju pravu istinu, dr Ana Mitrović objašnjava, kada i kako saopštiti detetu da ga je rodila surogat majka, s obzirom da u našoj zemlji roditelji kriju od dece i da su rođena putem veštačke oplodnje.

- Imate parove koji traže da se s otpusne liste iz bolnice izbriše dijagnoza da je rađena procedura vantelesne oplodnje. Takođe, neki parovi ne žele da se sazna da su dobili dete iz doniranog materijala, nego dugi niz godina odlaze u Češku ili Grčku, pa kažu da je tamo uspela vantelesna, a ovde nije. To je zato što ne žele da se zna da je materijal doniran. Kada je u pitanju surogat materinstvo, dete bi trebalo da zna da su njegovi biološki roditelji oni, a da ga je iz medicinskih razloga rodila druga osoba - zaključila je prof. dr Ana Mitrović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Advokat Ana Selak, objašnjava koja je procedura surogat materinstva, ali i na glašava da ona kod nas još uvek nije uvedena

- Ovo tek treba da se uvede kod nas. Moramo da gledamo pretežniji interes. Republika Srbija treba da pomogne roditeljima da se ostvare kao roditelji. Došli smo do toga da doniramo jajne ćelije iz nekih drugih zemalja, imamo i prve bebe, imamo biomedicinski potpomognutu oplodnju; ovo je sledeći korak. Stičem utisak da su ovo tehnički slične stvari, kao da smo i mi kao zemlja došli do tog stadijuma, pasivni smo po tom pitanju. Imamo građanski zakonik koji reguliše ovu materiju, ali ga ne donosimo, ali ne znači da nemamo ideju - kaže advokatica Ana i dodaje:

- Želim da pomognem u regulisanju ove teme. Ona neće biti izvorna u svom primarnom obliku, jer ne postoji idealan zakon, ali želim da se uspostavi odgovarajući okvir. Ne želimo neregulisanu oblast, niti da naši državljani idu u druge zemlje kako bi ostvarivali svoja roditeljska prava pod njihovim uslovima - kaže i dodaje da će o ovom postupku prema našem zakonu, odlučuje sud.

- Građanski zakonik je preneo ovu temu u nadležnost suda. Zašto? Mi se pridržavamo osnovnog principa - altruizma. Kod nas nema kupovine surogat majki, njihovih trudnoća i sličnih stvari. Nema nagrada, ali postoje naknade troškova, što predstavlja ogromnu razliku. Ne nagrađujemo majku za to, već snosimo njene troškove dok ona nosi našu trudnoću. One pobude majke koja nosi trudnoću i majke čiji je materijal u majci rodilji će da ispituje sud. Da li je to dozvoljeno ili ne. To je neka prva instanca koja reguliše pobude radi kojih se ovo radi. Ukrajina nije najbolji primer za nas, jer je prilična komerlizacija, i predstavljano je kao usluga. Ovo ne treba gledati kao uslugu. Trebamo početi od našeg Ustava koji kaže da mi moramo da omogućimo roditeljima da budu roditelji. Kod nas nije nemoguće da se ovako nešto uradi, nego je i zakonom kažnjivo. U našoj državi Zakon o biomedicinskoj pomognutoj oplodnji kaže, da je krivično delo ako neko iznese trudnoću za nas. Kazna je od tri do deset godina zatvora. Da se Marija podvrgla ovoj proceduri kod nas, snosila bi krivičnu odgovornost - dodaje Ana Selak i objašnjava kako će se kod nas odlučivati ko će biti adekvatna osoba kada je reč o surogat materinstvu:

- Mi ćemo putem našeg zakona određivati kome ćemo dozvoliti surogatno materinstvo. Kada praksa pokaže nešto drugačije, prilagođavamo naše zakone prema onome što nam iskustvo nudi. Razgovaranje o različitim zemljama nije uvek korisno, s obzirom na različitost njihovih društava. Neka su već prihvatila homoseksualne brakove, dok naše to još nije. Prema tome, ne možemo ih automatski prihvatiti ni u ovoj diskusiji. Naš građanski nacrt predviđa opcije za bračne ili vanbračne partnere, ili čak alternative za žene koje nemaju partnere, omogućavajući im korišćenje donirane jajne ćelije. Na taj način zadovoljavamo potrebe našeg društva. Ovaj argument je dovoljan da omogućimo surogatno materinstvo bez straha, a u budućnosti će i homoseksualcima biti pružena ista mogućnost - dodaje Ana Selak da ukoliko se u nekom trenutku raziđu interesi surogat majke i para koji želi dete, zakonom mora da se napravi Ugovor o rađanju deteta.

- Građanski zakonik uvodi Institut u Ugovor o rađanju deteta, koji definiše sva pitanja, prekid trudnoće, ukoliko je dete prevremeno rođeno, da li ima neku anomaliju na rođenju ili su se roditelji jednostavno predomislili. Ugovor predstavlja saglasnost dve strane i mroa da se vodi računa o ugovornim voljama, što ne znači da neće postojati sankcije. Ana Smatra da je saopštavanje detetu da ga je rodila surogat majka, stvar ličnog izbora.

- To je stvar izbora i lične volje da li ćemo svom usvojenom detetu, detetu iz vantelesne oplodnje ili surogat materinstva reći na koji način je nastalo. U nekim državama postoji regulativa gde majka čiji je genetski materijal nikada ne upoznaje majku koja nosi dete. Tu su značajne razlike, ali to zavisi od društva. Smatram da bi trebalo što pre doneti zakon koji će regulisati ove stvari, kao što je definisano građanskim zakonom - zaključila je Ana Selak u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)